U TOKU JE "JUŽNOAMERIČKO PROLEĆE": Gori čitav kontinent, demonstranti divljaju, pale crkve - bukti rat na ulicama (FOTO/VIDEO)
Gvatemala, Peru, Kolumbija, a donedavno i Čile goreli su prethodna dva meseca.
Južnu i Centralnu Ameriku zapalili su antivladini protesti i nemaju veze sa pandemijom korona virusa ili merama protiv iste - iako ona svakako daje situaciji na težini. Gvatemala, Peru, Kolumbija, a donedavno i Čile goreli su prethodna dva meseca.
Američki i čileanski mediji su tamošnje proteste - koji su trajali godinu dana - već opisivali kao "čileansko proleće", međutim kad se sagledaju i ostale latino i centralnoameričke zemlje zahvaćene protestima, čitava situacija mogla bi se pre opisati kao "južnoameričko proleće".
NASTAVLJENA ISTRAGA JEZIVE EKSPLOZIJE U BEJRUTU: Podignute optužnice proti zvaničnika carine, isplivali detalji
PUTINOVA DESNA RUKA RASKRINKALA ZAPAD: Njihove obaveštajne službe služe se najprljavijim trikovima!
NETANIJAHU S RAZLOGOM U ARABIJI: Otkrivena tajna šta se to zaista dogodilo
U Gvatemali, centralnoameričkoj državi, u subotu je nastao haos, nakon što su demonstranti palili zgradu Kongresa u Gvatemala Sitiju u znak protesta zbog rezova u budžetu vlade predsednika Alehandra Hiamateja.
Hiljade ljudi izašle su na centralni trg prestonice u do sada najvećim antivladinim protestima, tražeći od predsednika da uloži veto na budžet koji je usvojio parlament. Vatra u Kongresu je brzo ugašena, ali masa je i dalje besna.
-Kongres je izdvojio više para za sebe da bi oni bolje jeli, a nije izdvojio novac za siromašne - rekao je u Gvatemala Sitiju 25-godišnji student Dijego Erera.
Gvatemala je najnaseljenija zemlja Centralne Amerike sa oko 17,2 miliona stanovnika, koja je prošla kroz krvavi građanski rat od 1960-1996, između vlade koju su podržavale Sjedinjene Američke Države i levičarskih pobunjenika. Od tada je zemlja održala uspešne demokratske izbore i dostigla ekonomski rast, iako se i dalje bori sa siromaštvom, kriminalom i političkom nestabilnošću.
Ono što je sada posebno naljutilo stanovnike zemlje su veliki rezovi u oblasti obrazovanja i zdravstva, ali i činjenica da je parlament usvojio budžet dok se ostatak zemlje bori sa posledicama dve snažne oluje koje su pogodile zemlju.
Talas protesta u Kolumbiji počeo je još u septembru, nakon smrti Havijera Ordonesa u policijskom pritvoru. Za mnoge Kolumbijce ovo je prizvalo u sećanje smrt Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu u maju tokom brutalnog hapšenja. Najmanje 13 ljudi je poginulo a više od 400 povređeno u nasilnim protestima koji su zahvatili Kolumbiju nakon Ordonesove smrti.
- Marširamo zbog zloupotrebe policijske sile - rekao je tada za "Juronjuz" jedan od demonstranata Juri Kamargo.
Policija se izvinila javnosti zbog "bilo kakvog kršenja zakona ili nepoštovanja pravila", ali to nije bilo dovoljno da se demonstranti smire. Čak je i šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel tada osudio "prekomernu" upotrebu sile policije protiv demonstranata, ukazujući da su mirni protesti "suštinski za bilo koju demokratiju".
Slična situacija ponovila se i u oktobru, kad su hiljade Kolumbijaca izašli na ulice demonstrirajući protiv socijalne i ekonomske politike predsednika Ivana Dukea i tražeći njegovu ostavku.
Protesti u Kolumbiji traju, u talasima, od novembra prošle godine, iz različitih razloga. Neki demonstriraju zbog nejednakosti u društvu, korupcije, policijske brutalnosti i političko-ekonomskih reformi, drugi protiv nasilnih demonstranata itd, a ti protesti su uglavnom mirni. Ipak, oni koji su počeli 10. septembra bili su do sada najviše nasilni.
"Tajm" je pisao da demonstranti u Kolumbiji dolaze iz različitih pozadina ali da su svi ujedinjeni u nezadovoljstvu vladom. Procenjeno je da je 21. novembra 2019. na ulice izašlo između 200.000 do milion Kolumbijaca, na šta je vlada odgovorila razmeštanjem 170.000 vojnika i zatvorila granice zemlje. Gradonačelnik Kalija je čak nametnuo policijski čas zbog nasilja na protestima. Tog, prvog dana protesta bilo je troje mrtvih, 273 povređenih a 98 uhapšenih.
Demonstracije su se nastavile i sledeća dva dana, a demonstrant koji je ranjen 23 novembra umro je dva dana kasnije.
