ТЕНЗИЈЕ РАСТУ! ДА ЛИ ЈЕ СВЕТ НАДОМАК ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА: Места где глобални конфликт може да почне (ВИДЕО)

Тензије су се појачале након смрти иранског генерал-мајора Касима Сулејманија у америчком ваздушном нападу у јануару.

Сада када се могућност рата шири широм света јер су се појавили нереди због полицијске бруталности, што је опет довело до забринутости због 3. светског рата.

С обзиром на напете односе између земаља широм света, Ekpress.co.uk је саставио водич за вруће тачке где ће 3. светски рат највероватније избити 2020. године.

САД - ИРАН

У петак, 3. јануара, САД су извеле ваздушни напад дрономовима након низа „оркестрираних“ напада на базе коалиције у Ираку током протеклих неколико месеци и напада на америчку амбасаду у Багдаду, све то по налогу генерала Сулејманија.

Амерички председник Доналд Трамп одобрио је напад на генерала Сулејманија тврдећи да је акција предузета како би се ''svet учинио сигурнијим местом''.

- По наређењу председника, америчка војска је предузела одлучујућу одбрамбену акцију да заштити америчко особље у иностранству убијањем Сулејманија - каже се у саопштењу Пентагона.

Додаје се: Овај удар имао је за циљ да одврати будуће иранске планове напада.

- Сједињене Државе ће наставити да предузимају све потребне мере да заштите наше људе и наше интересе ма где се они налазили широм света - наводи извор.

Сада се Иран заклео на ''surovu освету'' и обећао да ће ''дан претворити у ноћ''.

Многи високи званичници Ирана овај су атентат назвали ''објавом рата''.

Доналд Трамп је упозорио да би САД могле да делују ''несразмерно'' ако Иран циља било коју америчку ''особу или мету'' у знак освете због убиства Сулејманија.

Од тада је Иран ''ненамерно'' оборио украјински путнички млазни авион у којем је виђено 176 људи.

Ове недеље је ирански тужилац издао налог за хапшење Трампа и затражио подршку Интерпола, међутим, полицијски орган одбио је да подржи налог за хапшење.

ИРАН - ИЗРАЕЛ

Напетости између Ирана и Израела постоје неко време, што је резултирало ратовањем ниског интензитета на Блиском Истоку.

Бивша држава посебно подржава антиизраелске групе у Гази, Сирији и Либану, док Израел често удара на иранске снаге широм региона.

Генерално, Израел је настојао да створи антииранску коалицију на дипломатском нивоу, док је Иран уложио у неговање веза са милицијама и недржавним актерима.

Иако ће можда бити тешко тврдити да ће ове државе започети шири рат ако је Иран одлучан да поново покрене свој нуклеарни програм, Израел ће можда одлучити да учествује у ширим ударима који директно погађају Иран.

Ова врста напада могла би имати шире импликације, јер би се могла показати као претња глобалним залихама нафте, што би неизбежно изазвало посредовање већег броја држава.

САД - ТУРСКА

Тензије између САД-а и Турске порасле су током протекле године, у почетку као резултат САД-а који је Турској дао овлашћење да очисти сиријску границу од Курда подржаних од САД-а.

Међутим, одмах након тога, САД су Анкари запретиле санкцијама, што је изазвало пораст тензија.

Поред тога, турски председник Ердоган сугерирао је да има тежње за Турском која би могла укључивати нуклеарно оружје.

Као резултат, стање односа САД и Турске погоршало се, што је изазвало страх од накнадног утицаја на НАТО савез.

Председник Ердоган познат је по томе што је страствен према свом плану који би могао приморати Вашингтон и Анкару до саме ивице и резултирати Русијом која је суседна држава.

КАШМИР

У протеклих 10 година однос између Индије и Пакистана погоршао се, довевши земље на ивицу рата.

Од поделе британске Индије 1947. године и каснијег стварања Индије и Пакистана, две земље су умешане у низ ратова, сукоба и војних сукоба прошараних периодима хармоније и мира.

