Странци су је као БЕБУ нашли у грмљу са ВЕЗАНИМ РУКАМА: Осамдесет година касније сазнала је ИСТИНУ (ВИДЕО)

У лето 1937. године деветомесечна девојчица остављена је везаних ручица у грмљу купина у јужној Енглеској. Пронашли су је кампери који су се случајно затекли тамо.

Данас 80-годишњакиња, Антеа Ринг читав живот провела је питајући се да ли су је родитељи намерно оставили тамо да умре. Захваљујући напретку у генетском истраживању, на нека питања је напокон добила одговор, piše BBC.

Џејн Дод је била уморна. Ова 11-годишњакиња је једног ведрог августовског дана са породицом пешачила преко брда Саут Даун. Испред ње су били њени родитељи, Артур и Маргарет, као и њена старија сестра Елизабет. Сваке године летовали су у том крају, а њен отац је након оброка инсистирао на жустрој шетњи. Још увек је било вруће, иако је било већ шест поподне. Нигде није било сенки, само трава и грмови купина. Изненада је њена мајка застала.

- Чујем дете, рекла је.

Отац се окренуо.

- Ма какво дете. Ту нема никога, рекао је.

- Одгојила сам петоро деце – ваљда знам како дете звучи, одговорила је Маргарет.

Породица је претражила околину и убрзо је дубоко у грмљу пронашла малу плавокосу девојчицу везаних ручица. Изгледала је као да има око једну годину. Била је пуна огреботина и угриза инсеката. Ручице су јој биле чврсто везане на грудима.

Девет година касније, Антеа се играла испред куће у Сурију са пријатељем Петром. Посвађали су се и Антеа је запретила да ће Петера тужити код мајке.

- Она није твоја мајка! Ти си усвојена, одбрусио јој је Петер.

Шокирана Антеа је отрчала кући где су је родитељи посадили испред себе, а онда су започели разговор са њом.

- Рекли су ми да сам као новорођенче остављена на вратима болнице Вортинг. Изгубили су ћерку по имену Вероника три године раније и одлучили су да ме усвоје.

Антеа је била врло узбуђена због новог открића. Наиме, усвојена деца су била главни јунаци у књигама о швајцарским интернатима које је обожавала да чита.

- Сећам се да сам помислила како бих идући дан то могла да кажем својим пријатељима у школи. Уопште ми није пало на памет да размишљам о томе ко су моји прави родитељи. Осећала сам се сигурно.

Родитељи су је пазили и мазили, спавала је у топлој стражњој соби током зиме и у свежијој предњој током лета.

Једнога дана 1961. године Антеа је својим родитељима однела неке фотографије мале Кристине, на што су јој рекли да је иста она кад је била мала.

- Тад је отац рекао мојој мајци: Мораш јој сада показати, Пеги.

На то је она отишла у другу собу и донела неке исечке из новина у којима је била слика неког детета. Питала сам ко је то, на шта су ми они одговорили да сам то ја.

Тек тада је Антеа сазнала да ју је пронашао Артур Дод на брежуљку Вортинг, 26. августа 1937. Скотланд Јард је покренуо истрагу мислећи да је посреди можда и покушај убиства, али никад нису открили ко је малу Антеу оставио у грмљу.

Након што је прочитала вест у новинама, Маргарет је писала болници и понудила девојчици дом. Осим њих, још неколико породица се јавило са жељом да усвоје девојчицу међу којима је била чак и породица белгијског дипломате. Али избор је коначно пао на обитељ Шанан јер су већ имали искуства у подизању деце.

Пролазиле су године и у међувремену су и Антеина деца добила децу. Њен унук Арон, такође је јако личио на Антеу кад је била мала што ју је натерало да ипак покуша да истражи своје порекло. 1994. године придружила се групи званој Норцап која помаже одраслим усвојеним људима да открију детаље њихове прошлости.

Један од чланова групе предложио јој је да контактира полицију западног Сасекса, а они су је, зачудо, успели да споје са пензионисаним полицајцем који је радио на њеном случају. Звао се Мек. Рекао је да је годинама носио њену фотографију у новчанику и да је показивао коме год би стигао, али никад није дошао ни близу информације о њеним родитељима. Рекао јој је и да је сматрао како њена права мајка вероватно није из околине јер би у тако малом месту било тешко сакрити трудноћу, као и рођење мале бебе. Мислио је да је дете оставио неко из Лондона.

Вест о Антеи, девојчици остављеној у грмљу која сад тражи своје праве родитеље, поново је постала вест свих медија, а била је гошћа и у једној ТВ емисији.

