ДВА СЦЕНАРИЈА У ОПТИЦАЈУ: Шта избори у Француској значе за Европску унију?

У другом кругу избора за председника Француске 7. маја, једно другом ће на црту изаћи Емануел Макрон и Марин Ле Пен, из чега за Брисел могу да произађу два сценарија - или ће Француска наставити с европским интеграцијама, или ће доживети политички земљотрес који би ЕУ могао да уздрма више од Брегзита, оцењује DW.

Подсећајући да су готово сви најважнији политичари из Брисела честитали Макрону на победи у првом кругу председницких избора у Француској и "тако славили привремену победу проевропејца", немачка медијска кућа поставља питање да ли се они можда радују прерано.

Одлука о томе ко ће бити нови председник Француске - младић жељан реформи или госпођа "фрегзит" јесте одлука о правцу у којем ће се кретати земља, а то знаци солидарност и правда, или национализам и поделе, оцењује за "Дојче веле" Евелин Гебхарт, потпредседница Европског парламента. 

ТЕШКЕ речи: Макрон оптужио Марин ле Пен за ширење МРЖЊЕ

И италијански дневник "Коријере дела Сера" је, дан након избора, оценио да Француска жели промене, а могуће је изабрати између два правца: популистицке Ле Пен или проевропског Макрона - дакле, доста тога је на коцки, констатује DW у анализи.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, висока представница за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и посланици Европског парламента задовољни су што је Макрон у првом кругу добио највише гласова, а и многи други политичари су одахнули верујући да популизам у Француској није толико јак колико се страховало. 

Британски "Гардијан" пише да се "толико призивани домино-ефекат након Брегзита и Трампове победе у САД није догодио, а европски пројекат је победио", али, уз дистанцу, напомиње: "Барем за сада".

ОЛАНД ЗАБРИНУТ: Француска добила 9.000 дојава о екстремистима

Макрон жели да модернизује Француску и сада, уочи другог круга председничких избора, тај независни кандидат је фаворит, кога су подржали и конзервативци и социјалисти, али Марин Лепен није безопасна противница. 

Ле Пенова, противница Европе, још увек је у игри, освојивши 21,4 одсто гласова, што значи да иза себе има 7,6 милиона Француза, а ту би требало додати 19,6 процената гласова које је освојио радикални левичар Жан-Лик Меланшон, који такође заговара излазак из ЕУ. 

Данијел Грос, директор бриселског труста мозгова "Центар за европске политичке студије", у интервјуу за DW скреће пажњу на још један проблем - Макронов покрет "У марш", на парламентарним изборима који се одржавају у јуну, тешко да ће да освоји већину гласова па он неће моћи да наступи тако жестоко како би желео. 

- За Брисел је одлучујуће то да ли неки политичар има јасну подршку на националном нивоу. А то сигурно неће бити случај - упозорава Грос. 

Уз то, и Макронови економско-политички интереси крећу се у супротном смеру од интереса других чланица ЕУ, а пре свих Немачке па Грос, како каже, не верује да он на европском нивоу може много тога да уради.

Заиста, Макрон је у изборној кампањи говорио о увођењу заједничког буџета и финансијског министра еврозоне, али конзервативно руководство из Берлина то не жели ни да чује, а немачки министар финансија Волфганг Шојбле више пута је протеклих година одбијао било какво удруживање у финансијском смислу.

Евелин Гебхарт, социјалдемократска политичарка, сматра да је Макрон превише либералан када је реч о економији и с неким се његовим ставовима не слаже, али социјално-либералном кандидату даје за право када говори о томе да би о "политици штедње требало размислити".

Она подсећа на то да се у земљама јужне Европе повећава стопа незапослености, а да се привредна снага смањује, а то је, каже, разлог што екстремне странке стичу све више присталица.

За Данијела Гроса то није и једини разлог: "Европска унија има свој значај у економском смислу, али то не дотиче срца људи", сматра Грос, који указује да би људима морало да се покаже да ће бити очувана унутрашња безбедност и национални идентитет. 

Многи су изборе у Француској означили као судбоносне за Европу, али Грос сматра да је био огроман ризик то што је Макрон своју сопствену судбину везао за ЕУ и што јасно следи проевропске ставове.

- Ипак, има предности то што европско питање није гурнуто у страну, по принципу ''нећемо сада да причамо о томе'' - каже Грос, који сматра да је боље разрешити питање ко у Француској има већину - евроскептици или, пак, они који верују да Француска може боље да се развија у ЕУ.

И Евелин Гебхардт је убеђена да европско удруживање против Ле Пенове има огромне шансе и подсећа да су шефови држава и влада управо прославили 60. родендан ЕУ. 

Са изборима у Француској би, сматра, тај процес могао да буде настављен, посебно зато што је Француска једна од земаља оснивача Европске уније.

За Брисел, дакле, могу да произиђу два сценарија: или ће Француска наставити с европским интеграцијама са социјално-либералним председником Макроном на челу и можда ће их чак и продубити, или ће та земља са Ле Пеновом на челу да се огради од суседа, да затвори границе и изађе из еврозоне. 

- Такав политички земљотрес би Европу могао много више да уздрма него што је то било са Брегзитом - закључује немачка медијска кућа.