ЗАМКЕ МОДЕРНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ: Зашто ће Марин ле Пен СИГУРНО постати нова председница Француске?

Неизвесни први круг француских председничких избора је за нама, али првобитна неизвесност сада се још и појачава иако многи сматрају да су избори већ одлучени. Наиме, у други круг пробили су се Емануел Макрон и Марин ле Пен.

СУДБИНА ЕВРОПЕ НА ФРАНЦУСКИМ БИРАЛИШТИМА: Кога подржава ПУТИН а кога Ангела МЕРКЕЛ?

ФРАНЦУЗИ БИРАЈУ ИЗМЕЂУ ЊИХ! Ово су сви кандидати који се такмиче у трци за председника

Једно од њих двоје има подршку свих релевантних фактора и актера, од поражених политичара, медија, аналитичара па до још увек актуалног председника републике. Имајући све то у виду, како смо и рекли, за многе су избори већ готови, а оно што ће се догодити 7. маја само је пука формалност.

Дакле, пошто је јасно о којем фавориту говоримо, може ли се већ сада рећи како је 39-годишњи Емануел Макрон нови председник Француске? Не, не може, штавише, ако се осврнемо на актуелну политичку динамику Запада, Макрон би врло лако могао и изгубити ове изборе, а нова председница Француске поста ће Марин Ле Пен.

Прогнозе које ћемо овде изнети ствар су сада аналитике, без "коња у трци" - јер ако се неко може назвати у том смислу "коњем", онда би то био Жан Лик Меланшон.

КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА у Француској: Ево колико је који кандидат освојио гласова!

Пред нама су две потенцијалне стварности према којима можемо судити ко би био бољи избор за Француску. Стварност у којој је Ле Пен ограничена на зауздавање транснационалног капитализма који настоји еволуирати, опасно, према TTIP и сличним пројектима, чини њу бољим избором. Но, то је само потенцијална стварност, једна од - друга је Трамп, односно победа Марин ле Пен и њено фокусирање примарно на десничарске елементе њене политике уз пуну трансформацију реторике ка француском националистичком империјализму.

Када смо већ код тога, сви лидери реорганизоване модерне деснице би требали широкој јавности појаснити како то замишљају јачање статуса њихове вољене нације без да та иста нација не постане/настави бити претећи хегемон? Да ли би председница Ле Пен жртвовала француске економске интересе у западној Африци, у име некакве нове праведности, и допустила да, рецимо Кинези, уђу тамо где је Француска до јуче била?

НЕРЕДИ У ФРАНЦУСКОЈ НАКОН ИЗБОРА: Полиција ухапсила 143 особе, има и повређених

Иста ствар може се рећи и за Трампа. Његове приче о смиривању међународних тензија лепо су звучале, али смањење америчког хегемонског капацитета одмах смањује и амерички утицај, Америка више не може бити "велика" без њега - другим речима: бацање "мајке свих бомби" по афганистанским пећинама није никаква борба против тероризма, то је вук који се управо отарасио овчје коже.

Трампа упорно спомињемо јер је он тако очигледан пример напуштања пре-доласка-на-власт ставова, али он је само један у великом низу. Споменимо рецимо Бориса Џонсона, човека који је, пре него што је захваљујући Брегзиту постао британски министар спољних послова, заговарао једино рационално решење за окончање рата у Сирији - уједињење Запада с анти-терористичким снагама и политички компромис који би након тога уследио. Данас тај исти Борис свој посао одрађује дижући међународне тензије сваком новом изјавом, позивајући на смене режима без предаха.

ПРВИ КРУГ ЈЕ ЗАВРШЕН! Ево шта све очекује Француску до другог круга

Франсоа Оланд, Барак Обама, Трамп... низ је велики, све су то политичари који су по доласку на власт променили своје ставове, односно отарасили су се предизборних који су служили само као јаки опијум за масе које су се затим у трансу запутиле на бирачка места.

Дакле, да би једна Марин ле Пен била позитивна као председница, она би као прво морала бити изузета од целог поменутог низа. Добро, рецимо да јесте, мада нас статистика учи да није, али зар је то довољно? Није - она не само да не би смела одустати од својих позитивних ставова, којих свакако има (став према Русији, Сирији, глобализму), већ би морала одустати од својих негативних, којих јој такође не недостаје.

Задњих година учинила је много да се дистанцира од свега оног што је Национални Фронт годинама био под вођством њеног оца - странка која је окупљала француску радикалну десницу, од ултра-конзервативаца до фашиста. Штовише, она је та која је властитог оца избацила из странке, с предумишљајем дакако, да би себи повећала шансе за управо овакву ситуацију, као данас, где се налази на корак до Јелисејске палате.

