Светски догађаји који су обележили 2024. годину: Историјски повратак Трампа, ХАОС на Блиском истоку, пад диктатора Асада, протести широм света - Шта је следеће?

После избора у Русији одржаних у марту Владимир Путин почео је пети мадат. Урсула фон дер Лајен такође је остала на челу Европске комисије након избора за Европски парламент у јуну, на којима је, иначе, ојачала десница.

Шведска је постала чланица, а Марк Руте генерални секретар НАТО-а.

Првог дана 2024. године Уједињени Арапски Емирати, Египат, Иран и Етиопија приступили су БРИКС-у. БРИКС су првобитно сачињавали Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република, а временом су тој асоцијацији земља глобалног Југа почели да приступају и други, док је више земаља најавио приступање.

Војно поморске снаге САД и Британије извеле су 12. јануара ударе на мете Хута у Јемену. Било је то прво директно ангажовање ових земаља против борбених потенцијала Хута, које иначе подржава Иран. Хути, шиитска милитантна група са крајњег југозапада Арабије у претходном периоду интензивно су нападали комерцијалне, трговачке бродове у Црвеном мору, у међународним водама.

Фредерик X постао је 14. јануара нови краљ Данске, пошто је његова мајка Маргарета II одлучила да се повуче са престола након 52 године владавине. Промена на престолу обављена је пригодном церемонијом, уз присуство новог престолонаследника Кристијана, након чега је краљица Маргарета формално напустила палату Кристијансборг у Копенхагену. Краљица Маргарета, најдуже владајући монарх у историји Данске, престо је наследила од оца краља Фредерика IX у јануару 1972. године.

Амерички бизнисмен Илон Маск саопштио је 30. јануара да се први пацијент коме је у мозак имплантиран чип кроз програм Телепатија његове компаније Неуралинк успешно опоравља. Компанија Неуралинк је претходно навела да је њен почетни циљ да омогући људима да контролишу компјутерски курсор или тастатуру користећи само своје мисли.

Хапшење и смрт Алексеја Наваљног

Руски опозиционар Алексеј Наваљни умро је 16. фебруара у казнено поправној колонији ИК-3 у арктичком кругу, на северу Урала, у 48. години. Наваљни, по професији правник, активно је почео да се бави политиком 2000. године, као члан партије Јаблоко, а озбиљније је ушао у политику током протеста у Русији 2011/12. године.

Кандидатура на председничким изборима 2018. му је одбијена судски јер је установљено да је 2013. у Кирову осуђен на пет година затвора условно за проневеру, односно присвајање дрвне грађе у вредности око 500.000 долара из државне компаније. После тровања нервним агенсом у Сибиру 2020. године, за шта је оптужио руске власти, боравио је у Немачкој на лечењу.

У Русију се вратио 17. јануара 2021. и одмах по слетању био ухапшен. Осуђен је у више наврата, последњи пут августа 2023., када је проглашен кривим због, како је наведено, оснивање и финансирање екстремистичке организације.

Хаос и смрт на Блиском истоку

Савет Европске уније покренуо је 19. фебруара војно поморску операцију за заштиту слободе пловидбе у Црвеном мору и Персијском заливу ЕУНАВФОР АСПИДЕС, у областима које јеменски Хути угрожавају бројним нападима на комерцијална пловила. У операцији су учествовале војно поморске снаге Белгије, Естоније, Финске, Француске, Немачке, Грчке, Италије, Летоније, Холандије и Шведске.

На северу појаса Газе 29. фебруара погинуло је преко стотину Палестинаца, а више од 700 рањено док су чекали у реду за храну. Израелски званичници тврдили су да је велики број жртава резултат стампеда, док су представници Хамаса тврдили да су жртве резултат напада израелске војске.

Међутим, званичници израелског ИДФ-а нису негирали да су њихови припадници пуцали на Палестинце који су кренули према војницима и контролном пункту. Према палестинским изворима, у нападу код Нецарим коридора, на северу појаса Газе, тада је у реду за храну погинуло 118 палестинских цивила, а рањено или повређено 760.

 

Шведска у НАТО, терористички напад у Москви

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг саопштио је 7. марта да је Шведска званично постала 32. чланица Алијансе. Столтенберг је тада нагласио да тиме НАТО јача, а Шведска и цела Алијанса постају безбеднији. Председник Мађарске Тамаш Суљок потписао је два дана раније документ којим је одобрено приступање Шведске.

