УКРАЈИНА БИ ДА ПРЕГОВАРА: Кијев жели састанак са Француском, Немачком и Русијом у Донбасу, али под једним условом
Кијев: Спремни смо за састанак са Француском, Немачком и Русијом у Донбасу, али без ЛНР и ДНР
Украјина је спремна да преговара било где у Донбасу уз учешће Француске, Немачке и Русије, али без представника самопроглашених република ДНР и ЛНР, изјавио је портпарол кијевске делегације у трилатералној Контакт групи за решавање конфликта у Донбасу Алексеј Арестович.
Стручњак саветује: ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ БИТИ ОЗБИЉНЕ! Ево које симптоме код деце не смете да игноришете!
ВОЈНИ ХЕЛИКОПТЕР ПАО НА КУЋУ: Погинули сви чланови посаде и једно дете, на само 30 км од главног града!
ПУТИН ДОНЕО УКАЗ: Непријатељи Русије тек сада има да дрхте!
- Украјина, Русија, Француска и Немачка - то су представници 'нормандијског формата'. Никаквих непризнатих република не може бити ни у Минску, ни у 'нормандијском формату'. А Русија покушава да им да легитимитет, попут Владимира Путина, који је недавно споменуо 'Републике ДНР и ЛНР', чиме је изашао из оквира Минских споразума - изјавио је Арестович у коментару за портал "Страна.уа".
Он тврди да је то снажан ударац за Минске споразуме и додаје да Украјина није сагласна са тим условима.
Саветник украјинског председника Михаил Подољак сматра да предлог Русије представља "ерозију саме идеје преговора", али да би ова иницијатива могла да се реализује на нивоу Контакт групе.
Москва предлаже Паризу и Берлину да се до 27. априла размотри питање примирја на истоку Украјине. Састанак би могао да се одржи у Донбасу са учешћем представника Кијева, Доњецка и Луганска, наводи се у писму заменика шефа кабинета председника Русије Дмитрија Козака, које је објављено у неким медијима, а чију је аутентичност потврдио и сам Козак.
Француска и Немачка су уз Русију и Украјину чланице „нормандијског формата“ за решавање питања конфликта у Донбасу.
Сукоб на истоку Украјине
Сукоб у Донбасу траје већ седам година, у борбама је страдало више од 13 хиљада људи. О решавању ситуације разговара се на састанцима контакт групе у Минску. Стране су усвојиле неколико докумената усмерених на решавање сукоба, али се размена ватре наставља.
Од 27. јула прошле године на снази су и додатне мере за обезбеђивање примирја. Ове мере подразумевају потпуну забрану пуцања, размештања наоружања у насељима и у њиховој близини, офанзивних и извиђачко-диверзантских акција. Осим тога, предвиђена је дисциплинска одговорност за кршење прекида ватре. Наредбе о прекиду ватре које садрже мере за његово одржавање морају бити на снази све док се сукоб не реши у потпуности.
Међутим, од краја фебруара у региону су почеле да се повећавају тензије: ОЕБС извештава о значајном повећању броја кршења прекида ватре, а устаници наводе да Оружане снаге Украјине у гранатирању користе артиљерију. У нападу украјинског дрона на село Александровско 3. априла, погинуло је једно дете. Самопроглашене републике сматрају да Кијев припрема офанзиву великих размера.
У Москви су тренутну ситуацију назвали опасном, јер би на истоку Украјине поново могао да се разбукта грађански рат. Како је приметио портпарол руског председника Дмитриј Песков, Русија у овим условима предузима мере да осигура своју безбедност. Он је додао да кретање трупа на територији земље не би смело никога да узнемирава, јер Москва никоме не представља претњу.