ОЛАНД: Гласаћу за Макрона, Ле Пен је "опасност" по Француску

У случају Марин ле Пен постоје две потенцијалне стварности и надати се оној позитивној је ризик. Али, тај ризик сада више уопше није нити битан. Наиме, иако дословно свако с гласом већим од просечног гласача данас поручује како је глас за Макрона морални императив те како се за овог човека једноставно мора гласати како на власт не би дошла "фашисткиња", таква морализовања су безвредна. 

За многе Французе ово ће бити "бирање између куге и колере" и - мада се њихово понашање не би требало критиковати ни хвалити - једини који су искрено показали свој став о овом питању без увијања су млади људи који су синоћ кренули са ширењем хаоса на улицама Париза.

Макрон је синтетички производ владајуће елите од своје прве до задње речи. Говоримо о човеку који није само статус quo, говоримо дословно о политичком производу који је на тржиште избацила дубоко поражена и понижена администрација Франсоа Оланда која је с називом "Социјалистичка партија" обрисала под по којем ће ходати неки нови хероји неолибералног капитализма.

Ако ћемо говорити о моралном избору, за једног моралног Француза онда је то или останак код куће или излазак на улицу с поруком да треба мењати целокупан систем из темеља.

Али, нас нико неће питати, ми ћемо бити само посматрачи ове завршнице која ће уследити за две недеље, стога се посветимо ономе што можемо - прогнозирању победника.

Како смо и истакли на почетку, ако је постојећа динамика и даље актуелна, а све указује на то да је, онда ће Марин ле Пен постати нова председница Француске.

Светски медији извештавају о подели у Француској и призивају победу Макрона у другом кругу

Зашто то тврдимо? Зато јер смо ушли дубоко у неповерење владајућем естаблишменту, а уз банкара Макрона стао је цео естаблишмент колико год је дугачак и широк. 

Окренули смо након тога нову страницу и наставили даље, но заборавили смо поставити једно кључно питање - како је могуће да се све оне организације за спровођење анкета и прогноза и даље цитирају и још увек постоје? Зашто се уопше и спомињу ако су не само једногласно тврдили да ће Хикари Клинтон бити сигурна победница избора у САД-у већ како ће "самлети" Трампа?

Не бавимо се стварношћу већ пројекцијама стварности. У таквим пројекцијама Макрон већ седи у Јелисејској палати и строј се радосно и даље окреће. Но, она друга стварност, вероватно "стварнија", говори нам да ће Марин ле Пен бити та која ће упасти у председнички кабинет и то можда са знатном предношћу.

Лукави политичар, у актуелној динамици, направио би све да се покаже непријатељем естаблишмента - као што је то учинио Трамп стално вређајући медије знајући да их народ такође презире (али медији тога нису свесни).

ВЕЛИКО СЛАВЉЕ У ШТАБУ МАРИН ЛЕ ПЕН! (ФОТО/ВИДЕО)

Дакако, Ле Пен има велики терет, прошлост Националног Фронта и поједине властите ставове на које многи Французи неће пристати. Али, то су можда и једини њени терети. Подршка Макрону брутално пораженог кандидата владајуће странке, Бенита Хамона, неће њој наштетити, помоћи ће јој - наштетило би јој да је неким чудом њу подржао. То су карактеристике динамике у којој се налазимо, која има смисла, мада се често чини као каквом зоном апсурда из неког од филмова Дејвида Линча.

Надаље, Ле Пен је једина у другом кругу која представља - лажно или искрено, то је сад неважно - бар неке ставове који су били битни и гласачима Фиона, али и Меланшона.

Политички детерминисани француски анти-капиталиста/анти-империјалиста остаће ће кући, или ће бити на улици, али онај с не толико ригидним ставовима отићи ће се до гласачког места и заокружити Марин ле Пен, као што су и неки фанови Бернија Сандерса учинили с Трампом. Наравно да су се разочарали пробудивши се уз слике лансирања Томахавка на Сирију, али су покушали нешто променити/зауставити својим гласачким листићем - то је заводљивост модерне демократије, осећај, стварни или пропагандни, да је "сваки глас битан".

Ко заиста КРОЈИ будућност народима ратом опустошених земаља Блиског истока?!

Наравно, у наредне две недеље може се догодити свашта, можда се појави снимак на којем  Ле Пен уместо Марсељезе пева Marechal!, што би свакако битно утицало и на ову прогнозу. Али, ако претпоставимо да се ништа знатно неће променити - односно да ће медији две недеље уздизати Макрона у небо и тврдити да је Марине ле Пен највећа претња за Француску, Европу и свет, њена победа је врло извесна.

Што ако ипак не победи, значи ли то да је ова прогноза дилетантска? Не, то ће значити да је процес споменуте динамике  завршен, али, данас, када кандидат владајуће странке осваја мизерних 6%, тај процес је итекако жив.