Неколико недеља касније, примила је позив од Елизабет Дод, најстарије ћерке брачног пара који ју је пронашао у грмљу. Рекла јој је, у шали, како јој је тај пут упропастила летовање јер је наговарала родитеље да управо они усвоје нађену девојчицу, али они нису пристали.

Убрзо је стигао и позив од Бети, медицинске сестре у болници где је као мала одведена.

- Чини се да су ме ставили у колевку у канцеларији главне сестре која ми је и дала име Ан. У болници сам провела шест месеци. Бети је сваки дан шетала са мном уз обалу па зато и дан данас волим да слушам галебове, прича Антеа.

Иако је сад знала пуно више детаља о томе где је и како нађена и шта се са њом догађало после, и даље није имала појма ко су јој прави родитељи.

Тако је било све до 2012. кад је Антеа, тада 75-годишњакиња, одлучила да уради ДНК тест који је показао да је 92 посто ирског порекла и да има неке даље рођаке у Америци и Ирској.

Једна од рођака звала се Џоан и живела је у Северној Каролини. Она је замолила своје рођаке да се тестирају и откривено је да су с Антеом повезани преко мајке њеног оца и да долазе из округа Мејо.

- Упознала сам Џоан 2013. године. Са обзиром да је она једина права рођака коју сам икад имала, била сам врло узбуђена, рекла је Антеа.

Две године касније, пронађена је жена са универзитета Даблин чији се ДНК поклапао с Антеиним, али не и с Џоаниним па је тако установљено да је она Антеина рођака по мајчиној страни. Антеа је сазнала да њена породица потиче из округа Галавеј у Ирској.

Након још неколико месеци, генеалогиње Енџи Буш и Џулија Бел су успеле да сузе потрагу. Биле су сигурне да један Антеин родитељ долази из породице Којн из округа Галавеј, а други из породице О'Донел из округа Мејо.

Џон О'Донел је имао седам ћерки и тад су ствари почеле да долазе на своје место. Најмлађа О'Донелова ћерка, Елејн О'Донел, рођена је 1911. године.

Аматерска историчарка из Ирске, Кетрин Корлес, рекла је Беловој да је Еленино право име вероватно име неке светице, па су претражили записник о крштењима и доиста пронашли Хелен О'Донел.

То је био прави еурека тренутак.

- Нешто раније прегледала сам податке о неудатим мајкама из 1936. године и открила извесну Лену О'Донел. Тад ми је синуло да би то могла бити Хелена, рекла је Антеа.

Касније је откривено да се та Лена удала 1945, седам година након што је Антеа пронађена. Лена је после родила још четворо деце. Антеа је пронашла једног од њених синова, замолила га је да се подвргне ДНК тестирању и установила да јој је то – полубрат.

Даља претрага показала је да је Антеа рођена 20. новембра 1936. – само пет дана након датума који су њени родитељи одабрали као њен дан рођења. Крштено име јој је било Мери Вероника.

У време Антеиног рођења, Лена је радила као телефонисткиња, а Антеу је родила у болници Мери Аботс у Кенсингтону у Лондону. Након порођаја, смештена је у дом за неудате мајке по имену Дом анђела чувара, али ту није остала дуго.

Подаци из записника о крштењима показали су да је Лена заједно с дететом отишла у други дом зван Девон Нук. Тај дом водиле су католичке часне сестре које су подстицале младе мајке да задрже децу ако икако могу.

Последњи познати податак о Лени О'Донел је да се појавила на попису бирача 1939. у Криклевуду, а подаци о малој Мери Вероници потпуно су нестали.

- Што се с Леном догодило након што је напустила Девон Нук? Не знамо. Али мислим да није она та која је Антеу оставила у оном грмљу, каже Белова.

- Да је желела да напустити дете, то би јој било пуно лакше у Лондону. Мислим да је била храбра и покушала да задржи малену.

Али, како је онда Антеа доспела у Саут Девонс? Једна од теорија каже да је Лена оставила малу на чување некој жени док је она била на послу. Новински натписи из тог доба говоре да су многе жене чувале или чак усвајале децу за неку новчану накнаду. Ту децу би касније опет продале некоме другоме.

Новински чланак из 1932. говори о томе како је трговање децом једно од великих зала у Лондону. Наиме, у оно време многи људи, поготово Американци, били су спремни да плате много новца за лепо дете светле косе и коже. То су звали англосаксонским типом детета. Деца су се продавала боље од аутомобила.

Претпоставља се да је и Антеа била намењена за такву продају, али тог дана је нешто пошло по злу и она је завршила везана у грмљу.

- Можда никад нећу сазнати што се тачно догодило, али већ сам се помирила с тим, каже Антеа.