ZAMKE MODERNE DEMOKRATIJE: Zašto će Marin le Pen SIGURNO postati nova predsednica Francuske?

Neizvesni prvi krug francuskih predsedničkih izbora je za nama, ali prvobitna neizvesnost sada se još i pojačava iako mnogi smatraju da su izbori već odlučeni. Naime, u drugi krug probili su se Emanuel Makron i Marin le Pen.

SUDBINA EVROPE NA FRANCUSKIM BIRALIŠTIMA: Koga podržava PUTIN a koga Angela MERKEL?

FRANCUZI BIRAJU IZMEĐU NJIH! Ovo su svi kandidati koji se takmiče u trci za predsednika

Jedno od njih dvoje ima podršku svih relevantnih faktora i aktera, od poraženih političara, medija, analitičara pa do još uvek aktualnog predsednika republike. Imajući sve to u vidu, kako smo i rekli, za mnoge su izbori već gotovi, a ono što će se dogoditi 7. maja samo je puka formalnost.

Dakle, pošto je jasno o kojem favoritu govorimo, može li se već sada reći kako je 39-godišnji Emanuel Makron novi predsednik Francuske? Ne, ne može, štaviše, ako se osvrnemo na aktuelnu političku dinamiku Zapada, Makron bi vrlo lako mogao i izgubiti ove izbore, a nova predsednica Francuske posta će Marin Le Pen.

Prognoze koje ćemo ovde izneti stvar su sada analitike, bez "konja u trci" - jer ako se neko može nazvati u tom smislu "konjem", onda bi to bio Žan Lik Melanšon.

KONAČNI REZULTATI IZBORA u Francuskoj: Evo koliko je koji kandidat osvojio glasova!

Pred nama su dve potencijalne stvarnosti prema kojima možemo suditi ko bi bio bolji izbor za Francusku. Stvarnost u kojoj je Le Pen ograničena na zauzdavanje transnacionalnog kapitalizma koji nastoji evoluirati, opasno, prema TTIP i sličnim projektima, čini nju boljim izborom. No, to je samo potencijalna stvarnost, jedna od - druga je Tramp, odnosno pobeda Marin le Pen i njeno fokusiranje primarno na desničarske elemente njene politike uz punu transformaciju retorike ka francuskom nacionalističkom imperijalizmu.

Kada smo već kod toga, svi lideri reorganizovane moderne desnice bi trebali širokoj javnosti pojasniti kako to zamišljaju jačanje statusa njihove voljene nacije bez da ta ista nacija ne postane/nastavi biti preteći hegemon? Da li bi predsednica Le Pen žrtvovala francuske ekonomske interese u zapadnoj Africi, u ime nekakve nove pravednosti, i dopustila da, recimo Kinezi, uđu tamo gde je Francuska do juče bila?

NEREDI U FRANCUSKOJ NAKON IZBORA: Policija uhapsila 143 osobe, ima i povređenih

Ista stvar može se reći i za Trampa. Njegove priče o smirivanju međunarodnih tenzija lepo su zvučale, ali smanjenje američkog hegemonskog kapaciteta odmah smanjuje i američki uticaj, Amerika više ne može biti "velika" bez njega - drugim rečima: bacanje "majke svih bombi" po afganistanskim pećinama nije nikakva borba protiv terorizma, to je vuk koji se upravo otarasio ovčje kože.

Trampa uporno spominjemo jer je on tako očigledan primer napuštanja pre-dolaska-na-vlast stavova, ali on je samo jedan u velikom nizu. Spomenimo recimo Borisa Džonsona, čoveka koji je, pre nego što je zahvaljujući Bregzitu postao britanski ministar spoljnih poslova, zagovarao jedino racionalno rešenje za okončanje rata u Siriji - ujedinjenje Zapada s anti-terorističkim snagama i politički kompromis koji bi nakon toga usledio. Danas taj isti Boris svoj posao odrađuje dižući međunarodne tenzije svakom novom izjavom, pozivajući na smene režima bez predaha.

PRVI KRUG JE ZAVRŠEN! Evo šta sve očekuje Francusku do drugog kruga

Fransoa Oland, Barak Obama, Tramp... niz je veliki, sve su to političari koji su po dolasku na vlast promenili svoje stavove, odnosno otarasili su se predizbornih koji su služili samo kao jaki opijum za mase koje su se zatim u transu zaputile na biračka mesta.

Dakle, da bi jedna Marin le Pen bila pozitivna kao predsednica, ona bi kao prvo morala biti izuzeta od celog pomenutog niza. Dobro, recimo da jeste, mada nas statistika uči da nije, ali zar je to dovoljno? Nije - ona ne samo da ne bi smela odustati od svojih pozitivnih stavova, kojih svakako ima (stav prema Rusiji, Siriji, globalizmu), već bi morala odustati od svojih negativnih, kojih joj takođe ne nedostaje.

Zadnjih godina učinila je mnogo da se distancira od svega onog što je Nacionalni Front godinama bio pod vođstvom njenog oca - stranka koja je okupljala francusku radikalnu desnicu, od ultra-konzervativaca do fašista. Štoviše, ona je ta koja je vlastitog oca izbacila iz stranke, s predumišljajem dakako, da bi sebi povećala šanse za upravo ovakvu situaciju, kao danas, gde se nalazi na korak do Jelisejske palate.

