"УЗЕЛИ СУ МИ БЕБУ ПОСЛЕ ПЕТ ДАНА!" Медицинска сестра очајна због одлуке која је уследила након ВИШЕГОДИШЊЕ БОРБЕ ЗА ПОТОМСТВО!
Били су одушевљени када су сазнали да се појавило новорођенче које могу да поведу кући
- Шансе да останем трудна биле су мање од један посто. Лекари су рекли да ће нам моја ендометриоза, поремећај код којег ткиво материце расте изван ње, јако отежати зачеће - почиње своју причу медицинска сестра Сара Хаул (31), која је са својим супругом Крисом (32) одлучила да започне процес усвајања детета.
ПРОГНОЗА НЕМАЧКОГ ЛЕКАРА УЛИВА НАДУ: На прочеће крај пандемије корона вируса, ово је његово објашњење
СИЛОВАНА И ПРЕТУЧЕНА НАСМРТ - ПОВРЕДЕ НА ДЕВОЈЧИЦИНОМ ТЕЛУ БИЛЕ СУ ЈЕЗИВЕ: Полиција понудила награду за откриће убице
"Ископаћу ти гроб!" Након претњи јој СЛОМИО ЈАГОДИЧНУ КОСТ и држао је четири дана у ГЕПЕКУ КОМБИЈА! Фризерка прошла пакао...
Били су одушевљени када су сазнали да се појавило новорођенче које могу да поведу кући. Радило се о девојчици, по коју су дошли у болницу убрзо по рођењу. У исто време десило се још једно чудо, сат времена пре него што је пару јављено да постоји девојчица коју могу да усвоје, Сара је сазнала да је трудна, пише "Мирор".
Међутим, у беби коју су планирали да усвоје уживали су само пет дана. Тада је стигла вест која их је толико погодила да је Сара мислила да ће од стреса добити спонтани побачај - дететови биолошки родитељи су се предомислили и тражили своју бебу назад.
- Морали смо да је вратимо. Бол који сам осећала био је толико велик да сам се бојала да ће изазвати побачај. Опраштање од ње ме је толико погодило, да не могу да опишем речима. Знали смо да је вероватно више никада нећемо видети. Она ме је учинила мајком иако је то трајало само неколико дана. Помогла је да се излечи део наших срца, које је сломио стерилитет - присећа се Сара.
Додаје да не замера биолошким родитељима што су се предомислили. На срећу овог пара, после уредне трудноће, Сара је на свет донела дечака Ноела Хаула, а поред њега, данас имају и још једног двомесечног дечака, којег су усвојили.
Присетила се колико је била очајна након што су јој лекари рекли да ће тешко остати трудна, али њен супруг је био оптимистичнији.
- Желели смо породицу и то ме је бацило у депресију, дословце сам прошла процес туговања. Мој супруг је био пуно позитивнији, он често ствари посматра са ведрије стране. Био је то тежак период, чак смо одлазили код брачног саветника и, искрено, мислим да наш брак то не би преживео без стручне помоћи - испричала је.
Каже како је покушавала да остане у другом стању три године. Била је на неколико хируршких захвата, примила је стотињак инјекција, попила хрпу лекова и плакала уз мноштво негативних тестова на трудноћу. Након тога им је репродуктивни имунолог рекао како су шансе за трудноћу изузетно мале.
- Та вест нам је заправо омогућила да кренемо даље. Разговарали смо и схватили како смо напокон спремни за усвајање детета. Ставили су нас на листу чекања на којој људи чекају бебу и по три године - рекла је.
Док су чекали добре вести из агенције за усвајање, Сара се једно јутро осећала помало чудно. Отворила је ормар у којем је још увек држала тестове за трудноћу.
- Гледала сам их и мислила има ли смисла проверити, али, мислила сам, кад су већ ту, урадићу ћу то. Први пут у животу тест је био позитиван. Зајецала сам. Плакала сам толико да сам једва дисала. То је био велики позитиван шок. Милион пута након тога сам се запитала: "Како је то могуће?" Само сат времена након што је тест показао да сам у другом стању, назвала нас је социјална радница и рекла да можемо да упознамо девојчицу за три недеље. Била сам у осмој недељи трудноће када смо отишли по њу и довели је кући. Одмах смо се заљубили - присетила се.
Споменула је и како је упознала биолошку мајку те девојчице.
- Ушла сам у болничку собу, а њена мама ју је држала у рукама и с љубављу ставила мени у наручје. Рекла је беби: "Упознај своју маму, девојчице" - испричала је.
Међутим, пет дана касније њени прави родитељи су је желели назад. Наиме, по закону имају право да се предомисле до десет дана након дететовог рођења.
- Баш сам је хранила кад нам је стигао тај позив. У очају сам пала на под и понављала: "Они се шале?", "Реци ми да је ово шала". Бол коју смо обоје осетили тог дана била је гора од оне коју смо проживели за три године неплодности - казала је.
Описала је и како се осећала када је напокон родила своје дете.
- Ставила сам га на груди и затекла саму себе како разговарам са Богом. Захваљивала сам му за ово чудо. Кад је Ноа напунио годину дана, социјална радница нас је поново позвала и рекла како имају дечака старог један дан. Отишли смо по њега у болницу и дали му име Ливај - испричала је Сара и признала да су обоје читавих десет дана живели у страху, све док није прошао рок после кога им дете више нико не може узети.