У ТОКУ ЈЕ "ЈУЖНОАМЕРИЧКО ПРОЛЕЋЕ": Гори читав континент, демонстранти дивљају, пале цркве - букти рат на улицама (ФОТО/ВИДЕО)
Гватемала, Перу, Колумбија, а донедавно и Чиле горели су претходна два месеца.
Јужну и Централну Америку запалили су антивладини протести и немају везе са пандемијом корона вируса или мерама против исте - иако она свакако даје ситуацији на тежини. Гватемала, Перу, Колумбија, а донедавно и Чиле горели су претходна два месеца.
Амерички и чилеански медији су тамошње протесте - који су трајали годину дана - већ описивали као "чилеанско пролеће", међутим кад се сагледају и остале латино и централноамеричке земље захваћене протестима, читава ситуација могла би се пре описати као "јужноамеричко пролеће".
НАСТАВЉЕНА ИСТРАГА ЈЕЗИВЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ У БЕЈРУТУ: Подигнуте оптужнице проти званичника царине, испливали детаљи
ПУТИНОВА ДЕСНА РУКА РАСКРИНКАЛА ЗАПАД: Њихове обавештајне службе служе се најпрљавијим триковима!
НЕТАНИЈАХУ С РАЗЛОГОМ У АРАБИЈИ: Откривена тајна шта се то заиста догодило
У Гватемали, централноамеричкој држави, у суботу је настао хаос, након што су демонстранти палили зграду Конгреса у Гватемала Ситију у знак протеста због резова у буџету владе председника Алехандра Хиаматеја.
Хиљаде људи изашле су на централни трг престонице у до сада највећим антивладиним протестима, тражећи од председника да уложи вето на буџет који је усвојио парламент. Ватра у Конгресу је брзо угашена, али маса је и даље бесна.
-Конгрес је издвојио више пара за себе да би они боље јели, а није издвојио новац за сиромашне - рекао је у Гватемала Ситију 25-годишњи студент Дијего Ерера.
Гватемала је најнасељенија земља Централне Америке са око 17,2 милиона становника, која је прошла кроз крвави грађански рат од 1960-1996, између владе коју су подржавале Сједињене Америчке Државе и левичарских побуњеника. Од тада је земља одржала успешне демократске изборе и достигла економски раст, иако се и даље бори са сиромаштвом, криминалом и политичком нестабилношћу.
Оно што је сада посебно наљутило становнике земље су велики резови у области образовања и здравства, али и чињеница да је парламент усвојио буџет док се остатак земље бори са последицама две снажне олује које су погодиле земљу.
Талас протеста у Колумбији почео је још у септембру, након смрти Хавијера Ордонеса у полицијском притвору. За многе Колумбијце ово је призвало у сећање смрт Афроамериканца Џорџа Флојда у Минеаполису у мају током бруталног хапшења. Најмање 13 људи је погинуло а више од 400 повређено у насилним протестима који су захватили Колумбију након Ордонесове смрти.
- Марширамо због злоупотребе полицијске силе - рекао је тада за "Јуроњуз" један од демонстраната Јури Камарго.
Полиција се извинила јавности због "било каквог кршења закона или непоштовања правила", али то није било довољно да се демонстранти смире. Чак је и шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борел тада осудио "прекомерну" употребу силе полиције против демонстраната, указујући да су мирни протести "суштински за било коју демократију".
Слична ситуација поновила се и у октобру, кад су хиљаде Колумбијаца изашли на улице демонстрирајући против социјалне и економске политике председника Ивана Дукеа и тражећи његову оставку.
Протести у Колумбији трају, у таласима, од новембра прошле године, из различитих разлога. Неки демонстрирају због неједнакости у друштву, корупције, полицијске бруталности и политичко-економских реформи, други против насилних демонстраната итд, а ти протести су углавном мирни. Ипак, они који су почели 10. септембра били су до сада највише насилни.
"Тајм" је писао да демонстранти у Колумбији долазе из различитих позадина али да су сви уједињени у незадовољству владом. Процењено је да је 21. новембра 2019. на улице изашло између 200.000 до милион Колумбијаца, на шта је влада одговорила размештањем 170.000 војника и затворила границе земље. Градоначелник Калија је чак наметнуо полицијски час због насиља на протестима. Тог, првог дана протеста било је троје мртвих, 273 повређених а 98 ухапшених.
Демонстрације су се наставиле и следећа два дана, а демонстрант који је рањен 23 новембра умро је два дана касније.
