"ЗАЛИВ СЛОБОДЕ": Пар изградио плутајуће острво од РЕЦИКЛИРАНОГ МАТЕРИЈАЛА
Острво садржи све што можете да замислите, а и више од тога: плесни подијум, уметничку галерију, радионицу свећа, четири стакленика, шест соларних панела и приступ малом слапу који пружа текућу воду.
Десет километара северно од Тофина, Британске Колумбије, уз западну обалу острва Ванкувер, Кетрин Кинг и Вејн Адамс живе на одрживом, плутајућем острву. Зове се "Залив слободе" и ручно је израђено од рециклираних материјала, а представља њихов дом последњих 29 година. Удаљено је 25 минута вожње бродом од најближег града.
СЕКСУАЛНО УЗНЕМИРАВАО ЖЕНЕ! Градоначелник Копенхагена поднео оставку после 11 година
ТРКА ЗА ПРЕДСЕДНИКА САД: Колико је тежак пут до трона?
ДЕЦА НИСУ НОСИОЦИ КОРОНЕ?! Водећи руски епидемиолог разоткрио заблуду!
- Једина опција да се овде дође је водом. Нема прилазних путева. Вода је наш аутопут - каже Адамс.
Цела грађевина је величине два градска земљишта и тешка око 450.000 килограма, те слободно плута океаном. Иако постоје линије које спајају острво с обалом, он није усидрен на океанском дну. Када стигнете на острво, одмах вас дочекују светлоружичасте боје зграде с тамно тиркизним облогом.
Острво садржи све што можете да замислите, а и више од тога: плесни подијум, уметничку галерију, радионицу свећа, четири стакленика, шест соларних панела и приступ малом слапу који пружа текућу воду.
Систем управљања отпадом
Пар је чак смислио сопствени систем господарења отпадом.
- То је најчешће питање које нам се поставља - каже Адамс. Уградили су плутајући танк како би се, Адамовим речима, "носили с обиљем", али када би хтели, Кинг и Адамс би могли у потпуности да живе одрживо у заливу Слободе, а да никада не иду у град.
Надахнула их је природа
Као уметници, Кинг и Адамс увек су црпили инспирацију из природе. Адамс је клесар и користи природне елементе попут перја и костију да би створио своја дела. Кинг је уметница, плесачица и исцелитељка која проучава homeopatiju, а објаснили су зашто желе да живе изоловано.
- Хтео сам да будем успешан, богат уметник, да живим у Тофину и имам атеље у пустињи, као што би то требало да чине сви добри богати уметници -каже Адамс и додаје да се надао да ће зарадити много више новца као уметник, али није. Није могао да купи ни некретнину, па су морали сами да је направе, а позив из природе био је позив за остварење снова.
Била је то последица несреће
Након боравка у пријатељевој кабини у Сајпрес Беју, велика олуја је бацила дрвеће на имање. Кинг и Адамс сакупили су дрво и користили га за изградњу онога што ће постати њихов будући дом.
- Претпостављам да нам је дат знак да је то време за нови почетак - прича Адамс.
Како су наставили са даљим растом свог дома, пар је следио своје принципе користећи само рециклиране и оштећене материјале.
Све је почело као својеврсно "смањивање величине"
Пре залива Слободе, пар је живео у стану у Тофину, а своје пресељење у природу називају "процесом успоравања".
- Имали смо свакакве ствари попут прерађивача хране и предмета за које је било потребно пуно електричне енергије. Дали смо их људима и уклонили пуно ствари. Прва замисао њиховог плутајућег дома није имала воде ни струје - сећа се Кинг.
Данас је њихов дан прилично другачији од онога какав је био у Тофину. Они сада не могу само да наруче пицу или оду до продавнице на углу, већ морају да обаве посао да би добили оно што желе.
Кажу да је то више од куће
Бављење оваквим послом је процес који се учи, мења и расте. Кинг започиње свој дан брисањем и луфтирањем тепиха. Потом залива своје биљке и баште. Адамс започиње дан прикупљањем дрва за огрев и паљењем ватре како би био сигуран да се кућа загрева, а обоје раде на изградњи нових компоненти за свој дом.
Њихове комшије су необичне
И док километрима далеко можда немају људског комшију, пар и даље има друштво.
- Овдје имамо неколико врана који су део породице. Ту знамо све птице - каже Адамс и закључује како добро зна какав је то живот у граду и како му је стварно ми је био потребан мир.
