Руси граде подморницу ЕПСКИХ РАЗМЕРА: Има само један циљ, а то је "комплетна доминација" - Договор пао у САНКТ ПЕТЕРБУРГУ

Радови на дизајну су започели, рекао је председник Института Курчатов, Михаил Ковалчук. Вест је објавио на форуму ОМР 2024 посвећеном развоју поморске и високотехнолошке опреме за Арктик, који се ове недеље одржава у Санкт Петербургу.

Радови на дизајну су започели, рекао је председник Института Курчатов, Михаил Ковалчук. Вест је објавио на форуму ОМР 2024 посвећеном развоју поморске и високотехнолошке опреме за Арктик, који се ове недеље одржава у Санкт Петербургу.

Идеја да се тешки ледени услови савладају једноставном пловидбом испод леда није нова. Институт Курчатов и компанија Malachite Десигн Буреау (која је дизајнирала руске јуришне подморнице на нуклеарни погон, укључујући класе Новембер, Виктор, Алфа, Акула (Ајкула, НАТО ознака Typhoon), Јасен и Лајка, оп.а.) раније су разматрали и расправљали о плану изградње подморнице на нуклеарни погон за транспорт угљиководика из арктичког појаса.

Мета: Азијска тржишта

Но, ово је први пут да пројектанти најављују споразум о намери с Газпромом, енергетском корпорацијом у већинском власништву Кремља. Директор Газпрома Алексеј Miller и Михаил Ковалчук одржали су радни састанак 11. октобра на којем се расправљало о реализацији пројекта нуклеарне енергије за руски арктички појас, известио је енергетски портал Нефтегаз, како преноси Барентс Обсервер.

Газпром је у дубокој финансијској кризи након што је продаја више него преполовљена након инвазије Русије на Украјину и европске одлуке да се због тога ‘скине‘ од зависности од руског плина. Енергетски див остао је без продаје плина путем плиновода у Европу и суочио се с првим годишњим нето губитком 2023. године, након што је деценијама на европском тржишту зарађивао енормне своте. Газпром је сада рангиран као најнепрофитабилнија руска компанија.

Нова тржишта налазе се у Азији, но изградња плиновода према југу и истоку захтијевала би времена и постаје тежа јер отапање пермафроста тло чини нестабилним. Нуклеарна подморница с великим контејнерима за ЛНГ могла би осигурати превоз плина током целе године од терминала дуж северне обале западног Сибира, тврди директор Института Курчатов.

Обски залив у Карском мору на северу Русије је, међутим, преплитак да би таква дивовска подморница могла тамо да плови под водом. Стога би и даље била потребна помоћ ледоломаца из лука у Sabetti (Јамал ЛНГ) или Гидану (Арктик ЛНГ 2) до дубокоморских арктичких вода сјеверно од Сибира.

Нестварне бројке

Осим малог ЛНГ постројења Портоваја у Балтичком мору, Газпром нема сопствених капацитета за производњу ЛНГ-а. Постојећим двема ЛНГ постројењима на Арктику управља компанија Новатек.

Михаил Ковалчук тврди да ће подморница повећати сигурност у поређењу с површинским бродовима и плиноводима. Неколико таквих подморница, како тврди, биће довољно за транспорт исте количине плина коју може транспортовати подморски плиновод.

Прелиминарне студије дизајна показују да би ЛНГ подморница требала бити дугачка 360 метара, што је двоструко више од иначе великих руских хладноратовских стратешких подморница класе Typhoon.

Нове подморнице требало би покретати три нуклеарна реактора, биле би широке 70 метара, високе 30 метара и имале би газ од 12 до 13 метара. С капацитетом од 170 до 180 хиљада тона, подморнице би носиле отприлике исто колико и данашњи танкери.

Пловити испод леда могуће је без обзира на климатске и временске увјете. За разлику од површинских ЛНГ бродова, који морају пловити иза ледоломца док дроби лед, подморница може пловити много брже према истоку од терминала у Обском заљеву. Брзина би, према пројектантима, износила 17 чворова.

"То је фантазија"

Александар Никитин, нуклеарни стручњак који је до 2022. председавао Центром за заштиту околиша Bellona са седиштем у Санкт Петербургу, планове сматра фантазијом, која нема коријене у стварности те сматра да до реализације овог пројекта никад неће доћи. "Недостају им прорачуни о технологији, економији и индустријској примјени", рекао је Никитин за Барентс Обсервер.

- Русија нема ни основне бродоградитељске капацитете - тврди он, указујући на чињеницу да земљи недостају способности за изградњу обичних танкера и бродова за расути терет.

- Укратко, ово су бесмислице од Ковалчука - каже Никитин.

Овај стручњак сада живи у Ослу и критичан је према томе како данашња, ратна Русија, скида прашину с нуклеарних пројеката из совјетских времена.

Упитан о сигурносним аспектима руске цивилне подморнице на нуклеарни погон за допремање плина на тржишта у Азији, такођер је у најмању руку скептичан.

Арктик је дошао у посебан фокус након што је руска државна нуклеарна корпорација Росатом 2018. године задужена за Дирекцију Сјеверног морског пута, одговорну за инфраструктуру и инвестиције, пише Барентс Обсервер.