Turbulentno je i u Čileu, gde su u oktobru demonstranti palili crkve godinu dana nakon što je 26 ljudi poginulo u krvavim sukobima sa vlastima. Protesti su počeli u oktobru 2019. u Santjagu zbog povećanih troškova života – podizanje cena karte za metro, privatizacije i nejednakosti u zemlji, a demonstranti su izašli na ulice godinu dana kasnije, uoči ustavnog referenduma koji je kasnije i izglasan.
Osim referenduma, demonstranti su tražili reformu penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema. Vlada je na dan protesta razmestila 400.000 policajaca širom zemlje.
Prošlog oktobra je više od milion Čileanaca tražilu ostavku predsednika Sebastijana Pinjere. To je bilo 25. oktobra, a tri dana kasnije Pinjera je promenio osam ministara u kabinetu kao odgovor na proteste. Smenio je i ministra policije.
Čile se inače vodi kao ekonomski i socijalno najstabilnija i najprospernija nacija Južne Amerike i uživa visok status u regionu u demokratskom razvoju. Međutim, nemiri su narušili imidž "jedne od najbrže rastućih ekonomija Južne Amerike", kako ju je opisala Svetska banka. U Čileu, kako ukazuje CNN, postoji duboko ukorenjen bes zbog vladine politike za koju stanovnici smatraju da favorizuje bogate.
Možda je dovoljno reći da je ova zemlja nedavno dobila trećeg predsednika za nedelju dana. Peruanski Kongres je 16. novembra izabrao Franciska Sagastija za privremenog predsednika u želji da okonča političku krizu i proteste koji su zapalili zemlju nakon svrgavanja s vlasti popularnog lidera Martina Viskare.
Kongres je prošle nedelje izglasao imičment Viskare zbog optužbi za korupciju, njegovu dužnost je preuzeo Manuel Merino, nakon čega su izbili krvavi protesti u kojima su poginule najmanje dve osobe, a povređeno više desetina. Merino je bio na dužnosti pet dana.
Protesti su trajali širom zemlje, u talasima od 9. novembra, da bi u sukobima policije i demonstranata sredinom meseca u nasilju bilo povređeno 27 ljudi. Policija je 14. novembra upotrebila suzavac i gumene metke kako bi rasterala demonstrante koji su bacali kamenje, protiveći se kontroverznoj smeni Viskare koju mnogi Peruanci smatraju pučem.
- Loše se ponašaju prema nama. Došli smo da protestujemo protiv nepravde. Svi osećamo bol i nećemo odustati - rekao je tada Hose Vega, jedan od demonstranata u Limi.
Ovo su bile jedne od najvećih demonstracija u Peruu, južnom susedu Čila, u poslednje dve decenije.
Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prva izrazile su zabrinutost zbog policijske upotrebe sile nad demonstrantima.
Treća najveća zemlja Južne Amerike sa 32 mliona stanovnika inače se rangira visoko kad je reč o slobodama u društvu. Peru je zemlja u razvoju ali jedna od najprospernijih ekonomija u regionu, sa prosečnim rastom od skoro šest odsto a stopom siromaštva od oko 19%.
Prošla godina je u ovoj državi bila u znaku protesta koji su počeli 11. januara i bili usmereni na smenu predsednika Nikolasa Madura, nakon njegove kontroverzne druge inauguracije koja se pretvorila u predsedničku krizu između njega i lidera opozicije Huana Gvaida.
Demonstracije su organizovali i protivnici i pristalice Madura, a nemiri su se nastavili i ove godine, da bi krajem septembra došlo do erupcije širom zemlje zbog čestih isključenja struje i nestašica goriva i pijaće vode, kako su rekle nevladine organizacije koje prate društveni konflikt.
Protesti su počeli u Jarakuju, čiji su stanovnici optužili vladu da zanemaruje domaći teren, ali su se od tada raširili na druge države Venecuele.
BBC je tada ukazao da iako se Venecuela godinama bori sa istim problemima – nedostatkom struje, goriva, vode, gasa, higijenskih sredstava i hrane - pandemija korona virusa dodatno je pogoršala ove probleme.
"Njujork tajms" je prošle nedelje pisao da se Maduro, u pokušaju da konsoliduje svoju vlast, obrušava na levičarske aktiviste koji su ga nekad podržavali ali su sada počeli da govore protiv korupcije u administraciji. U avgustu je ubijen socijalista Hose Karmelo Bislik, voditelj popularne radio emisije "Ljudska borba", koji je optužio lokalne vlasti da kradu gorivo zbog čega se prave redovi ispred praznih benzinskih pumpi.
U junu je, navodi "Njujork tajms”, policija uhapsila šefa partije Tupamaros Hosea Pinta, zbog navodnih optužbi za ubistvo, i nakratko pritvorila levičara Rafaela Uckateguja (73) zbog "posete bordelu".
- Vlada se više ne plaši desnice. Plaše se levice jer znaju da ćemo mi ljudima reći istinu – rekao je Uckateguj.