У Красногорску, у Московској области, 22. марта се догодио терористички напад у концертној дворани Крокус сити хол, у коме је страдало 145 особа, док је 551 рањена. Терористи су пуцали у људе из непосредне близине, нападали хладним оружјем и бацали експлозивне направе, а уследио је велики пожар. Напад на дворану Крокус сити хол, у Красногорску, у предграђу Москве, извели су муслимански екстремисти.

Скупштина Индонезије донела је одлуку 28. марта да додели посебан статус престоници Џакарти, након што је одлучено да нови главни град, административно средиште буде Нусантара, на истоку острва Борнео.

Џакарта је угрожена због слегања, пошто град са десетак милиона становника постепено тоне, у просеку од 1 до 15 цм годишње, а готово половина површине града налази се испод нивоа мора. Изградња Нусантаре, нове престонице, замисао је председника Џока Видода, а пресељење администрације планирано је до краја 2024. године.

Највећа украјинска термоелектрана Трипилска, у области Кијева, потпуно је уништена у руском бомбардовању 11. априла. Термоелектрана Триплиска била је водећи снабдевач електричном енергијом Кијевске, Черкашке и Житомирске области.

Демонстрације у Грузији

У грузијској престоници Тбилиси избиле су демонстрације 1. маја, због најаве доношења Закона о транспарентности страног утицаја. Нови закон предвиђа да се организације које добијају више од 20 одсто средстава из иностранства региструју као зависне од страног утицаја.

Током протеста у Тбилисију полиција је привела 63 особе, а шест полицајаца је повређено. Представници опозиције верују да је нови закон усвојен под утицајем Москве. Грузијска председница Саломе Зурабишвили претходно је најавила да ће ставити вето на нови закон.

У Новој Каледонији избили су насилни немири 13. маја, а француска влада је два дана касније прогласила ванредно стање на тој прекоморској територији и на острво из Француске послала појачање од 1.000 полицајаца.

Бунт праћен жртвама, паљевинама и пљачкама избио је због незадовољства матичног становништва, Канака, изборним законом који изједначава права досељеника са староседеоцима. На Новој Каледонији су претходно одржани референдуми на којима је одвајање од Француске одбачено.

Атентат на Фица, погибија иранског председника Раисија

Роберт Фицо, председник владе Словачке, рањен је 15. маја, у атентату.

Пуцњава се догодила испред дома културе, у граду Хандлова, североисточно од Братиславе, где је претходно одржана седница Владе Словачке. Нападач је био Јурај Цинтула, песник и оснивач Покрета против насиља, који је критиковао Фица због тога што, по њему, није чинио довољно да обузда коцку у земљи.

Председник Ирана Ебрахим Раиси и министар спољних послова те земље Хосеин Амир Абдолахијан погинули су 19. маја када се њихов хеликоптер срушио док је прелазио изнад планинског терена током јаке магле, на северозападу Ирана, у региону Верзеган, у граничном појасу са Азербејџаном.

Руске мировне снаге повукле су се 12. јуна из области Нагорно Карабах (Горњи Карабах), јерменске етничке енклаве унутар Азербејџана. Руске мировне снаге, у почетку бројности 1.960 војника, дошле су са мандатом раздвајања претходно сукобљених страна, пошто су престала директна непријатељства новембра 2020. године.

Септембра 2023, године, Азербејџан је преузео контролу над Карабахом, окончавши независност региона од Бакуа, приморавши притом практично целокупно јерменско становништво да напусти Карабах. У Јеревану, у Јерменији, паралелно је дошло до масовних протеста.

Слобода за Асанжа, НАТО добио новог генералног секретара

Оснивач Викиликса, аустралијски новинар Џулијан Асанж напустио је 25. јуна Британију пут Маријанских острва, америчке територије у Пацифику.

Тужиоци из САД изјавили су претходно да би он требало те седмице да призна кривицу за кршење америчког закона о шпијунажи, пошто је у склопу споразума, пристао на признање по једној тачки. Оптужница га терети за заверу ради прибављања и обелодањивања поверљивих докумената националне одбране САД.

