Сахел – пешчана обала оивичена оружаним олујама
Осврт Дарка Обрадовића, геополитичког аналитичара, на догађања у Нигеру.
Пуч у Нигеру није се догодио преко ноћи. Регион Сахела који окупља 11 држава годинама се посматра као буре барута "испод" јужног крила Европе. Регион Сахела представља дом за око 150 милиона становника док директно утиче на регион који настањује милијарду становника претежно подељених на основу "вештачких" граница.
ЛУКАШЕНКО САСТАВЉА ВОЈСКУ ОД ВАГНЕРОВАЦА: "Желим да ови момци остану у оружаним снагама наше земље"
СЕДАМ ДАНА ХОРОРА: Пожар на теретном броду с новим аутомобилима коначно угашен
"ВАГНЕРОВЦИ, СВИ У БЕЛОРУСИЈУ" Украјинци упозоравају да Пригожин спрема операцију за 5. август, ево шта је циљ
Сам регион спада у један од најсиромашнијих на свету. Према извештају Европске уније 30 милиона људи је у хитној потреби за примањем помоћи и заштите. Негостољубива клима, одуство воде, насилни конфликти и укорењено сиромаштво доводе у питање сам опстанак популација Мауританије, Малија, Нигера, Чада, Судана, Јужног Судана, Еритереје, Нигерије, Буркине Фасо и Сенегала. Сваке године за неколико милиона људи се повећава број угрожених.
Пучеви нису непознанице за афрички континент. Данас ти пучеви имају далеко опасније димензије и погађају много шире географске просторе. У првом реду реч је о миграционим таласима који су и раније угрожавали Шпанију и југ Италије. Сваки вакуум крхке државне моћи у афричким државама испуњавају локалне банде и терористичке организације које се са лакоћом крећу преко порозних граница. Боко Харам из Нигерије, познат по монструозним масовним смакнућима спада у једну од најопаснијих терористичких организација на свету.
Пуч у Нигеру је од првог дана заоштрио регионалну безбедност. Екомска заједница држава западне Африке већ је забранила летове, платни промет и замрзло имовину укључујући и помоћ. Разматра се и војна интервенција против пучиста. САД, Немачка, италија, Шпанија и Француска у региону имају своје распоређене трупе на активностима маневрисања, подршке локалним властима у борби против тероризма и организованог криминала. Присутне трупе више одржавају вежбе него заштитне операције.
Ера пучева није напустила Африку. Пре Нигера, у задње две године, пуч је изведен у Судану, Гамбији, Буркина Фасу, Гвинеји Бисао, Малију, Централно Афричкој Републици. Сама структура конфликта и одсуство целокупне ефективне контроле територије упућује на борбу за природна богатства између различитих етничких група.
Присуство Вагнера злослутно се надвија над природним ресурсима Африке. Руска компанија Вагнер се годинама наводи као чинилац безбедносне динамике држава богатих природним ресурсима као што је Демократска Република Конго.
Само присуство Вагнера повезано је са контролом дефицитарних сировина, говори се о неколико хиљада њихових бораца.
Многе од тих сировина ЕУ и Америка сматрају за тзв. критичне ресурсе без којих није могуће наставити технолошки развој и одрживу транзицију а чији слободан проток угрожавају пучеви, одсуство безбедности, политичке одлуке и дипломатске активности НР Кине и Русије. Нестабилност африке као сировинске базе ствара неке нове шансе у другим деловима света када је реч о ретким материјалима. Примера ради литијум у Србији је добра, географски и политички блиска, али и скупља алтернатива због виших еколошких стандарда.
Вагнер је ефективно присутан у Малију, Централно Афричкој Републици и Судану. Присталице пуча у Нигеру су носиле заставе Руске Федерације и клицале руском председнику Владимиру Путину. Руска карта оличена у западној колонијалној прошлости није изгубила на својој вредности из Хладног Рата. Још увек је рано говорити да ли је Русија одабрала "извоз" нестабилности на афрички континент или само користи новонасталу ситуацију да обезбеди своје присуство. Акција трећих актера ће или уследити у скорије време или је неће ни бити.
Сахел као и централна Африка представљају простор на ком је тешко у целости испунити безбедносни вакуум у одусустве ефикасне државе. Својим присуством на терену ни Руси, ни Кинези ни Французи или НАТО мисија то не могу гарантовати у целости. Државе су структурално нарушене у својим основама радикални ислам је у снажној експанзији.
Наведени безбедносни актери могу одржати легалну власт и главне градове, контролу над сировинама али не могу учинити афричке народе богатијим и безбеднијим у кратком року. Питање је ко уопште има интерес за функционалним државама. Приступ сузбијању ове кризе делује на неколико поља хуманитарном, војном и реформском. До сада су милијарде долара дониране и уложене кроз програме УН и кроз индивидуална партнерства и видимо да нема значајнијих резултата. Социо-економске разлике скопчане са етничким анимозитетима саме по себи чине "савршену олују".
Компликовани односи, терет прошлости и мноштво фрагментисаних интереса тешко повлаче паралеле између страних актера и њиховог стварног утицаја.
Ранијих година успостављана су партнерства у борби против Ал-Каиде и других транснационалних терористичких организација али та партнерства нису довела до трајнијих стратешких и равноправних односа. Исламска држава Велике Сахаре представља активну терористичку претњу од 2015. године. Нестабилност из Сахела може захватити и Алжир коме гравитира већина избеглица, грађански рат у Либији додатно неповољно утиче на успостављање стабилних коридора за дотур хуманитарне помоћи.
У овом тренутку се лицитира са релативно малим бројем избеглица или миграната из тог региона, говори се о 0,03% укупне европске популације. Поједини извештаји наводе природну баријеру попут Сахаре за разлог малог броја економских миграната и избеглица. Либија у којој бесни грађански рат може постати одредиште за милионе људи у одређеном тренутку што би представљало својеврсну хуманитарну катастрофу.
Сахел представља проблем који је дуго гуран под тепих. Поред Шпаније, која је директно заинтересована за безбедност на свом југу, потребно је укључити целокупну мултинационалну мисију са јасним задацима. Опасност над целокупном акцијом се надвија у виду опомене да операције наметања мира често се изроде у продужене и крваве конфликте. Уколико дође до војне интервенције Економске Заједнице Западне Африке можемо само нагађати до које мере ће се тај пожар проширити. Уколико војна акција буде подржана од стране САД и НАТО то ће бити права посластица за Русију.
Африка уместо да користи своје природне ресурсе она највише "користи" своје људе и њихове животе и још дуго времена неће моћи да искористи свој потпуни потенцијал.
