За њих МАСЛИНА НИЈЕ СИМБОЛ МИРА: Сваке године пред сезону насиље над радницима порасте!
Палестинци који се баве узгојем маслина на окупираним територијама су сваке године уочи бербе мета жестоког насиља израелских насељеника
Сваке године, око бербе маслина - једног од најважнијих раздобља на окупираним палестинским територијама - организације за људска права и невладине организације извештавају о врхунцу насиља над пољопривредницима и штети над њиховим усевима.
Број напада наводно опада, али неки посматрачи сугеришу да се ниво насиља повећава због изостанка кажњавања. Ово некажњавање може наштети палестинској економији и повећати радикализам међу израелским насељеницима.
ЛОШЕ ИЗВЕШТАВАЈУ ТРАМПА: Убедили председника САД у нешто што се уопште не дешава!
ЖЕСТОКО СКРНАВЉЕЊЕ - ЦРКВЕ ИШАРАНЕ КРВЉУ ТО ТЕМЕЉА! Хиљаде жена тражи "абортус без граница"!
КОРОНА ПРЕСЕК У СВЕТУ: Од ковида излечено више од 32 МИЛИОНА људи, активно више од 10 милиона случајева вируса
Маслине, огроман део привреде Западне обале, готово сваке године долазе под светла рефлектора. Како се берба маслина одиграва у последњих неколико месеци у години, подједнако предвидљиво, такође долази до скока броја инцидената против палестинских пољопривредника. Према израелским невладиним организацијама, 2019. није била ништа другачија. Око 45 одсто земље на окупираним палестинским територијама засађено је с 12 милиона стабала маслина, углавном на Западној обали. Ти су усеви неопходни за индустрију маслиновог уља, која чини 25 одсто бруто националног дохотка територије и издржавају око 100.000 породица. Израелска невладина организација "Б’Тселем" документовала је низ инцидената против палестинских пољопривредника и/или њихове земље током септембра, октобра и новембра у периоду од неколико последњих година. Ови инциденти укључивали су крађу, вандализам, претње, задржавања и насилне нападе око Рамале, Наблуса, Тулкарма, Калкилије и Салфита.
У извештају из јануара 2020. "Б’Тселем" је приметио: 11 случајева напада израелских досељеника, укључујући физичке нападе, гађање камењем и терање пољопривредника са њихове земље; два случаја када су досељеници вандализовали возила; девет случајева када су досељеници украли маслине с више од 650 стабала и уништили више од 450 стабала; три случаја у којима је оштећена пољопривредна опрема. Такође је примећено да су војници, чак и током сезоне бербе, блокирали пунктове за пролаз преко демаркационе линије, тако да Палестинци нису могли приступити свом пољопривредном земљишту, као и бројна премлаћивања и испаљивање сузавца/омамљујућих граната на пољопривреднике. Током сезоне бербе маслина увек долази до пораста насиља досељеника које званични Израел толерише зато што у то време и само у то време Палестинци имају приступ земљишту на којем је иначе он онемогућен током остатка године. Већи део године две трећине пунктова на безбедносној баријери затворено је и отварају се само током бербе. Ово ограничење приступа, упозорава канцеларија Уједињених нација за координацију хуманитарних послова (OCHA), значи да пољопривредници не могу одржавати своје маслињаке, што резултује падом продуктивности. OCHA каже да уочи бербе Израел одбија 40 одсто захтева за дозволе за посетиоце.
Насиље које спроводе илегални досељеници догађа се током целе године. Током бербе, израелска окружна канцеларија за координацију пружа пољопривредницима посебну сигурност како би их заштитила од насиља насељеника, али је велико питање колико су ревносни у том послу. "B'Tselem" истиче да је претпоставка насиља досељеника од стране израелског естаблишмента проблематична, јер полази од тога да ће се оно догодити у било које друго доба године без превентивног деловања, попут прерасподеле безбедносних ресурса који палестинским пољопривредницима ограничавају приступ земљи у складу са целогодишњим заштитним механизмима. Тако им је 2019. године осигурана безбедности током пољопривредних радова тек две недеље након почетка жетве, како би се избегло преклапање са јеврејским празницима. До тада су досељеници већ били украли нешто од усева. У сваком случају, према "Б’Тселему", сигурност је оскудна.
