У срцу Европе држава са свега 37.000 становника: НИТ МАЊЕ ЗЕМЉЕ НИТ БОГАТИЈЕ
Богати тајкуни и компаније изабрали ово мало алпско уточиште за офшор фондове
Мала кнежевина Лихтенштајн привлачи богаташе из целог света због своје дискретности и финансијске сигурности али постоји и квака - сва права у рукама су повереника.
- Прочитајте и:
- ФОТОШОП НА СОВЈЕТСКИ НАЧИН: Овако је Стаљин брисао политичке противнике на фотографијама
- Нико не зна где су: 10 МИЛИЈАРДИ ЕВРА нестало са "замрзнутих" Гадафијевих рачуна у Белгији
- Лекар урадио ултразвук ТРУДНИЦИ, отац се умало ОНЕСВЕСТИО: Ово се дешава у 13 од 70 милиона случајева (ВИДЕО)
Ултрадискретна кнежевина Лихтенштајн је најмање посећена регија у Европи, коју насељава само 37.000 људи на око 120 квадратних километара. Међутим, она крије супер богаташе и владајуће династије. Мистериозни порески рај, у долини између Аустрије и Швајцарске, има више регистрованих компанија него становника и највећи БДП по особи на свету.
Зато и не изненађује што су богати тајкуни и компаније изабрали ово мало алпско уточиште, које се специјализовало за администрирање офшор фонднова, како би заштитили своју имовину за своје породице и будуће генерације. Чак и добро познате компаније, попут гиганта у производњи намештаја "Икее", депоновале су око 11 милијарди долара у фондацију у Лихтенштајну.
За последњих 50 година Лихтенштајн је био златни стандард за богате људе и владајуће породице, попут руских олигарха, покојног издавача Роберта Максвела чланова саудијске краљевске породице, пише британски "Индепендент". Луксузна зграда у Авенији Бишопс у Хемпстеду, на северу Лондона, у власништву покојног саудијског краља Фахда, регистрована је преко сложене и затворене Фондације "Астурион". Тајност и безбедност су главни адути и никада није било цурења података из Лихтенштајна.
То ипак има своју цену, јер по тамошњим законима корисници офшор поверења немају никаква законска права. Ако постоји спор са повериоцима, њихове жалбе не могу да се саслушају све и да су разлози оправдани. Законска права држе повериоци и ако постоји спор корисници могу остати без приступа својој имовини.
Такав је случај са Тамар Пери и њеном породицом, који две године воде правни рат против компаније из Лихтенштајна "Лопаг траст". Они нису могли да приступе свом богатству које је оставио њен отац Израел Пери, а за све криве швајцарског адвоката који се сада налази на листи Интерпола.
Израел Пери поверио је управљање имовином повереничком фонду, да би новац остао у породици и да би осигурао будућност деце и унука. Међутим, чим је имовина доспела у руке повереничког фонда "Нојперт и Лопаг", они су преузели контролу и задржали потпуну власт над новцем.
Обично постоји заштитник који штити интересе корисника повереничког фонда, а у овом случају суд у Лихтенштајну именовао је Петера Ширшера. Породица Пери каже да је његово именовање додатно погоршало ситуацију и да је било у супротности с писмом о намер оснивача фонда. Захваљујући томе, Лопаг је могао да настави да повлачи новац из Перијевог фонда, без сагласности породице. Према судским документима, фонд је до сада повукао је око 10,5 милиона евра "такси за управљање", што не би могло да се деси без дозволе заштитника.
- Желим само да упозорим људе да, ако разматрају могућност улагања имовине у поверенички фонд регистрован у Лихтенштајну, беже колико их ноге носе зато што ће установити да су повереници постали корисници. Судија и Комитет у Лихтенштајну стаће на страну повереника. Сигуран сам да нисам једина која је преварена на овај начин, али желим да будем последња. Поука у овом случају гласи: Не можете увек веровати повереницима - рекла је Пери.
Не помажу ни високи судски или политички ауторитети. Сва власт је у рукама тренутног владара, принца Ханс Адама другог, најбогатијег монарха у Европи, који како се процењује има око четири милијарди долара и власник је једне од најбољих светских колекција уметнина.
Иако је Лихтенштајн уставна монархија, касно се прикључио просветљеном и демократском свету. Жене су добиле право гласа тек 1984. године и то тек након референдума на којем су само мушкарци могли да гласају, а који је усвојен са 51 одсто гласова.
Сам принц, 2003. године предложио је нови устав који би му дао право вета на било који закон и право да отпусти сваког министра или владу. Тада је запретио да ће, ако се измене не усвоје, неку од своје краљевске имовине претворити у комерцијалну употребу и преселити се у Аустрију. Нови устав усвојен је са 64 одсто гласова.
Данас Лихтенштајн покушава да створи слику о себи као земљи која се бори против преваре, утаје пореза и прања новца. Године 2015. потписан је споразум како би се у случају спорова око пореза више делиле информације. Организација за европску сарадњу и развој (ОЕЦД) скинула је кнежевину с црне листе држава које не сарађују у пореским истрагама. Али ни путеви кнежевих финансија нису увек чисти. Комитет америчког Сената који се бави банкама у пореским рајевима каже да је ЛГТ Банка у власништву кнежеве породице, чији чланови седе у њеном управном одбору, "спремно помагала клијентима да избегну плаћање пореза, преваре кредиторе и избегну извршење судских налога".