ФРАНЦУЗИ БИРАЈУ ИЗМЕЂУ ЊИХ! Ово су сви кандидати који се такмиче у трци за председника

Данас Французи излазе на бирачка места како би изабрали новог председника државе. Председничка трка никада није била неизвеснија, а постоје и реалне шансе да први пут у историји Француске жена постане председник, а оно што је још специфично код ових избора је и то да се садашњи председник није кандидовао услед катастрофалне репутације коју је стекао за време текућег мандата што је први такав случај у историји Пете Републике.

ИЗБОРИ КОЈЕ ПОСМАТРА ЦЕО СВЕТ! До сада су се сви бојали Ле Пен, али овај кандидат је све уплашио више

ЛЕ ПЕН: Сви кандидати и цео народ су потенцијалне мете напада

Кандидатуре је предало 11 кандидата, док се 4 кандидата издвајају као фаворити, а треба поменути да победника у првом кругу готово сигурно неће бити, тако да ћемо највероватније тек 7. маја након другог круга сазнати ко је нови председник Француске.

Па да почнемо и са представљањем кандидата.

За нас у Србији је вероватно најзанимљивији кандидат лидер/ка Националног Фронта, Марин ле Пен. Ћерка оснивача Националног Фронта, Жан Мари Ле Пена који је гајио велике симпатије према Србима, а то је пренео и на ћерку која је изјавила да ће поништити признање самопроглашене државе Косово. Марин Ле Пен одрасла је окружена политиком, и може се рећи да је од раног детињства припремана да стане на чело Националног Фронта, а једног дана и Француске.

Након што је преузела партију од оца значајно је ублажила расистичку и антисемитску идеологију што је био прави потез с обзиром да је од преузимања партије Марин ле Пен готово дуплирала број гласова. Политичка платформа Марин ле Пен заснована је на анти-имигрантској политици и евроскептицизму, па је тако ле Пен најавила напуштање ЕУ уколико победи на изборима. Према истраживањима јавног мњења Марин ле Пен је већ виђена у другом кругу. Француски националисти никада нису били овако јаки још од Другог светског рата тако да је могуће да ћемо бити сведоци историјских политичких промена у Европи уколико Ле Пенова победи на изборима.

Емануел Макрон лидер покрета Напред/У покрету је уз Марин Ле Пен један од највећих фаворита, па се већ предвиђа њихов дуел у другом кругу. Некадашњи француски министар економије и бивши банкар прешао је пут од аутсајдера до фаворита у предизборној трци. Макрон је центриста, за себе и свој покрет каже "нисмо ни лево ни десно", односно најбоље је дефинисати његов покрет као социјал-либерални.

Тренутно је најмлађи кандидат у изборној трци, а од других кандидата не издвајају га само године. Макрон је, такође, и највише про-европски оријентисан, залаже се за останак Француске у ЕУ с тим да предлаже корените економске реформе и модернизацију како ЕУ тако и Француске. Оно што му политички аналитичари налазе као отежавајућу околност у борби за председничко место је недостатак искуства који га може скупо коштати у другом кругу.

Франсоа Фијон трчаће председничку трку у дресу Републиканске партије. Уз подршку традиционалних католика стекао је јаку базу, чак је на почетку кампање био и фаворит док у јавност нису изашле разне афере, а између осталог и то да је фиктивно запослио своју жену која је тако примила огроман новац. Фијон је био Саркозијев премијер, у свом председничком програму нуди у суштини једну либералну економску концепцију, што и није чудно ако се узме у обзир да му је политички узор Маргарет Тачер.

Предлаже велико резање државних расхода, у склопу тога и отпуштање 500 000 државних службеника, али и комплетну реформу система здравственог осигурања. Франсоа Фијон иначе отац петоро деце предлаже још и редефинисање односа са Русијом како би се заштитило хришћанско становништво Блиског Истока. Политички конервативац и економски либерал Фијон нема велике шансе за други круг иако постоје индикације да би апстиненти могли да га погурају ка другом кругу мада то је јако ризична прогноза.

Жан Лук Меланшон је највеће изненађење досадашње председничке трке. Радикални левичар дуплирао је број потенцијалних гласова од 1. марта до 1. априла, а занимљиво је да и даље расте. Меланшон има 63 године, позива на ненасилну грађанску револуцију како би се укинуо досадашњи „монархистички“ председнички систем, а предлаже и „цепање“ устава и писање новог. Његова платфорам је анти-капиталистичка и анти-империјалистичка, а подржавају га и француски комунисти. Овај радикални левичар пробио се критикујући катастрофалну политику социјалисте и садашњег председника Оланда.