Викиликс је 2010. објавио стотине хиљада поверљивих америчких војних докумената о ратовима САД у Авганистану и Ираку, уз низ дипломатских депеша. У више од 700.000 докумената било је дипломатске преписке и извештаја са бојног поља, као и видео снимак из 2007. на ком амерички борбени хеликоптер пуца у Ираку и убија десетину људи, укључујући двоје новинара Ројтерса.

Асанж је први пут ухапшен у Британији 2010. на основу европског налога, касније одбаченог. Из амбасаде Еквадора, где је боравио седам година, извучен је 2019., када је затворен због неплаћања кауције, а потом се готово пет година борио против изручења САД.

Земље чланице НАТО-а изабрале су 26. јуна холандског председника владе Марка Рутеа за генералног секретара Алијансе. Руте је изабран за челника НАТО пошто је његов једини противкандидат за ту функцију, румунски председник Клаус Јоханис, објавио недељу дана раније да одустаје од кандидатуре. Тадашњи генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг похвалио је истог дана свог наследника Рутеа као "снажног лидера и градитеља консензуса".

Конфедерација у Африци, атентат на Трампа, хаос у Бангладешу

Представници три државе региона Сахела - Нигер, Мали и Буркина Фасо - потписали су 6. јула споразум о образовању конфедералне заједнице.

Три западноафричке земље, на чијем челу се налазе војне управе, одлучиле су се за блиску сарадњу, међусобно помагање на свим нивоима, као и на заједнички отпор и одбрану у случају да нека од три земље буде угрожена.

Одбачено је дотадашње припадништво заједници земаља Западне Африке ECOWAS, као и претходна традиционална блискост са Француском, која је донедавно у тим земљама била војно присутна.

Споразум је потписан на првом самиту Савеза држава Сахела (АЕС), а војни лидер Нигера генерал Абдурахаман Тиани описао је овај догађај као кулминацију решености и заједничке воље да се поврати национални суверенитет.

На Доналда Трампа, тада кандидата републиканаца на предстојећим председничким изборима у САД 13. јула је извршен атентат, током којег је лакше повређен у уво. Напад се догодио док се Трамп налазио на бини, током митинга у Батлеру, Пенсилванија. Особа која је током митинга у Пенсилванији пуцала на Трампа убрзо је убијена, а у инциденту је погинуо и један посетилац митинга.

Шеик Хасина Вазед, председница Владе Бангладеша поднела је оставку и побегла у суседну Индију 5. августа, војним авионом. Земљу је напустила после масовних немира, упркос чињеници да је на изборима у јануару, које је опозиција бојкотовала, освојила четврти мандат.

Експлозије пејџера у Либану, убиство лидера Хезболаха

Украјинска скупштина, Врховна Рада, изгласала је 20. августа забрану канонске Украјинске православне цркве (УПЦ). Закон који је подржало 265 посланика, а постао је правоснажан 30 дана по објављивању.

Бројни припадници либанске милитантне шиитске групе Хезболах, укључујуци неборбено особље, повређени су 17. и 18. септембра, приликом експлозија пејџера и радиокомуникационих уређаја. Најмање 37 лица је погинуло а око 3.000 је рањено, многи тешко, у спектакуларној акцији израелске тајне службе.

Више од 400 повређених било је у критичном стању, а међу повређенима био је и амбасадор Ирана у Бејруту. Талас експлозија трајао је око сат времена након првих детонација. Израелска војска није коментарисала ове догађаје.

Лидер Хезболаха Хасан Насралах убијен је такође у израелском нападу, десет дана касније.

На општим изборима у Аустрији 29. септембра највише гласова добила је крајње десничарска Слободарска партија Аустрије (ФПО) освојивши 29,2 одсто гласова. Другопласирана је била умерена десна Аустријска народна партија канцелара Карла Нехамера која је освојила 26,2 одсто гласова, а социјалдемократе су добиле 20 одсто гласова.

ФПО је иначе, заједно са владајућом мађарском странком Фидес и чешком десном странком АНО, крајем јула основала посланичку групу "Патриоте за Европу", трећу по величини у Европском парламенту.

Инвазија на Либан, победа Трампа

Израелска војска започела је 1. октобра инвазију на Либан, а саопштено је да је циљ акције демонтажа и уништење инфраструктуре Хезболаха. Портпарол ИДФ Хагари изјавио је да је копнена акцију предузета да би се обезбедило да свих 60.000 Израелаца могу да се "безбедно врате у своје домове у северном Израелу".

