ХОЛОКАУСТ КОЈЕГ СЕ РЕТКО КО СЕЋА! Како су мучени и убијани Роми док је цела Европа жмурила на то?
"Порајмос" је истребљење, нацистички геноцид над једним вечито дискриминисаним народом
Холокауст, најстрашнији геноцид... Само помињање те речи призива ужасне слике људског истребљења, логора смрти у режији нациста и њихових марионета.
Далеко највеће жртве холокауста били су Јевреји, но у холокаусту су страдали сви они које је нацистички Хитлеров режим сматрао "нижом расом"... Да, звали су их "нижим људима", мањима од људи, на тај начин "оправдавајући" злочин незапамћен у људској историји.
КРИМ ЈЕ ПОНОВО АКТУЕЛАН: Русија још једном мучки нападнута од Европе, принуђена да брани своју територију
ПОЈАВА У БАЈКАЛСКОМ ЈЕЗЕРУ УЗНЕМИРИЛА СВЕ: Поред насеља и туристичких места има их највише (ВИДЕО)
"ШТА СУ ОНИ, НУДИСТИ?" Бил Гејтс жестоко напао људе који се противе маскама
У историјском контексту, нажалост, заборавља се ко су све за нацисте били "нижа раса", а кад би се памтило можда би и неке дневне политике данас биле другачије (можда и не би, људска способност изокретања чињеница у своју политичку корист је бесконачна). Наиме, једна категорија коју су нацисти сматрали "мањом од човека" били су Словени. Можда нису били први на листи за уништење, но били су на листи - како је онда могуће објаснити да и дан данас у словенским земљама Европе наилазимо на нео-нацистичке групе? Та чињеница саставни је део шире трагедије о којој говоримо, трагедије људског неразумевања.
Ипак, о презиру нацистичког режима према Словенима зна се довољно, трагедија о којој ћемо овде говорити у контексту холокауста је она о којој се зна знатно мање, а ако се и зна, не зна се довољно - то је трагедија ромског народа у Европи.
Још крајем 1935. године под Хитлером је уведен додатни декрет у нацистичке, расистичке Нирнбершке законе - декрет према којем се Роми (немачки "Зигеунер" - у преводу "цигани") класификују као "непријатељи расно-утемељене државе". Другим речима, стављени су у исту категорију као и Јевреји те им је тиме предодређена и иста стравична судбина.
Колико је Рома убијено током холокауста? Прецизне бројке нису познате, но историчари процењују како је у то време у Европи живело око милион Рома, а убијено их је - што од стране нацистичке Немачке, што од њених савезника - од 25 до 50 одсто, односно између 250.000 и 500.000. Западна Немачка ће касније, 1982. године, званично признати како је Немачка починила геноцид над ромским народом.
На појединим дијалектима ромског језика холокауст према Ромима назива се "порајмос" - та реч може се превести као "уништење" или "прождирање", и тачно описује велику трагедију ромског народа.
Као и Јевреји, Роми су отимани и слани у логоре смрти, али далеко од тога да је дискриминација према њима започела увођењем додатног декрета у злогласни Нирнбершки закон. Данас знамо, бар велика већина нас, да је расизам једна од мржњи најгорег облика, али нажалост ситуација је била сасвим другачија у не тако давној историји... Наиме, пред крај 19. века појавили су се појмови као што су "научни расизам" и "социјални дарвинизам" - биле су то крајње дегутантне идеје. Јер ми данас расизам сматрамо неком врстом нетрпељивости према другим расама, другој боји коже, изгледу, али у то време расизам је био нешто далеко окрутније, систематски окрутније. Тзв. "научни расизам" имао је за циљ да потврди веровање да расе нису варијације једне те исте врсте човека, односно хомо сапиенса, већ да имају врло различито биолошко порекло. Самим тим те групе не само да су сматране инфериорним - сматрало се како уопште нису људи, у научном и биолошком смислу!
Надаље, осим ове расне псеудо-науке, крајем 19. века у Немачкој је на снази била велика, од стране државе покренута, индустријализација земље. Тај процес индустријализације променио је бројне аспекте целокупног људског друштва, а нарочито Рома. У то време Роми су већином радили као занатлије, но појавом велике индустријализације дошло је до дезинтеграције њихових заједница, њихове културе, те до социјалне маргинализације. Индустријализација и "научни расизам" заједно ће утабати пут према "порајмосу", истребљењу Рома за време Другог светског рата...