Године 2019. премијер Нарендра Моди покушао је да смањи аутономију Кашмира и да промени политике држављанства у остатку Индије.

Ови кораци изазвали су неке немире у Индији и истакли дугогодишње тензије између Делхија и Исламабада.

Даљи  поремећаји у Индији и Пакистану могли би довести до 3. светског рата.

Иако је ово мало вероватно, могло би довести до терористичких напада на међународном плану или у Кашмиру.

Премијер Моди би се тада могао осећати принуђеним на озбиљнији сукоб и с обзиром на близину Кине, а растући однос Делхија и Вашингтона могао би довести до катастрофалнијих међународних импликација.

САД - СЕВЕРНА КОРЕЈА

Основне тензије у средишту односа САД-а и Северне Кореје могле би резултирати ратом.

Напетости између две земље сада стоје толико високе као и било када од 2017. године, а предстојећи амерички избори могли би додатно угрозити односе.

Изгледа да администрација председника Трампа даје наду да би споразум са Северном Корејом могао да побољша њене изборне изгледе у новембру.

Али Северна Кореја има мало или нимало интереса за понуду Трампа.

Северна Кореја је обећала ''божићни поклон'' за који се многи у Сједињеним Државама брину да ће бити тест нуклеарне или балистичке ракете.

Међутим, то није био случај, али ако би земља предузела нуклеарни тест, САД би могле бити приморане да интервенишу.

Прошлог четвртка, Хаи Ианг Ди Џи 8 напустио је луку Саниа, на кинеском острву Хаинан и придружили су му се CCG бродови ове недеље.

Ова пловила су од јуче ујутро била удаљена 92 наутичке миље од обале вијетнамске провинције Бинх Динх, дубоко у ЕЕЗ од 200 наутичких миља, а пратила су их и два кинеска брода поморске милиције, Донгтонгкиао00235 и Мин Ксиа Иу 00013, преноси Радио Слободна Азија.

Грегори Полинг, директор Организације за поморску транспарентност у Вашингтону, рекао је Удружењу страних дописника Филипина на конференцији за новинаре на мрежи: Оно што је прилично очигледно је да Кина неће стати.

Ако глобална пандемија не доведе до тога да Кина смири ствари у Јужном кинеском мору, неће бити много тога.

- Прва ствар коју бисмо требали размотрити су међународне економске санкције. Никада нисмо разговарали о санкционисању актера који стоје иза кинеске поморске милиције. Кина признаје да има поморску милицију и очигледно крши међународно право. Они делују на истом оквиру политике који треба да изађе, затражи права, узнемирава комшије, ради шта год желиш - наводи стручњак.

САД - КИНА

Односи САД и Кине посебно су напети последњих година.

Чини се да би трговински споразум између две земље ублажио неке тензије, али примена остаје под знаком питања.

Тренутно су две највеће светске економије у жестокој трговинској борби.

У спору, који се тињао скоро 18 месеци, САД и Кина су увеле царине на стотине милијарди долара вредних роба.

Председник Трамп већ дуго оптужује Кину за нелојалну трговинску праксу и крађу интелектуалне својине, док у Кини постоји перцепција да САД настоје да зауставе свој успон као глобална економска сила.

Истовремено, Кина је пркосно радила на осигурању својих односа са Русијом, док су САД покренуле контроверзе и са Јужном Корејом и Јапаном, своја два најближа савезника у региону.

Доналд Трамп и председник Си ставили су велики део свог политичког угледа на трговинске ситуације у свакој земљи и зато обојица имају подстицаје за дипломатску и економску ескалацију.

Ако би ситуација ескалирала, то би могло довести до војне конфронтације у областима попут Јужног или Источног кинеског мора.

Напетост је ескалирала усред пандемије коронавируса, када је Трамп је земљу оптужио да је у лабораторији направила вирус.

Тврди да је видео доказе који поткрепљују развој коронавируса из кинеске лабораторије.

Трамп је у уторак објавио да Сједињене Државе смишљају строг одговор на кинеско законодавство о националној безбедности за Хонг Конг и да ће планови бити објављени до краја недеље.