Кандидат Републиканаца, бивши председник Доналд Трамп победио је на изборима за председника Сједињених Америчких Држава 5. новембра. По броју добијених гласова далеко је превазишао противкандидаткињу Камалу Харис, представницу Демократа.

Трамп, будући 47. председник САД освојио је 312 од потребних 270 електорских гласова, а Камала Харис 226. Републиканци су такође задобили већину у оба дома Конгреса, Сенату и Представничком дому.

Трамп је противкандидаткињу Камалу Харис победио у свих седам такозваних колебљивих држава. Главни слоган Трампа, као и претходни пут, био је да ће "Америку поново учинити великом!"

Индија је 17. новембра успешно тестирала хиперсоничну ракету дугог домета домаће производње. Ракета, коју је развила државна Организација за истраживање и развој одбране са партнерима у одбрамбеној индустрији те земље, дизајнирана је да носи терет за домете веће од 1.500 километара.

Пробно испаљивање обављено је са острва Абдул Калам код источне обале државе Одиша. Индија је тим путем сврстана међу неколико нација које поседују тако напредне технологије. Тренутно их поседују САД, Русија, Кина, Северна Кореја, а више земаља ради на њима.

Хиперсоничне ракете су врхунац савремене ракетне технологије, лете ниже, теже их је открити, до циљева долазе брже, са могућношћу да мету измене по лансирању.

Нови француски премијер, поништени председнички избори у Румунији, Асадов пад

Француски парламент изгласао је 4. децембра неповерење влади на челу са Мишелом Барнијеом, а 23. децембра кабинет француског председника Емануела Макрона објавио је да је именована нова влада, на челу са премијером Франсоом Бајруом.

Претходно је Макрон у јуну одлучио да распусти парламент, што је довело до превремених избора који су резултирали парламентом подељеном у три групе без јасне већине.

Уставни суд Румуније поништио је 6. децембра резултате првог круга председничких избора. Десно опредељени Калин Ђорђеску, за ког важи да је склон Москви, добио је највише гласова у првом кругу.

Одлазећи председник Румуније Клаус Јоханис објавио је претходно документа са којих је скинута ознака тајности, а у којима је описана наводна високо организована кампања за Ђорђескуа на друштвеним мрежама. Документи садрже обавештајну процену да Русија изводи хибридне нападе на Румунију.

Сиријски побуњеници заузели су 8. децембра Дамаск, главни град те земље. Упркос њиховим муњевитим успесима претходних дана, тако брз пад Дамаска запрепастио је свет.

Званичници нових власти, дојучерашњи герилци мотивисани исламским фанатизмом, изразили су спремност да сарађују са међународном заједницом. Башар ал Асад, дугогодишњи председник Сирије напустио је са породицом земљу пут Москве, где је добио азил.

Руске снаге, претходно активне у грађанском рату у тој земљи, нису реаговале, а остаје питање њихових база, јединих које Москва има на Медитерану.

Парламент Јужне Кореје изгласао је 14. децембра опозив председника те земље Јун Сук Јеола, након што је он претходно увео ванредно стање да би, како је навео, искоренио антидржавне снаге". Он је ванредно стање укинуо неколико сати касније, пошто се скупштина успротивила тој одлуци.

Немачка влада канцелара Олафа Шолца пала је 16. децембра након што јој је изгласано неповерење. За опстанак Шолцове владе гласало је 27 посланика, 394 је било против, а 116 посланика је било уздржано.

Шолц је претходно затражио од Бундестага изгласавање поверења и изгубио је на гласању након што се владајућа коалиција распала. Он је захтев за гласање о поверењу поднео након што је дошло до распада владајуће коалиције, изазваног Шолцовом одлуком да смени министра финансија Кристијана Линднера.

Због тога је дошло до поделе на Социјалдемократе и Зелене, са једне, и Линднерове Либерале, са друге стране. Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер распустио је 27. децембра Бундестаг и расписао превремене парламентарне изборе за 23. фебруар 2025. године.

Генерал Игор Кирилов, начелник сектора за радиолошку, хемијску и биолошку заштиту Оружаних снага Русије убијен је 17. децембра у експлозији на југоистоку Москве.

Експлозивна направа била је постављена у скутер наслоњен код улаза у зграду у којој је Кирилов боравио, а осим Кирилова, у експлозији је страдао и његов помоћник.

Извор: Танјуг