Меланшон се залаже за укидање Пете Републике и успостављање Шесте Републике која ће бити заснована на редистирибуцији добара, на еколошки одговорној политици, и на борби против економског либерализма кроз велико опорезовање богатих, али и подизање минималне зараде. Овај кандидат предлаже и одустајање од нуклеарне енергије, пензионисање у 60. години и радну недељу од 32 сата. Тренутно се Меланшон издваја као најјачи анти-системски кандидат и довољно је рећи да је све могуће уколико француски Чавез дође до другог круга. Меланшон се кандидовао испред покрета Непокорива Француска чији је и оснивач.

Беноа Амон је кандидат Социјалистичке партије, неочекивано је победио у унутарпартијској борби за канидатуру. Бивши министар образовања пореди се са Корбином, а репутацију је стекао као неко ко из странке критиковао Оланда са левичарских позиција. Интегрални део његовог програма је универзални основни приход за све. Залаже се за економске и политичке реформе како би се Пета Република трансформисала у Шесту Републику.

Оно што га издваја од других кандидата је инсистирање на легализацији марихуане. Добио је значајну подршку зелене политичке партије Европска Екологија-Зелени што се може тумачити као општи тренд сарадње социјалиста и зелених широм Европе. Хамон је тренутно најслабије пласиран кандидат од фаворита, тако да се са сигурношћу може рећи да га нећемо видети у другом кругу.

Натали Арто, професорка економије која је по опредељењу троцкиста кандидовала се испред покрета Радничка борба.

Њена политичка платформа је у бити марксистичка, а подваријанта је троцкизам, њен циљ је свргавање капитализма и прелазак власништва над средствима за производњу у руке радника.

Франсоа Аселино је председнички кандидат Популарне републиканске уније. Заступа екстремно евроскептичну идеологију, предлаже напуштање ЕУ, НАТО-а као и одбацивање евра. Велики је противник америчког империјализма.

Николас Дупон-Ењан лидер покрета Усправна Француска заступа националистички политички програм, себе покушава да позиционира између Марин Ле Пен и Фијона. Једна од основних црта његове политике је постављање етичких стандарда за државне службенике и високе званичнике, напуштање ЕУ и као основ спољне политике види борбу против џихадиста.

Жак Шеминад је бивши службеник министарства економије, залаже се за напуштање ЕУ и одбацивање евра. Инспирисан је теоретичарем завере Линдоном Ла Рохом, па се у складу са тим залаже са колонизацију Месеца и за даље истраживања на Марсу.

Чеминаде је најстарији председнички кандидат у овом изборном циклусу, он има 75 година.

Филип Путу је један од најрадикалнијих председничких кандидата, политички аналитичари га описују као левичарског милитанта. Кандидовао се испред Нове анти-капиталистичке партије која је заснована на марксистичкој и анархистичкој идеологији.

Овај кандидат се залаже са радну недељу од 32 сата и одлазак у пензију са 60 година, такође предлаже да абортус и контрацептивна средства буду бесплатни.

Жан Ласал је центриста, жели да преговара са ЕУ. Познат је по томе што је 2006. године штрајковао глађу 39 дана како би спасао 140 радних места у једној француској фабрици.

Себе сматра заступником руралне француске и хуманистичке екологије.

Ко има највећу шансу?!

Уколико се узму у обзир истраживања јавног мњења готово је сигурно да у другом кругу можемо очекивати борбу између Марин Ле Пен и Емануела Макрона, а као евентуални кандидати али са малим шансама за други круг јављају се Меланшон и Фијон које не треба отписивати, док Хамона не треба очекивати у другом кругу. Остали кандидати су без шанси за други круг.

У другом кругу највеће шансе за победу има Макрон с обзиром да је подржан од широких структура ЕУ и њене бирократије, а на руку ми иде и чињеница да би се његови потенцијални ривали Ле Пен и Меланшон сматрали за екстремисте што би Макрону привукло апстиненте и умерене левичаре и десничаре у зависности од ривала у другом кругу.

Велике политичке промене не треба очекивати од француских председничких избора, јер Француска је једна од централних земаља глобалног капиталистичког система, због чега између осталог Макрон и има највеће шансе за победу.