Упркос вишегодишњим санкцијама РУСКА ЕКОНОМИЈА РАСТЕ: Поставили доктора наука за министра, а он извео чудо

Раст никад већи

Само једном у последња три деценије раст је био већи. Поверење грађана Русије у сопствену финансијску ситуацију недавно је скочило на рекордни ниво, према званичним подацима. Раст економије није повезан с растом извоза гаса и нафте, који из године у годину пада ако се гледа према долару. Међутим, било би погрешно мислити да су уобичајени показатељи стања економије за макроекономисте - инфлација, стопе раста БДП-а и тако даље - применљиви за разумевање онога што се дешава у Русији. То важи и када ти фактори иду у "корист" западној јавности, па и сада када јој то не иде у "корист".

И на почетку рата многи западни аналитичари, не познајући довољно контекст руског економије, тумачили су да Русија нема могућности финансијски издржати дуготрајан рат узимајући раније поменуте показатеље као "свето писмо". Убрзо се показало да то што Русија има БДП на "нивоу Италије" неће утицати на ратни ток, барем у неколико наредних година, и да се утицај санкција неће одвити онако како западна јавност тумачи. Санкције су, показало се, алат који годинама успорава и ограничава земљу на коју се примењује. Тако и сада раст БДП-а не значи да у Русији "цветају хиљаду цветова".

Санкције и трговински рат

Стратегија трговинског рата са Западом испрва се за Русију чинила прилично успешном. У 2022. години руски су приходи од енергије порасли, док је европска економија претрпела болан ударац. Али већ 2023. године тржиште гаса се стабилизовало, а европска економија прилагодила високим ценама, због чега су приходи Русије од гаса нагло пали. И у овој години тај тренд се наставио, односно Руска Федерација има мање приходе од продаје гаса.

Руска Федерација нема класичну планску економију, но смешно би било причати о тржишној економији. Реч је некаквом диригованом моделу, који подразумева активну државну интервенцију у свим економским и привредним процесима.

Економски правац тако је усмерен на два главна циља. Прво, потребно је обезбедити довољне ресурсе (материјалне и људске) за извођење војних операција. Друго, становништво треба задржати осећај нормалности, као да се не ради о рату, већ о "специјалној операцији" која ни на који начин не утиче на квалитет живота. 

До 2022. године Русија је имала значајне девизне резерве, залихе војне опреме различите старости (до 70 година) и модернизовану производну базу у многим индустријама. Рат и санкције довели су до тога да су се та штедња и резерве почеле нагло смањивати. Све потребе економије - текућа потрошња, повећање залиха, набавка инвестиционих добара која стварају могућности за одржавање и ширење производње у будућности - могу се покрити или из домаћих извора или из увоза.

Повећање производње

Значајно повећање производње унутар Руске Федерације пре рата било је немогуће: није било неискоришћених капацитета ни вишка радне снаге. Након почетка рата појавиле су се резерве: многе стране компаније (на пример, произвођачи аутомобила, кућних апарата и електронике) напустиле су руско тржиште. Истовремено, потражња за таквим производима није смањена и покрива се увозом (углавном Кина, понешто Турска).

Слично је и у војној индустрији, она не може без повећаног увоза: залихе оружја и муниције брзо се троше, а још увек нема довољно резерви за значајно ширење производње унутар земље. За плаћање увоза може се користити или текућа девизна зарада или девизна штедња. Ту долазимо до одговора на питање зашто је Русија годинама стварала залихе девиза и разбијања илузије да се Кремљ није озбиљно припремио за овај рат.

Проблем људског капитала

Русија, дакле, сада повећава и повећаваће војну производњу годинама без обзира на завршетак рата, па чак и деценијама, као што је то чинила од краја Другог светског рата до почетка 1970-их. Друго специфично буџетско ограничење с којим ће се руска економија све више суочавати јесте недостатак људског капитала. Проблем је постојао и пре рата.

Као резултат тога војска, нова војна индустрија и стара предратна економија такмиче се за све мањи број радно и војно способног становништва. У Русији данас постоји готово пуна запосленост, што власти и пропагандисти с поносом истичу. Но реч је о прегревању економије, а разлог томе није вишак инвестиционих пројеката, већ недостатак радне снаге.

Радни ресурси и производни капацитети практично су исцрпљени, а грађевински и банкарски сектор након укидања повлашћених хипотека више нису заштићени од утицаја високих камата. Поједностављено речено, Русији недостају два милиона радника, а све више предузећа која нису у војној индустрији суочава се са задуживањем уз каматну стопу која иде и до 20%.

Министар одбране је доктор економије

Кремљ је, наравно, свега тога свестан и управо због тога је као министар одбране постављен доктор економије Белоусов. Руска Федерација жели да избегне сценарио СССР-а и због тога је министру постављен амбициозан задатак да пронађе равнотежу између "оружја и путера". И ту је потребно јасно поставити ствари.

"Путер", односно храна, препуштен је тржишном сектору и вероватно се Руска Федерација неће суочити са таквим несташицама с каквима су се суочили СССР крајем 80-их и Руска Федерација почетком 90-их. Социјалистичка утопија коришћења рата као фактора "развоја" вероватно се неће претворити у потпуну катастрофу совјетског типа само захваљујући деловању закона тржишта на одређене секторе.

То доводи до хаотичних ситуација у економији, али управо због тога Руска Федерација може бити сигурна да њени грађани неће остати гладни. Но и сам раст БДП-а и БДП-а пер цапита у оваквом случају не значи много. Ваља подсетити да је БДП био у порасту и у СССР-у практично до његовог распада, а у самој земљи биле су велике несташице свега, понајвише хране.

Руској Федерацији такав се сценарио врло вероватно неће догодити. Такође, сва предвиђања слажу се да РФ уз своје залихе још неколико година може овим темпом водити рат у Украјини.

Србија Danas/Index.hr