Украјина, Блиски исток и Кина: Радикалне промене у спољној политици САД и шта све можемо да очекујемо од Трамповог мандата?

Повратак новоизабраног америчког председника Доналда Трампа у Белу кућу преобликоваће спољну политику САД, што обећава потенцијално радикалне промене на више фронтова док рат и неизвесност притискају поједине делове света.

То у опширној анализи Трампових глобалних планова након реизбора наводи Том Бејтмен, извештач BBC из Стејт департмента који је у Вашингтону пратио председничке изборе у САД. За време предизборне кампање, Трамп је давао уопштена политичка обећања којима су често недостајали конкретни детаљи, а која су заснована на принципима уздржавања од интервенционизма и спровођења трговинског протекционизма, сажетим у Трамповом слогану "Америка на првом месту“. Бејтмен наводи да Трампова победа наговештава један од најзначајнијих потенцијалних раскида у последњих много година са начином на који Вашингтон приступа спољним пословима у тренутку паралелних криза у свету.

Извештач BBC је урадио процену начина на који ће Трамп вероватно приступати различитим темама и то на основу коментара изречених у предизборној кампањи и оног што је новоизабрани шеф Беле куће већ радио док је био на власти у првом мандату између 2017. и 2021. године

Русија, Украјина и НАТО

Током кампање, Трамп је константно понављао да "за један дан" може да оконча рат између Русије и Украјине. На питање како то намерава, сугерисао је посредовање у споразуму, али је одбио да пружи конкретне детаље. У истраживачкој студији коју су написала двојица Трампових бивших званичника за националну безбедност у мају ове године стајало је да САД треба да наставе да шаљу оружје Украјини, али да услове ту подршку уласком Кијева у мировне преговоре са Русијом. Да би заинтересовао Русију, Запад би обећао да ће одложити жарко жељени улазак Украјине у НАТО.

Бивши саветници рекли су да Украјина не треба да одустаје од надања да поврати сву своју територију под руском окупацијом, али да треба да преговара на основу актуелних линија фронта. Трампови демократски противници, који га оптужују за умиљавање руском председнику Владимиру Путину, кажу да се за Украјину његов приступ своди на предају и да ће угрозити читаву Европу. Он је доследно тврдио да је његов приоритет да оконча рат и да заустави одлив америчких ресурса. Не зна се у којој мери студија ових бивших саветника заступа Трампове личне ставове, али је врло вероватно да може да пружи смернице за то какве ће савете он добити.

Трампов приступ окончању рата заснован на слогану "Америка на првом месту" важи и за стратешко питање будућности НАТО, трансатлантског војног савеза заснованог на принципу "сви за једног, један за све", првобитно основаног после Другог светског рата са циљем да буде бедем одбране од Совјетског Савеза. НАТО сада има 32 земље чланице, а Трамп је одавно скептичан према том војном савезу и оптуживао је Европу за "бесплатно шлепање" на основу подразумеване америчке заштите. Да ли ће Трамп на крају повући САД из НАТО, што би представљало најзначајнију промену у односима трансатлантске одбране за последњих скоро 100 година, остаје питање за расправу.Неки од његових савезника сугеришу да је Трампов чврст став само преговарачка тактика да би натерао земље чланице да испуне смернице трошења на одбрану на које су се обавезале. Али реалност јесте да ће лидери НАТО бити озбиљно забринути шта његова победа значи за будућност савеза и да треба видети како Трампов ефекат одвраћања доживљавају непријатељски настројени лидери.

Блиски исток

Као и у случају Украјине, Трамп је обећао да ће донети "мир" на Блиски исток – наговестивши да ће окончати рат између Израела и Хамаса у Појасу Газе и рат између Израела и Хезболаха у Либану, али није рекао тачно како. Он је изнова поновио да, у случају да је он био на власти уместо још увек актуелног америчког председника Џоа Бајдена, Хамас не би напао Израел због Трампове политике "максималног притиска" на Иран, који финансира ову палестинску екстремистичку организацију.

