Путин може МИРНО ДА СПАВА: Ово су НАЈВЕЋИ противкандидати на данашњим изборима

Председнички избори у Русији одржавају се данас. Садашњи председник Владимир Путин је апсолутни фаворит и то показују сва истраживања агенција. Међутим, постоје и кандидати који ће, како прогнозирају анкете, освојити далеко мањи број гласова од садашњег председника.  Најозбиљнији противкандидати биће Сергеј Бабурин, Павел Грудинин, Ксенија Собчак, Максим Сурајкин, Борис Титов, Григориј Јавлински и Владимир Жириновски.

Павел Грудинин 

Кандидат Комунистичке партије Павел Грудинин (57) поседује већински удео у Државној фарми Ленин, задрузи близу Москве. Ова фарма је највећи руски произвођач јагода и редак остатак од 27.000 државних колектива који су никли током совјетске ере. Сав профит од своје фирме улаже у унапређење живота запослених, школовање њихове деце, вртиће и медицинску заштиту.

Залаже се за успостављање социјалистичког система који према његовим речима, представља једини лек за корупцију.

Он је исмејао Путиново ослањање на "људе за које сви знају да су одавно требали бити у затвору".

Грудинин је у септембру рекао да, за разлику од већине руских крупних бизнисмена, директори његове компаније не шаљу профит у иностранство нити га краду. Уместо тога, они инвестирају у школе, вртиће и болнице својих радника.

Грудинин би, према анкетама, на изборима добио скоро осам одсто гласова.

Подсетимо, Комунистичка партија Русије тражи поновно увођење закона из совјетске ере који предвиђају да лична имовина може бити конфискована као казна за тешка кривична дела.

Ксенија Собчак

Кандидат Грађанске иницијативе Ксенија Собчак (36) је бивша новинарка и ријалити звезда која је оптужила Путина и руског премијера Дмитрија Медведева да су на власти скоро две денеције како би били од користи својим пословним сарадницима.

Либералка из Санкт Петерсбурга била је водитељка и главни судија у руској верзији "Америчког топ модела". Током посете Вашингтону прошлог месеца, Собчакова је рекла да жели да покаже Русима да имају други избор осим Путина.

Ако је изаберу, Собчакова обећава сарадњу са САД, НАТО и ЕУ. Она је позвала Русе да одбаце корупцију и да третирају Крим који је Русија припојила 2014. као украјинску територију.

Према анкетама Собчакова, која је номинована испред Грађанске иницијативе, има 1,6 одсто гласова.

Сергеј Бабурин

Кандидат Руске народне уније Сергеј Бабурин (59), стао је  2007. године иза радикалног предлога  да влада сваком руском грађанину плати 150.000 долара компензације за приватизовање бивших државних предузећа након пада Совјетског Савеза. Бабурин сада подржава повратак совјетском друштвеном програму.

Он жели да ојача руско присуство на Криму кроз економски развој. Бабурин је обећао и јачање руске улоге у економском систему са земљама попут Бразила, Индије и Кине, како Русија не би била подложна америчким и европским санкцијама.

Партија Руске народне уније пропагира руски национализам и промовисање изворних руских вредности везаних за село. У економском смислу залаже се за протекционизам.

Анкете дају Бабурину мање од 1 одсто гласова на изборима.

Кандидат крајње десничарске Либерално-демократске партије Владимир Жириновски познат је по својим бизарним политичким погледима.

Кад је учествовао на изборима за председника 1993, Жириновски (71) је обећао Русима јефтинију вотку, Рускињама бољи доњи веш. Залаже се за поновно успостављање монархије.

Током своје 29-годишње политичке каријере, Жириновски је обећао диктатуру и смањење стопе криминала, ширење руских граница преко Аљаске и Финске и разношење радиоактивног отпада у балтичке државе.

Анкете му дају скоро 6 одсто гласова.

Максим Сурајкин

Вођа мало познатих Комуниста Русије, Максим Сурајкин (39) позвао је на одбрамбени савез у стилу Варшавског пакта. Он жели да повећа минималне плате и пензије. По струци је инжењер и води малу компјутерску компанију. Залаже се за успоставу старих совјетских начела марксизма-лењинизма и стаљинизма.

Био је кандидат за гувернера региона Нижњи Новгород, када је освојио 2 одсто гласова.

Анкете му дају мање од 1 одсто гласова.

Борис Титов

Кандидат Партије раста Борис Титов (57) жели да заштити права растућег слоја руске средње класе.

Као владин председнички комесар за права предузетника Титов је радио на репатријацији руских бизнисмена који су у својој земљи оптужени за криминал, да би потом побегао у Велику Британију да избегне кривично гоњење. Титов је затражио од Путина да дозволи четворици од 16 људи на "Лондонској листи" да се врате након што плате одштету влади.

Титов жели ефикаснију владу, поништење правила и непотребних инспекција које представљају прилику за мито, и економске подстицаје са високим трошковима владе.Према анкетама, Титов има мање од 1 одсто гласова.

Григориј Јавлински

Либерални економиста и бивши премијер из редова партије Јаблоко (Јабука), 65-годишњи Јавлински се сматра правим опозиционим кандидатом. Он је био против руске анексије Крима и примао је претње смрћу од националиста који га зову издајицом.

Залаже се за систем социјалне демократије, а на спољашњем плану за сарадњу са Европском унијом. Његова партија је у коалицији са еколошким партијама у Русији.

Јавлински је назвао изборе "карневалским шоуом" и "изборном ноћи вештица" због поставе кандидата.

Предвиђају му мање од 1 одсто гласова.

Путинова надмоћ над осталим противкандидатима је очигледна. Као лидер Русије, практично од 1999. године, па до данас његови успеси на унутрашњем и спољашњем плану делују недостижно. Русија је повратила статус глобалне силе који је изгубљен након распада Совјетског Савеза 1991. године. Привредна, економска и војна моћ су неупоредиво веће него кад је он, скоро пре две деценије, дошао на чело највеће земље на свету. Ако победи на овим изборима, Путину ће припасти четврти мандат председника Русије.