POSLEDNJE REČI ISTORIJSKIH LIČNOSTI: "LSD, 100 miligrama, u mišić", "Kakav umetnik umire", "Nikad nije prekasno za čašu šampanjca"
Neki od njih su ostali upamćeni kao izuzetno ekscentrične ličnosti
Legenda kaže da je Rade Končar, kad su ga italijanski fašisti izveli pred streljački vod i kad su hteli da mu vežu oči i pucaju u leđa, prezirno uzviknuo: "Kukavice, pucajte u prsa!". Poznata je i anegdota o poslednjim rečima Marije Antoanete – pre nego što joj se glava otkotrljala s ramena, navodno se izvinila krvniku kojem je nehotično stala na nogu. Pogledajte nekoliko manje poznatih primera oproštaja istorijskih ličnosti sa životom.
NEVIN PROVEO 45 GODINA U ZATVORU: Pogrešili vreme smrti i propustili pravog ubicu (VIDEO)
NAJVEĆA ZAPLENA IKADA U AZIJI! U kamionu sa gajbama piva pronađeno OVO
SAMO OVIH PET ZEMALJA NA SVETU ISPUNIĆE CILJ VAKCINACIJE: Svetska zdravstvena organizacija idala novo saopštenje
1. Irski dramaturg, kritičar i esejista Džordž Bernard Šo (1856. – 1950.) doživeo je duboku starost od devedeset četiri godine, a poslednje delo "Why She Would Not", napisao je nekoliko meseci pre smrti. Zapamćen je kao oštar društveni kritičar i jedan od najduhovitijih ljudi svoga vremena, a smisao za humor nije ga napustio ni na smrtnoj postelji. Njegove poslednje reči, upućene medicinskoj sestri, navodno su bile: "Sa mnom je svršeno, a vi pokušavate da me održite u životu poput kakve stare zanimljivosti!". Umro je zbog otkazivanja bubrega, nakon čega je kremiran a njegov pepeo pomešan je s onim pokojne supruge Šarlot pa rasut u dvorištu njihove kuće.
2. Jovan Stanisavljević (1897. – 1925.), razbojnik koji je pljačkao na prostoru Slavonije i Like za vreme i nakon Prvog svetskog rata, bio je kontroverzna ličnost. Dok su vlasti u njemu gledale drskog zločinca, Čaruga, kako su ga zvali, za mnoge je bio narodni junak, jugoslovenski Robin Hud – o njegovim poduhvatima stvorene su brojne legende, a ispevano je i nekoliko pesama o "zaštitniku siromaha koji napada samo bogate". Takva percepcija poprilično je iskrivljena – premda je siromašnim seljacima često davao novac i hranu, ne može se poreći da je bio okrutan čovek koji je izvršio nekoliko hladnokrvnih ubistava. Nakon što je života lišio nekog šumara, žandari su ga konačno ščepali. Osuđen je na smrt vešanjem. Dana 27. februara 1925. više od tri hiljade ljudi čekalo je zloglasnog odmetnika na stratištu u Osijeku. Kad su mu stavili konopac oko vrata, bio je hladan kao špricer. "Moj naklon, gospodine krvniče. Zbogom, narode, Čaruga putuje!", njegove su poslednje reči.
3. Oldus Haksli (1894. – 1963.), jedan od najsvestranijih engleskih pisaca, verovatno je jedina osoba na svetu koja je počela da se drogira u dobi od – pedeset devet godina! Autora čuvenog distopijskog romana "Vrli novi svet" na staze omamljenosti nije odveo očaj, već naučna znatiželja: želeo je da iskusi i dokumentuje šta se događa čoveku u izmenjenom stanju svesti. Meskalin je prvi put konzumirao pod nadzorom psihijatra Hamfreja Osmonda, koji je istraživao delovanje halucinogenih droga na um pacijenata. Repertoaru droga koje je "istraživao" pred kraj života je dodao LSD. Zadnji put ga je konzumirao na samrtničkoj postelji, u šezdeset devetoj godini. Poslednje reči velikog pisca, s osmehom upućene bolničarki, bile su: "LSD, 100 miligrama, u mišić!".
