Uprkos višegodišnjim sankcijama RUSKA EKONOMIJA RASTE: Postavili doktora nauka za ministra, a on izveo čudo

Rast nikad veći

Samo jednom u poslednja tri decenije rast je bio veći. Poverenje građana Rusije u sopstvenu finansijsku situaciju nedavno je skočilo na rekordni nivo, prema zvaničnim podacima. Rast ekonomije nije povezan s rastom izvoza gasa i nafte, koji iz godine u godinu pada ako se gleda prema dolaru. Međutim, bilo bi pogrešno misliti da su uobičajeni pokazatelji stanja ekonomije za makroekonomiste - inflacija, stope rasta BDP-a i tako dalje - primenljivi za razumevanje onoga što se dešava u Rusiji. To važi i kada ti faktori idu u "korist" zapadnoj javnosti, pa i sada kada joj to ne ide u "korist".

I na početku rata mnogi zapadni analitičari, ne poznajući dovoljno kontekst ruskog ekonomije, tumačili su da Rusija nema mogućnosti finansijski izdržati dugotrajan rat uzimajući ranije pomenute pokazatelje kao "sveto pismo". Ubrzo se pokazalo da to što Rusija ima BDP na "nivou Italije" neće uticati na ratni tok, barem u nekoliko narednih godina, i da se uticaj sankcija neće odviti onako kako zapadna javnost tumači. Sankcije su, pokazalo se, alat koji godinama usporava i ograničava zemlju na koju se primenjuje. Tako i sada rast BDP-a ne znači da u Rusiji "cvetaju hiljadu cvetova".

Sankcije i trgovinski rat

Strategija trgovinskog rata sa Zapadom isprva se za Rusiju činila prilično uspešnom. U 2022. godini ruski su prihodi od energije porasli, dok je evropska ekonomija pretrpela bolan udarac. Ali već 2023. godine tržište gasa se stabilizovalo, a evropska ekonomija prilagodila visokim cenama, zbog čega su prihodi Rusije od gasa naglo pali. I u ovoj godini taj trend se nastavio, odnosno Ruska Federacija ima manje prihode od prodaje gasa.

Ruska Federacija nema klasičnu plansku ekonomiju, no smešno bi bilo pričati o tržišnoj ekonomiji. Reč je nekakvom dirigovanom modelu, koji podrazumeva aktivnu državnu intervenciju u svim ekonomskim i privrednim procesima.

Ekonomski pravac tako je usmeren na dva glavna cilja. Prvo, potrebno je obezbediti dovoljne resurse (materijalne i ljudske) za izvođenje vojnih operacija. Drugo, stanovništvo treba zadržati osećaj normalnosti, kao da se ne radi o ratu, već o "specijalnoj operaciji" koja ni na koji način ne utiče na kvalitet života. 

Do 2022. godine Rusija je imala značajne devizne rezerve, zalihe vojne opreme različite starosti (do 70 godina) i modernizovanu proizvodnu bazu u mnogim industrijama. Rat i sankcije doveli su do toga da su se ta štednja i rezerve počele naglo smanjivati. Sve potrebe ekonomije - tekuća potrošnja, povećanje zaliha, nabavka investicionih dobara koja stvaraju mogućnosti za održavanje i širenje proizvodnje u budućnosti - mogu se pokriti ili iz domaćih izvora ili iz uvoza.

Povećanje proizvodnje

Značajno povećanje proizvodnje unutar Ruske Federacije pre rata bilo je nemoguće: nije bilo neiskorišćenih kapaciteta ni viška radne snage. Nakon početka rata pojavile su se rezerve: mnoge strane kompanije (na primer, proizvođači automobila, kućnih aparata i elektronike) napustile su rusko tržište. Istovremeno, potražnja za takvim proizvodima nije smanjena i pokriva se uvozom (uglavnom Kina, ponešto Turska).

Slično je i u vojnoj industriji, ona ne može bez povećanog uvoza: zalihe oružja i municije brzo se troše, a još uvek nema dovoljno rezervi za značajno širenje proizvodnje unutar zemlje. Za plaćanje uvoza može se koristiti ili tekuća devizna zarada ili devizna štednja. Tu dolazimo do odgovora na pitanje zašto je Rusija godinama stvarala zalihe deviza i razbijanja iluzije da se Kremlj nije ozbiljno pripremio za ovaj rat.

Problem ljudskog kapitala

Rusija, dakle, sada povećava i povećavaće vojnu proizvodnju godinama bez obzira na završetak rata, pa čak i decenijama, kao što je to činila od kraja Drugog svetskog rata do početka 1970-ih. Drugo specifično budžetsko ograničenje s kojim će se ruska ekonomija sve više suočavati jeste nedostatak ljudskog kapitala. Problem je postojao i pre rata.

Kao rezultat toga vojska, nova vojna industrija i stara predratna ekonomija takmiče se za sve manji broj radno i vojno sposobnog stanovništva. U Rusiji danas postoji gotovo puna zaposlenost, što vlasti i propagandisti s ponosom ističu. No reč je o pregrevanju ekonomije, a razlog tome nije višak investicionih projekata, već nedostatak radne snage.

Radni resursi i proizvodni kapaciteti praktično su iscrpljeni, a građevinski i bankarski sektor nakon ukidanja povlašćenih hipoteka više nisu zaštićeni od uticaja visokih kamata. Pojednostavljeno rečeno, Rusiji nedostaju dva miliona radnika, a sve više preduzeća koja nisu u vojnoj industriji suočava se sa zaduživanjem uz kamatnu stopu koja ide i do 20%.

Ministar odbrane je doktor ekonomije

Kremlj je, naravno, svega toga svestan i upravo zbog toga je kao ministar odbrane postavljen doktor ekonomije Belousov. Ruska Federacija želi da izbegne scenario SSSR-a i zbog toga je ministru postavljen ambiciozan zadatak da pronađe ravnotežu između "oružja i putera". I tu je potrebno jasno postaviti stvari.

"Puter", odnosno hrana, prepušten je tržišnom sektoru i verovatno se Ruska Federacija neće suočiti sa takvim nestašicama s kakvima su se suočili SSSR krajem 80-ih i Ruska Federacija početkom 90-ih. Socijalistička utopija korišćenja rata kao faktora "razvoja" verovatno se neće pretvoriti u potpunu katastrofu sovjetskog tipa samo zahvaljujući delovanju zakona tržišta na određene sektore.

To dovodi do haotičnih situacija u ekonomiji, ali upravo zbog toga Ruska Federacija može biti sigurna da njeni građani neće ostati gladni. No i sam rast BDP-a i BDP-a per capita u ovakvom slučaju ne znači mnogo. Valja podsetiti da je BDP bio u porastu i u SSSR-u praktično do njegovog raspada, a u samoj zemlji bile su velike nestašice svega, ponajviše hrane.

Ruskoj Federaciji takav se scenario vrlo verovatno neće dogoditi. Takođe, sva predviđanja slažu se da RF uz svoje zalihe još nekoliko godina može ovim tempom voditi rat u Ukrajini.

Srbija Danas/Index.hr