Турбулентно је и у Чилеу, где су у октобру демонстранти палили цркве годину дана након што је 26 људи погинуло у крвавим сукобима са властима. Протести су почели у октобру 2019. у Сантјагу због повећаних трошкова живота – подизање цена карте за метро, приватизације и неједнакости у земљи, а демонстранти су изашли на улице годину дана касније, уочи уставног референдума који је касније и изгласан.
Осим референдума, демонстранти су тражили реформу пензионог, здравственог и образовног система. Влада је на дан протеста разместила 400.000 полицајаца широм земље.
Прошлог октобра је више од милион Чилеанаца тражилу оставку председника Себастијана Пињере. То је било 25. октобра, а три дана касније Пињера је променио осам министара у кабинету као одговор на протесте. Сменио је и министра полиције.
Чиле се иначе води као економски и социјално најстабилнија и најпроспернија нација Јужне Америке и ужива висок статус у региону у демократском развоју. Међутим, немири су нарушили имиџ "једне од најбрже растућих економија Јужне Америке", како ју је описала Светска банка. У Чилеу, како указује CNN, постоји дубоко укорењен бес због владине политике за коју становници сматрају да фаворизује богате.
Можда је довољно рећи да је ова земља недавно добила трећег председника за недељу дана. Перуански Конгрес је 16. новембра изабрао Франциска Сагастија за привременог председника у жељи да оконча политичку кризу и протесте који су запалили земљу након свргавања с власти популарног лидера Мартина Вискаре.
Конгрес је прошле недеље изгласао имичмент Вискаре због оптужби за корупцију, његову дужност је преузео Мануел Мерино, након чега су избили крвави протести у којима су погинуле најмање две особе, а повређено више десетина. Мерино је био на дужности пет дана.
Протести су трајали широм земље, у таласима од 9. новембра, да би у сукобима полиције и демонстраната средином месеца у насиљу било повређено 27 људи. Полиција је 14. новембра употребила сузавац и гумене метке како би растерала демонстранте који су бацали камење, противећи се контроверзној смени Вискаре коју многи Перуанци сматрају пучем.
- Лоше се понашају према нама. Дошли смо да протестујемо против неправде. Сви осећамо бол и нећемо одустати - рекао је тада Хосе Вега, један од демонстраната у Лими.
Ово су биле једне од највећих демонстрација у Перуу, јужном суседу Чила, у последње две деценије.
Међународне организације за заштиту људских прва изразиле су забринутост због полицијске употребе силе над демонстрантима.
Трећа највећа земља Јужне Америке са 32 млиона становника иначе се рангира високо кад је реч о слободама у друштву. Перу је земља у развоју али једна од најпроспернијих економија у региону, са просечним растом од скоро шест одсто а стопом сиромаштва од око 19%.
Прошла година је у овој држави била у знаку протеста који су почели 11. јануара и били усмерени на смену председника Николаса Мадура, након његове контроверзне друге инаугурације која се претворила у председничку кризу између њега и лидера опозиције Хуана Гваида.
Демонстрације су организовали и противници и присталице Мадура, а немири су се наставили и ове године, да би крајем септембра дошло до ерупције широм земље због честих искључења струје и несташица горива и пијаће воде, како су рекле невладине организације које прате друштвени конфликт.
Протести су почели у Јаракују, чији су становници оптужили владу да занемарује домаћи терен, али су се од тада раширили на друге државе Венецуеле.
BBC је тада указао да иако се Венецуела годинама бори са истим проблемима – недостатком струје, горива, воде, гаса, хигијенских средстава и хране - пандемија корона вируса додатно је погоршала ове проблеме.
"Њујорк тајмс" је прошле недеље писао да се Мадуро, у покушају да консолидује своју власт, обрушава на левичарске активисте који су га некад подржавали али су сада почели да говоре против корупције у администрацији. У августу је убијен социјалиста Хосе Кармело Бислик, водитељ популарне радио емисије "Људска борба", који је оптужио локалне власти да краду гориво због чега се праве редови испред празних бензинских пумпи.
У јуну је, наводи "Њујорк тајмс”, полиција ухапсила шефа партије Тупамарос Хосеа Пинта, због наводних оптужби за убиство, и накратко притворила левичара Рафаела Уцкатегуја (73) због "посете борделу".
- Влада се више не плаши деснице. Плаше се левице јер знају да ћемо ми људима рећи истину – рекао је Уцкатегуј.