OLAND: Glasaću za Makrona, Le Pen je "opasnost" po Francusku

U slučaju Marin le Pen postoje dve potencijalne stvarnosti i nadati se onoj pozitivnoj je rizik. Ali, taj rizik sada više uopše nije niti bitan. Naime, iako doslovno svako s glasom većim od prosečnog glasača danas poručuje kako je glas za Makrona moralni imperativ te kako se za ovog čoveka jednostavno mora glasati kako na vlast ne bi došla "fašistkinja", takva moralizovanja su bezvredna. 

Za mnoge Francuze ovo će biti "biranje između kuge i kolere" i - mada se njihovo ponašanje ne bi trebalo kritikovati ni hvaliti - jedini koji su iskreno pokazali svoj stav o ovom pitanju bez uvijanja su mladi ljudi koji su sinoć krenuli sa širenjem haosa na ulicama Pariza.

Makron je sintetički proizvod vladajuće elite od svoje prve do zadnje reči. Govorimo o čoveku koji nije samo status quo, govorimo doslovno o političkom proizvodu koji je na tržište izbacila duboko poražena i ponižena administracija Fransoa Olanda koja je s nazivom "Socijalistička partija" obrisala pod po kojem će hodati neki novi heroji neoliberalnog kapitalizma.

Ako ćemo govoriti o moralnom izboru, za jednog moralnog Francuza onda je to ili ostanak kod kuće ili izlazak na ulicu s porukom da treba menjati celokupan sistem iz temelja.

Ali, nas niko neće pitati, mi ćemo biti samo posmatrači ove završnice koja će uslediti za dve nedelje, stoga se posvetimo onome što možemo - prognoziranju pobednika.

Kako smo i istakli na početku, ako je postojeća dinamika i dalje aktuelna, a sve ukazuje na to da je, onda će Marin le Pen postati nova predsednica Francuske.

Svetski mediji izveštavaju o podeli u Francuskoj i prizivaju pobedu Makrona u drugom krugu

Zašto to tvrdimo? Zato jer smo ušli duboko u nepoverenje vladajućem establišmentu, a uz bankara Makrona stao je ceo establišment koliko god je dugačak i širok. 

Okrenuli smo nakon toga novu stranicu i nastavili dalje, no zaboravili smo postaviti jedno ključno pitanje - kako je moguće da se sve one organizacije za sprovođenje anketa i prognoza i dalje citiraju i još uvek postoje? Zašto se uopše i spominju ako su ne samo jednoglasno tvrdili da će Hikari Klinton biti sigurna pobednica izbora u SAD-u već kako će "samleti" Trampa?

Ne bavimo se stvarnošću već projekcijama stvarnosti. U takvim projekcijama Makron već sedi u Jelisejskoj palati i stroj se radosno i dalje okreće. No, ona druga stvarnost, verovatno "stvarnija", govori nam da će Marin le Pen biti ta koja će upasti u predsednički kabinet i to možda sa znatnom prednošću.

Lukavi političar, u aktuelnoj dinamici, napravio bi sve da se pokaže neprijateljem establišmenta - kao što je to učinio Tramp stalno vređajući medije znajući da ih narod takođe prezire (ali mediji toga nisu svesni).

VELIKO SLAVLJE U ŠTABU MARIN LE PEN! (FOTO/VIDEO)

Dakako, Le Pen ima veliki teret, prošlost Nacionalnog Fronta i pojedine vlastite stavove na koje mnogi Francuzi neće pristati. Ali, to su možda i jedini njeni tereti. Podrška Makronu brutalno poraženog kandidata vladajuće stranke, Benita Hamona, neće njoj naštetiti, pomoći će joj - naštetilo bi joj da je nekim čudom nju podržao. To su karakteristike dinamike u kojoj se nalazimo, koja ima smisla, mada se često čini kao kakvom zonom apsurda iz nekog od filmova Dejvida Linča.

Nadalje, Le Pen je jedina u drugom krugu koja predstavlja - lažno ili iskreno, to je sad nevažno - bar neke stavove koji su bili bitni i glasačima Fiona, ali i Melanšona.

Politički determinisani francuski anti-kapitalista/anti-imperijalista ostaće će kući, ili će biti na ulici, ali onaj s ne toliko rigidnim stavovima otići će se do glasačkog mesta i zaokružiti Marin le Pen, kao što su i neki fanovi Bernija Sandersa učinili s Trampom. Naravno da su se razočarali probudivši se uz slike lansiranja Tomahavka na Siriju, ali su pokušali nešto promeniti/zaustaviti svojim glasačkim listićem - to je zavodljivost moderne demokratije, osećaj, stvarni ili propagandni, da je "svaki glas bitan".

Ko zaista KROJI budućnost narodima ratom opustošenih zemalja Bliskog istoka?!

Naravno, u naredne dve nedelje može se dogoditi svašta, možda se pojavi snimak na kojem  Le Pen umesto Marseljeze peva Marechal!, što bi svakako bitno uticalo i na ovu prognozu. Ali, ako pretpostavimo da se ništa znatno neće promeniti - odnosno da će mediji dve nedelje uzdizati Makrona u nebo i tvrditi da je Marine le Pen najveća pretnja za Francusku, Evropu i svet, njena pobeda je vrlo izvesna.

Što ako ipak ne pobedi, znači li to da je ova prognoza diletantska? Ne, to će značiti da je proces spomenute dinamike  završen, ali, danas, kada kandidat vladajuće stranke osvaja mizernih 6%, taj proces je itekako živ.