Тајван опкољен: Кина започела мобилизацију војске и упутила 153 авиона и 36 поморских и обалских бродова у мисију (ФОТО/ВИДЕО)
Кинески председник Си Ђинпинг позвао је ове недеље војнике да појачају своју ратну спремност.
Кинески председник Си Ђинпинг позвао је ове недеље војнике да појачају своју ратну спремност, јавили су државни медији у суботу, само неколико дана након што је Пекинг извео велике војне вежбе око Тајвана.
Си Ђинпинг је то изјавио у четвртак током посете бригади ракетних снага војске, јавила је државна телевизија CCTV.
Си Ђинпинг је изјавио да војска треба "свеобухватно ојачати обуку и припрему за рат, како би осигурала да трупе имају јаке борбене способности," извештава CCTV. Он је додао да војници морају "побољшати своје стратешко одвраћање и борбене способности," што наглашава кинеску посвећеност јачању војне моћи.
Кина, која тврди да је Тајван део своје територије, последњих година је интензивирала демонстрације силе око самоуправног острва. У понедељак су распоређени борбени авиони, дронови, ратни бродови и обалска стража како би опколили Тајван, што представља четврту рунду великих војних маневара око острва у последње две године. Кинески лидери наглашавају да нису искључили могућност употребе силе да би ставили Тајван под контролу Пекинга.
Си Ђинпинг је такође потврдио да кинеска војска мора "чврсто да штити стратешку безбедност и основне интересе земље." Кроз историју, Кина и Тајван су управљани одвојено од 1949. године, када су националистичке снаге предвођене Чанг Кај Шеком побегле на острво након пораза од комунистичких бораца под вођством Мао Це-Тунга.
Кинеска демонстрација војне моћи око Тајвана током масовних вежби изазвала је забринутост у Тајпеју, који жели да друге демократије снажније одговоре на акције Пекинга.
Факт да је Народноослободилачка војска имала 153 авиона и 36 поморских и обалских бродова око Тајвана у понедељак, поставивши рекорде за један дан, показује "колико је озбиљна претња по Тајван тог дана и колико је притисак био велик", рекао је високи званичник националне безбедности новинарима у среду.
- Желимо да подсетимо међународну заједницу да су мир и стабилност у Тајванском мореузу повезани са глобалним миром и просперитетом - рекао је. Такође се надамо да ће међународна заједница осудити Кину због необјављивања својих вежби унапред, што је кршење међународног права, и због нарушавања регионалног мира и стабилности кршењем основног духа Повеље УН, који забрањује претњу или употребу силе за решавање спорова."
Званичник је додао да, иако ће Тајван учинити свој део да ојача своју одбрану, слични партнери требају помоћи у јачању одвраћања од кинеске војне агресије. Понедељне вежбе су истакле важност редовних операција САД и других војски за афирмацију слободе пловидбе у односу на кинеске покушаје наметања контроле над међународним водама и ваздушним простором.
Овај апел одражава дубоку забринутост да Кина, честа употреба војне силе и других присилних потеза око Тајвана, доводи ситуацију близу могућности напада с мало или без упозорења. Кина сматра Тајван делом своје територије и прети да ће га анектирати силом ако Тајпеј не пристане на њену контролу.
Министар одбране Тајвана је прошлог месеца упозорио да кинеске растуће операције у околном ваздушном и морском простору отежавају разумевање када би могло доћи до преласка са вежби на рат. На брифинзима за стране дипломате и новинаре, тајвански званичници за националну безбедност су у среду изјавили да су понедељашње вежбе нагласиле тај ризик.
Тајпеј је дуго упозоравао на опасности кинеских "сивозонских" активности - потеза испод прага рата - близу својих граница. Ваздушне маневре ПЛА су порасле са мање од 20 инцидената у зони самопрокламоване тампон зоне Тајвана 2019. године на 2,459 у овој години. Пошто ти летови нису незаконити јер остају ван сувереног ваздушног простора Тајвана, Тајван и САД се муче да им се супротставе.
Према Закону о односима са Тајваном, Вашингтон сматра било који покушај одређивања будућности Тајвана насилним средствима озбиљним проблемом за САД. Закон обавезује Вашингтон да обезбеди Тајвану одбрамбене оружје и да одржи способност САД да се супротставе присили која би угрозила безбедност Тајвана.
Председник САД, Џозеф Бајден, више пута је изјавио да ће САД притећи у помоћ Тајвану ако Кина нападне. Међутим, његова администрација је сузила опсег продаје оружја на муницију и оружје кључно за борбу против инвазије, што су тајвански званичници изјавили да слаби способност земље да се супротстави растућем притиску ПЛА.
Тајвански војници и званичници за националну безбедност верују да су понедељашње вежбе значајно погоршале тај проблем. "Иако и даље верујемо да рат није непосредан и није неизбежан, њихова способност да пређу из вежби у рат се заиста јача," рекао је високи званичник.
Двадесет пет од 36 кинеских поморских и обалских бродова укључених у понедељне маневре пловило је до 24 наутичке миље од обале Тајвана, што Тајпеј сматра кључним за заштиту од напада у сувереним водама.
Претња је додатно појачана јасном најавом Пекинга да вежба за блокаду кључних лука и војних база Тајвана. У том смислу, вежбе су представљале корак напред у поређењу са безпреседаним маневрима које је Пекинг извео у августу 2022. како би "казнио" Тајпеј због домаћинства тадашње председнице америчког Конгреса Ненси Пелоси, рекли су тајвански званичници.
Високи званичник је рекао да је била "заблуда" сматрати да су понедељне вежбе биле ограничене само зато што су трајале један дан или да нису укључивале елементе дејства уживо. "Иако нису испаљивали ракете у правцу Тајвана овог пута, вежбали су своје ракетне операције и испалили су две ракете у унутрашњост," додао је.
Два западна званичника су изјавила да њихова анализа не указује на везу између кинеских ракетних лансирања и вежбе у Тајвану. Међутим, други страни званичници су рекли да је тајванска влада поменула активност дејства уживо у свом брифингу о вежби и да је Тајван претпоставио повезаност јер су се догађаји одвијали истовремено.
Кина је навела своје Ракетске снаге, део ПЛА задужен за ракетне операције, као део снага које су учествовале у вежби, али није објавила никакво лансирање ракета.