СРЂАН ЈЕ ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ОСВОЈИО СЕВЕРНИ ПОЛ: Успео је да забоде и остави нашу заставу на НИЧИЈУ ЗЕМЉУ! (ФОТО)
Већ трећег дана, Срђан је добио шансу да коначно посети чувену "ничију земљу", али је пут и даље био "трновит".
Срђан Лолић из Београда упутио се на невероватно путовање на Северни пол и имао је ту част да као први Србин посети "ничију земљу".
Како каже, ескспедиција је била пуна неизвесности и на путу ка циљу, имао је многобројне препреке, од пукотина које су се појавиле на писти, до јаких и хладних ветрова које је успешно избегао, али како и сам тврди, после свега осећа се "јако успешно" и имао је ту част да забоде и остави заставу наше земље.
ЈЕЗИВО ПРЕДВИЂАЊЕ: Северни пол ОСТАЈЕ БЕЗ ЛЕДА, Европа и Америка могу упасти у ОГРОМНЕ ПРОБЛЕМЕ
АВИОН НЕМАЧКОГ КАНЦЕЛАРА ПРЕШАО СЕВЕРНИ ПОЛ: Олаф Шолц заобишао руски ваздушни простор
"НАПАДА ЦИЉЕВЕ И КРОЗ ЈУЖНИ И СЕВЕРНИ ПОЛ" Путин саопштио добре вести руској војсци, ова два оружја немају премца у свету (ВИДЕО)
- Дуго година је спремана експедиција. Први пут ове године смо је успешно спровели. Летели смо авионом из Београда за Москву. А затим из Москве за Краснојарск, иначе град у Сибиру. Пет сати смо летели. Из Краснојарска смо ушли у војни авион Ан - 72 који је спацијализован за слетање на леду и на најтежим подручјима где иначе авиони могу да слећу - започиње своју причу Срђан Лолић.
Из Краснојарска кренуо је са целом експедицијом и главним геолозима, као и са људима из државног врха ка једном од најудаљенијих села у Русији - Хатангу. Очекивао је прогнозу и повољнију климу и време, али изненада се појавила пукотина писти.
- Из Краснојарска сели смо у тај авион, са целом експедицијом и главним геолозима, људима из државног врха и полетели смо до једног од најудаљенијих села у Русији које се зове - Хатанга.
- Хатанга која има око 1.500 становника и поседује мали аеродром где могу да слећу само ти мање специјализовани авиони. Прво ноћење је било у Хатанги. Очекивали смо временску прогнозу, међутим сутра ујутру су нам јавили да не можемо да полетимо јер се појавила пукотина на леду где се иначе налази писта. Иначе се слеће на плутајући лед. Тако да смо добили могућност само на неких 600 до 700 метара, од 1300 метара колико нам је било на располагању на писти - објашњава Срђан Лолић.
Већ трећег дана, Срђан је добио шансу да коначно посети чувену "ничију земљу", али је пут и даље био "трновит".
- Други дан смо остали у Хатанги и искористили смо да га историјски обиђемо и посетили смо пешчару која је настала од мамута. Трећи дан смо полетели за Бараново, где се налази научни институски центар и у којем живе живе 29 руска научника и који не напуштају ту територију. После тридесет година је ту направљена први пут стаза, односно авио-писта за слетање. Такође, посетили смо и руски научни институт на Арктику. Одатле смо полетели на ледену писту Северног пола, а место се зове Барнел. Покретна писта се покварила, али је пилот узео ризик на себе и рекао је да може да слети на висини од 650 метара. Ту су нас сачекали хеликоптери и онда смо њима летели на нулту тачку Северног пола. Прелетео сам цео Арктик као почасни гост и жеља ми је била да представим своју земљу, јер нико никада одавде то још увек није прелетео - каже Срђан.
Како додаје, на тим територијама нема нигде људске душе и то на површини од неких 2200 километара.
Имали су разних активности, вожњу моторним санкама, али и пребацивање пешке по леду. Нико није гарантовао да ће успети да дођу дотле.
- На сву срећу имали смо врхунске пилоте и успели смо да до те задње тачке дођемо. Када смо изашли из авиона, моторним санкама смо отишли до нулте тачке. То је тачка без времена и без било чега. Било је јако хладно и температура је била јако ниска, било је минус 42 степена - тврди Срђан и додаје:
- Ја сам добио ту част, пошто се то зове "ничија земља", да поставим и оставим српску заставу и уписао сам координате и фотографисао и тако завршио експедицију и представио Србију у најлепшем светлу.
Како каже, вратили су се за Краснојарск и вечерас ће са губернатором ићи на молитву у тамошњу цркву. После свега, додаје, осећа се јако успешно.