Зграбио сам комад меса свог пријатеља и појео: Брутална исповест ПРЕЖИВЕЛОГ (ФОТО)
"Умирали су један по један"
Пре тачно 45 година догодила се једна од највећих трагедија у историји, уругвајски авион са 40 путника и пет чланова посаде срушио се на подручју Анда, у самој близини границе Аргентине и Чилеа.
Из чистог мира је побегао од своје породице: После 23 године сазнали су језиву истину о њему
Авион се срушио раног јутра 13. октобра, у екстремно тешким временским условима. У авиону је била рагби екипа, њихова породица и пијатељи. Од укупно 45 путника, 12 их је погинуло при самом удару у тло, а петоро их је умрло следећег јутра од последица повреда задобијених при паду.
Роберто Канеса (63) један је од преживелих у несрећи, а у својој књизи о искуству које му је променило живот описао је како су јели своје страдале пријатеље да би преживели.
Ентревиста де @rjcanessa а Ла Гацетаhttps://t.co/zvKi7YCJFn— Др. Роберто Canessa (@rjcanessa) Оцтобер 7, 2017
Међу преживелима био је и Канеса, педијатар и кардиолог, који је 40 година након несреће своју исповест одлучио да подели с целим светом.
У време несреће имао је 19 година. Гледајући кроз прозор авиона осетио је како нешто није у реду: турбуленција је била све јача и авион је пропадао - никако није могао да досегне одговарајућу висину.
Иако су били у страху, путници нису ни слутили да би могло да се догоди оно најгоре, а одједном је тишину пресекао звук снажне експлозије и чуо се звук дробљења метала.
- Чврсто сам се држао за седиште и молио Богу да ме спасе. Чуо сам крике око себе, све је било пуно дима и ватре - испричао је Канеса, када је угледао је свог пријатеља Густава Зербина.
Путници су били разбацани око авиона кад да су се налазили у центру урагана.
- И ти си жив, узвикивали смо заједно. Затим смо покушали да пронађемо још преживелих. Било је јако хладно и отворили смо кофере како би пронашли топлију одећу. У то сам време био студент медицине у Уругвају. Био сам рагби фанатик и кренуо сам с тимом на утакмицу. Били смо млади, срећни и здрави, а у секунди се све променило - прича Канеса.
Лавина, која се на њих обрушила 17. дана након несреће, усмртила је још неколико људи. У наредним недељама један по један младић је умирао, а изгледи за преживљавање последњих 16 људи с авиона били су никакви.
Један по један су умирали од хипотермије и глади. О трагедији је снимљен и документарни филм.
Били су заглављени на 3.600 метара надморске висине у суровом планинском терену, губили су сваку наду за спас, а и спасилачке екипе одавно су престале да верују да је неко преживео несрећу, већ су тек повремено проверавали подручје, тражећи олупину и људске остатке.
Ужас: Девојчица (17) силована три пута на путу до куће
Преживели једући људско месо
Сусрели су се с температурама које су досезале и до 40 степени испод нуле, покушавајући да нађу уточиште у остацима авиона, али никако нису могли да се угреју.
- То је био једини извор протеина и масти који смо имали. Било је одвратно. Осећао сам се понижено. Достојанство ми је било на поду. Морао сам да зграбим комад меса свог пријатеља и поједем га да бих преживео. Кроз очи нашег цивилизованог друштва, то је била језива и одвратна одлука - рекао је Канеса.
Температуре су биле јако ниске и смрзавали су се. Нису лако донели одлуку да једу месо погинулих, али нису могли другачије.
- Ломио сам се. У том сам се тренутку питао да ли је боље да умрем. Сетио сам се мајке и пожелео да се што пре вратим кући. Тада сам имао и девојку Лауру с којом данас имам троје деце. Прогутао сам комад и то је био огроман корак - рекао је Канеса и нагласио да му је највећу снагу улила жеља да његова мајка не пролази бол због губитка сина, бол какву је он осетио док је губио пријатеље.
