СВЕТ ЧЕКА КАТАКЛИЗМА? Криза неће бити здравствена, а корона је један од узрочника (ВИДЕО)
Свет би се могао суочити са финансијском катастрофом која се може упоредити са кризом 2008. и 2009. због проблема који су се накупили у последњих 18 месеци, као нуспродукт мера које владе подузимају у борби против ширења короне
То је објавила Централна банка Русије која је у среду представила нацрт извештаја Смерница монетарне политике. Према институцији, свјетска економија би могла ући у кризни сценарио због повећања глобалног дуга у земљама и све већег броја компанија са слабом финансијском снагом.
КАКО ЈЕ НЕМИЛОСРДНА АЈДА УБИЈАЛА ЊУЈОРЧАНЕ: Сиромашни се давили у илегалним подрумским становима (ВИДЕО)
УПОЗНАЛИ СЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА, А ОНДА ЈЕ УСЛЕДИЛА ДРАМА! Закључао је у подрум и злостављао девет дана, жртву пронашла полиција
СТРАШАН КРАЈ ПОТРАГЕ: Нестали амерички морнари проглашени мртвима (ВИДЕО)
Према нацрту, банка је развила четири одвојена сценарија за блиску будућност, до 2024. године. Према такозваном „основном“ сценарију, рецесија се избегава јер земље постижу своје циљеве у погледу вакцине, а напредне економије прелазе на нормализацију монетарне политике.
Међутим, друга три могућа сценарија стварају крајње мрачан развој догађаја. У првом случају, пандемија се значајно погоршава узрокујући економски колапс широм свијета. У другом случају, пандемија се побољшава, али проблеми нагомилани током пандемије значајно погоршавају економску ситуацију узрокујући раст инфлације. Треће, нормализацију монетарне политике од стране напредних економија прати нестабилна динамика на финансијским тржиштима, узрокујући недостатак поверења инвеститора. Ово је најгори од три негативна сценарија, кажу у банци.
Руска економија пати од тврдоглаво високе инфлације, која тренутно износи 6,5%. За инфлацију се каже да је главни кривац за значајан утицај на животни стандард земље уочи предстојећих парламентарних избора.
У јулу, гувернерка Централне банке Елвира Nabiullina открила је да ће институција повећати свој проценат како би своју кључну каматну стопу ускладила са годишњом стопом инфлације од 6,5 одсто, у покушају да повећа штедњу и обесхрабри задуживање. Банка жели да смањи ову цифру на најављени циљ од 4 одсто.