Израелско Министарство одбране тврди да су злочини из мржње у то време заправо опали у поређењу с 2018. Нису доступни опсежни подаци о насиљу досељеника који потврђују ову тврдњу, али се чини да велики део насиља потиче из насеља Јицар. Током прве недеље бербе, када је палестински медиј WAFA забележио неколико инцидената, 30 маскираних наоружаних насељеника напало је пољопривреднике и неколико добровољаца 16. октобра. Повређена су два добровољца, укључујући 80-годишњег рабина Мошеа Јехуду из организације "Рабини за људска права". Јеврејски и међународни добровољци редовно прате бераче као посматрачи како би покушали одвратити насилне нападе и утицали на израелске снаге да не затварају очи пред илегалним понашањем. Напад 16. октобра сугерише да ова стратегија одвраћања није деловала на нападаче, од којих су неки били из Јицара.
Неколико дана касније, 18. октобра, досељеници су такође напали израелске трупе у Јицару током Sukkota, јеврејског празника. Био је то један од два напада који су се догодили у року од 48 сати, што је изазвало оштру осуду владе. - Неће бити толеранције за прекршиоце закона који дигну руку на наше војнике - рекао је премијер Бењамин Нетањаху након инцидената. Јицар је стара војна испостава у близини града Наблуса која је прешла у цивилно насеље и у којој се налази јешива (јеврејска верска школа) "Од Yosef Chai" (чије име значи "Јосиф још увек живи"), школа која подучава посебно радикалну идеологију. Духовни поглавар "Од Yosefa Chaija" је Јицак Гинсбург, ултраортодоксни рабин америчког порекла чији су следбеници извели насилне нападе на Палестинце током последње деценије. Према историчарки Наташи Рот-Роуланд, Гинсбургова учења су дала насељу радикалну репутацију, као рецимо да се заповест "Не убиј“ односи само на насиље над Јеврејима и да су не-Јевреји "нижа раса", па је њихово убијање допуштено.
Влада је обуставила финансирање јешиве 2013. године, а 2014. у школи су биле смештене израелске снаге безбедности како би школа престала са својим активностима. Међутим, када су годину дана касније снаге безбедности отишле, школа је поново почела с радом. Сада их финансира Регионално веће Самарије. Рот-Роуланд тврди да је делимично социјална маргинализација младих с врхова брежуљака који живе у насељима и разилажење владе оно што омогућује наставак насиља. У часопису "972" написала је, "Шарада излизаних осуда које се појављују након све жешћих чинова тероризма насељеника прикривају у којој мери држава омогућава такво насиље".
Уобичајено, напади насељеника не доносе осуде. Према израелској невладиној организацији "Yesh Дин", од 211 пријављених случајева вандализованих усева између 2005. и 2013. године, подигнуте су само четири полицијске оптужнице. Маслињаци који су доживели највише проблема су они који се налазе у близини израелских насеља између ограде за раздвајање и Зелене линије (граница између Израела и његових арапских суседа од 1949.), као и они дуж обода око Газе где су војне активности у кругу од 1,5 километара, што спречава хиљаде породица да приступе својим маслињацима. OCHA је на својој интернет страници изјавила да је Израел, као окупаторска сила, према међународном праву дужан да осигура заштиту Палестинаца и њихове имовине и осигура позивање на одговорност тамо где се насиље догађа. Такође, Палестинци имају право на слободу кретања и право на рад и зараду за живот, на шта директно утичу дела која се одвијају у сезони бербе маслина. Израелске власти и досељеници ишчупали су преко 800.000 палестинских стабала маслине од 1967. године, према истраживању Института за примењена истраживања у Јерусалиму. Бројка долази из извештаја из 2011. године који процењује да ће просечна годишња продуктивност једне маслине бити око 70 килограма.
Према овом и другим извештајима, израелски су ресурси погрешно распоређени између сезоне бербе и остатка године. То је упркос сталном и неконтролисаном насиљу насељеника, које је и сама влада препознала као забрињавајуће и екстремно у свом опсегу надзора. С више од 55 милиона изгубљених долара сваке године, цена за Палестинце је висока.