Још за време Вајмарске републике, 1926., донет је дискриминишући закон под називом "Закон по питању борбе против цигана, скитница и ленштина". Према истом, Ромима се забрањује пуно тога, укључујући селидбе, камповање у већим групама, а сваки Ром који не би показао потврду да је негде запослен могао је да буде послат на 2 године присилног рада у радне логоре.
По доласку Хитлера на власт оригинални закон из Вајмарске републике је надограђиван разним елементима. 1936. формирана је "Јединица за расну хигијену и истраживање демографске биологије" - циљ исте био је да се пронађе "решење" за ромско питање у нацистичкој Немачкој. Закључено је да се они морају или депортовати или истребити. Вођа SS-a, Хајнрих Химлер, препоручио је "хуманије" решење - стварање резервата где би Роми, по узору на америчке Индијанце који су "бачени" у резервате, могли да наставе са својим начином живота. Али не за све Роме - наиме, Химлер је, а није био једини, сматрао како постоје "чисти" Роми и "мешани" Роми, а резерват би био само за оне "чисте, аријевске Роме". Идеја никада није имплементирана, а касније се кренуло са политиком потпуног истребљења.
Већ 1936. Роме депортују у гета, а знатан број њих завршио је и у Варшавском гету.
Тај процес потрајао је неколико година, а онда је Химлер наредио - 15. новембра 1943. - да је дошло време за њихово истребљење, те стављање Рома и "полу-Рома" у исту раван са Јеврејима и пребацивање истих у концентрационе логоре. Око 23.000 њих ускоро је пребачено у Аушвиц. У логорима су носили неколико ознака - или црни троугао, који је означавао "асоцијалне", или зелени који је означавао криминалце, или пак слово З - за немачку реч "Зигеунер" (погрдног значења "цигани").
У злогласним логорима као што је Аушвиц ромска популација пролазила је све страхоте као и Јевреји - укључујући нељудске експерименте које је спроводио нацистички доктор Јозеф Менгеле.
Осим у Немачкој истребљење Рома одигравало се и на простору марионетских нацистичких режима, понајвише под усташким режимом у НДХ. Сматра се да су десетине хиљада Рома убијени у злогласном логору Јасеновац, заједно са Србима, Јеврејима и анти-фашистичким Хрватима и муслиманима. Израелски меморијални центар посвећен жртвама холокауста, Јад Вашем, процењује како је на тим просторима убијено око 90.000 Рома.
Други савезници нациста такође су учествовали у кампањи против Рома - Словачка, Финска, Италија, Вишијевска Француска, Мађарска, Румунија - но, већина Рома тамо је преживела, уз велике депортације, док су највећа убијања спровођена у нацистичкој Немачкој, НДХ и на просторима под нацистичком контролом (на пример у Пољској).
Свет, с правом, зна пуно тога о магнитуди јеврејског страдања у холокаусту. О страдању Рома, нажалост, зна се пуно мање. Не само да се не зна пуно већ се и даље дискриминишу... Наиме, немачке власти платиле су ратну одштету Јеврејима који су преживели холокауст, али не и Ромима. За време суђења у Нирнбергу по завршетку Другог светског рата, нико у том контексту репарација није ни спомињао Роме, као ни на другим међународним конференцијама...
Како смо и споменули, Западна Немачка признала је геноцид над Ромима (тек) 1982. године и од онда се, иако врло полако, креће према препознавању "порајмоса" као геноцида који је почињен симултано када и „шоах“ (холокауст над Јеврејима). Одређени историчари активно се залажу за веће препознавање „порајмоса“ истичући како је историјска неправда да се о страдању Рома зна тако мало.
Један од разлога томе је, како истиче и ромски активиста и социолог Нико Фортуна, чињеница да сами Роми другачије доживљавају тај период него Јевреји. Код Јевреја је холокауст живо сећање, нешто о чему се и даље говори, код Рома то баш и није такав случај. - Роми традиционално немају обичај да памте стравичне тренутке из своје историје - истакао је Фортуна.
Наравно, недостатак друштвених институција, проблем неписмености, али дефинитивно и наставак дискриминације над Ромима у Европи, итекако придоносе томе да се међу Ромима не говори о холокаусту толико.
Ипак, реч је о великом геноциду над једним народом, народом који је вечито био дискриминисан, те је у једном страшном периоду за човечанство и убијан без милости. Постоје споменици, не баш превише њих, постоје удружења и организације које се боре против заборава, али чињеница да страшну реч "порајмос" многи не препознају - потврда је да се још увек не чини довољно. Сећање на "порајмос" је изузетно важно, то је прича о страшној судбини једног народа, о Европи у свом најмрачнијем периоду, али сећање на "порајмос" је такође део једне обавезе, историјске правде која још увек није остварена.
