Тунели, стратешке резерве ресурса и војска: Држава која се граничи са Русијом на овај начин се припрема за најгори сценарио, таложе и житарице за наредни период

Геополитичка ситуација јој не иде у прилог, а не може, наравно, да се пресели на повољнију локацију нити промени чињеницу да с Русијом дели границу дугу 1300 километара.

Управо зато званични Хелсинки не чека да проблеми ескалирају, већ се припрема за најгори сценарио. Финска, која је била неутрална земља од Другог светског рата, придружила се НАТО-у у априлу 2023. године и озбиљно се посветила припреми грађана и војске за могући руски напад.

- Међутим, претња која виси у ваздуху није нужно добра за економију Финске - примећује Елизабет Бро, стручњакиња из Атлантског савета, међународне организације са седиштем у Вашингтону која се бави глобалним изазовима. Финска ће морати додатно да се потруди како би задржала интерес инвеститора и избегла негативне последице по своју привреду које геополитичке претње већ сада имају.

Управо ту, истиче Бро, лежи проблем за Финску, упркос свим превентивним мерама и свеобухватним припремама. Ту се крију и лекције за друге земље.

Припрема за неизвесну будућност

Шта ће се догодити, нико не може са сигурношћу рећи. Ипак, Финска својим примером показује како паметне и промишљене земље треба да се поставе у тренуцима геополитичке кризе. У чланку за Политицо, Бро пише да Финска мора јавно говорити о претњама са којима се суочава и упозоравати свет на могуће турбуленције. Такође, мора користити све ресурсе како би се припремила за најгори сценарио, што је већ делимично учинила.

Финска има обавезни војни рок за мушкарце, што јој омогућава сталну обуку нових војних кадрова. Са популацијом од 5,6 милиона становника, располаже са 280.000 војника и 900.000 обучених резервиста. Модернизује своју војску набавком нове опреме. Војне базе и стратешки објекти често су смештени дубоко под земљом, са сложеном мрежом тунела испод Хелсинкија, налик швајцарском сиру. Њихова Национална агенција за хитну опскрбу поседује стратешке резерве кључних ресурса, укључујући житарице и гориво, које могу задовољити потребе земље за шест месеци.

Економски отпор на притиске

Међутим, Финска се суочава са страхом инвеститора и тренутно тражи начин да учини своју привреду отпорном, као што је то успела са становништвом и војском. Бро предлаже да се угледа на Шведску током Хладног рата, која је у ратну приправност укључила цео економски сектор.

Шведска је тада идентификовала око 11.000 компанија као „кључне“ за економију земље. Влада је са тим предузећима одржавала посебне односе, омогућавајући им рад чак и у случају инвазије. Порука је била јасна: можете имати огромну војску, али наше друштво и економија ће наставити да функционишу упркос свему.

- То је била снажна порука и деловала је. Шведска економија је, упркос совјетској претњи, наставила да функционише. Чак је и расла - закључује Бро.

Србија Данас/Блиц