Уопштено гледано, вероватно је да ће Трамп покушати да се врати тој политици, под којом је повукао САД из нуклеарног споразума с Ираном, увео строже санкције Техерану и убио генерала Касема Сулејманија, најмоћнијег иранског војног команданта. У Белој кући је Трамп спроводио енергичну произраелску политику, означивши Јерусалим као главни град Израела и преселивши америчку амбасаду тамо из Тел Авива, што је био потез који је разбеснео Трампову хришћанску еванђелистичку базу, кључну републиканску гласачку категорију. Израелски премијер Бењамин Нетањаху назвао је Трампа "најбољим пријатељем ког је Израел икада имао у Белој кући".

Али, критичари тврде да је његова политика имала дестабилизујући ефекат на регион.

Палестинци су бојкотовали Трампову администрацију, због одустајања Вашингтона од њиховог полагања права на Јерусалим, град који чини историјско средиште националног и верског живота за Палестинце. Они су били додатно изоловани кад је Трамп посредовао у такозваним "Абрахамовим споразумима", према којима је направљена историјска погодба за нормализацију дипломатских веза између Израела и неколико арапских и муслиманских земаља. Они су на споразуме пристали иако Израел по тим одредбама није морао да прихвати будућу палестинску државу крај себе – такозвано решење о две државе – што је претходно био услов арапских земаља за један такав регионални споразум. Земље које су учествовале су уместо тога добиле приступ најсавременијем америчком наоружању у замену за признавање Израела. Палестинци су били остављени у једној од најизолованијих тачака у њиховој историји од једине силе која заиста може да изврши притисак на обе стране у сукобу, додатно смањивши њихову способност, како су је доживљавали, да се бране на терену.

Трамп је дао неколико изјава током предизборне кампање рекавши да жели да се рат у Појасу Газе оконча. Он је имао сложени, повремено дисфункционални однос са Нетањахуом, али свакако поседује способност да изврши притисак на њега. Такође, има историјат чврстих веза са лидерима у кључним арапским земљама које имају контакте са Хамасом. Није јасно како ће Трамп успети да нађе равнотежу између жеље да искаже јаку подршку израелском вођству док истовремено покушава да приведе рат крају.

Трампови савезници су често представљали његову непредвидљивост као дипломатску предност, али на изузетно сучељеном и нестабилном Блиском истоку усред кризе већ ионако историјских размера, далеко је од очигледног како би се то одвијало. Трамп ће морати да одлучи како – или да ли – да настави са прекинутим дипломатским процесом који је покренула Бајденова администрација да би остварила примирје у Појасу Газе у замену за ослобађање талаца које држи Хамас.

Кина и трговина

Приступ Америке Кини њена је стратешки најважнија област спољне политике и једна од оних која има највећи утицај на светску безбедност и трговину. Док је био на власти, Трамп је прогласио Кину "стратешким конкурентом" и увео тарифе на увоз неке кинеске робе у САД. То је довело до тога да Пекинг истом мером узврати увођењем тарифа на увоз неке америчке робе. Било је напора да се деескалира трговински спор, али је пандемија коронавируса то онемогућила и односи су се погоршали кад је бивши председник назвао ковид "кинеским вирусом". И док је Бајденова администрација тврдила да је применила одговорнији приступ политици према Кини, она је, заправо, задржала многе тарифе на увоз из Трамповог времена.

Трговинска политика постала је тесно везана за доживљај домаћих гласача у САД о заштити америчких мануфактурних послова – иако заправо већина дугорочних падова пословања у традиционалним америчким индустријама као што је челик има више везе са аутоматизацијом фабрика и променама у производњи него са глобалном конкуренцијом и измештањем предузећа. Трамп је хвалио кинеског председника Сија Ђинпинга као "бриљантног", али "опасног" и изузетно ефикасног лидера који контролише 1,4 милијарде људи "чврстом руком", што је део онога што његови противници карактеришу као Трампово дивљење према "диктаторима". Врло је вероватно да ће се бивши председник удаљити од приступа Бајденове администрације градњи јачих америчких безбедносних партнерства са другим регионалним земљама у намери да се заузда Кина. САД је упорно пружала војну помоћ самосталном Тајвану, који Кина види као отцепљену покрајину која ће на крају морати да се врати под окриље Пекинга. 

Трамп је у октобру изјавио да, ако се врати у Белу кућу, неће морати да употреби војну силу да спречи кинеску блокаду Тајвана зато што председник Си врло добро зна да је он "**бено луд" и да би увео изузетно штетне тарифе на кинески увоз у САД ако би се то догодило.

Србија Данас/BBC/BBC на српском