4. Nemački kompozitor Ludvig van Betoven (1770. – 1827.) čitav život je bio lošeg zdravlja. U januaru 1826. godine, vraćajući se iz posete bratu Nikolausu u otvorenoj kočiji, dobio je tešku upalu pluća. Uspeo je da je preboli, ali pogoršala je njegove ostale probleme. Shvativši da se kraj bliži, napisao je testament, da bi 26. marta iste godine umro u svom domu, okružen bližnjima. Poslednje reči koje je izgovorio na ovom svetu bile su sledeće: "Prijatelji, aplaudirajte, komediji je kraj!". Muzilki genije pokopan je na groblju Vering, a na sahrani se okupilo više od trideset hiljada ljudi.
5. Legendarni Hamfri Bogart (1899. – 1957.), glumac koji je definisao žanr filma noira, živeo je punim plućima, a najviše je uživao u cigaretama bez filtera, viskiju bez leda i damama bez morala. Takav stil života imao je svoju cenu: zvezda "Kazablanke" umrla je od karcinoma, u pedeset sedmoj godini. Veruje se da su mu poslednje reči bile: "Nikad nisam trebao da menjiam viski martinijima!".
6. "Jevreji su poput ušiju. Moramo ih istrebiti – to je pitanje čistoće", govorio je Hajnrih Himler (1900. – 1945.), možda najbrutalniji nacistički zločinac. Čovek odgovoran za deportacije i likvidaciju više miliona stanovnika u okupiranim zemljama, za genocid nad Jevrejima, ubijanje ratnih zarobljenika i pljačku umetničkog nacionalnog blaga okupiranih naroda za svoje zločine nikada nije odgovarao pred sudom. Po hapšenju, izvršio je samoubistvo gutanjem cijankalija, uz glasovite poslednje reči "Ich bin Heinrich Himmler!".
7. Francuski državnik Luj Adolf Tjer (1797. – 1877.), prvi predsednik Treće republike, umro je iznenada, za obedom, odmah nakon što je supruzi uputio sledeće kritične reči: "Ova boranija je odvratna!".
8. Lucije Domicije Neron (37. – 68.), po mnogima najgori rimski car, ostao je arogantni gad i u zadnjem trenutku provedenom na Zemlji. Nakon što se vođa pobunjenika Galba proglasio novim carem, ozloglašeni Neron je, u strahu za sopstveni život, zbrisao u prijateljevu vilu. Tamo je primio vest da ga je Senat proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt batinanjem. Kad je čuo da se približavaju konjanici, znao je da je igri došao kraj. Jednog od svojih pratioca, ličnog portparola Epafrodita, naterao je da mu oduzme život. Dok ga je ovaj ubijao, Neron je navodno izgovorio čuvene poslednje reči: "Qualis artifex pereo!" odnosno, u slobodnom prevodu, "Kakav umetnik umire!".
9. Ruski književnik Anton Pavlovič Čehov (1860. – 1904.) umro je u četrdeset četvrtoj godini, od tuberkuloze. Shvativši da se kraj bliži, oprostio se sa suprugom Olgom i lekarom. Nakon što je pacijentu dao injekciju kamfora, dobri doktor ispunio mu je poslednju želju i natočio mu punu čašu omiljenog pića. "Nikad nije prekasno za čašu šampanjca!", rekao je Čehov blago se osmjehujući. Iskapivši piće, spustio se nazad u krevet i zauvek zaklopio oči.
10. Nikad nećemo saznati koje su bile poslednje reči slavnog fizičara Alberta Ajnštajna (1879. – 1955.). Tvorac teorije ralativnosti izgovorio ih je, naime, u prisutnosti bolničarke koja nije znala ni reč nemačkog!
