Змајеви зуби и мреже бункера: Европа се припема за могући напад Русије? (ФОТО/ВИДЕО)

- Русија се спрема за рат са Западом - рекао је крајем новембра Бруно Кал, шеф немачке обавештајне службе. Међутим, Кал је упозорио да се не очекује велики напад на територију НАТО-а, али да би Москва могла да прибегне ограниченом нападу или интензивирању тактике хибридног ратовања како би тестирала одлучност алијансе.

НАТО се спрема за оба сценарија: тотални рат и суптилније технике дестабилизације у земљама чланицама алијансе.

- Русија има више опција да тестира кохезију алијансе - рекао је генерал-потпуковник Jirgen-Joachim вон Сандрарт, бивши шеф НАТО мултинационалног корпуса североисток у Пољској, непосредно пре него што је напустио функцију у новембру. Хитност ситуације је сада јасна међу војним и политичким лидерима. Комесар Европске уније за одбрану Андријус Кубилијус упозорио је у септембру да би руски председник Владимир Путин могао да буде спреман за сукоб са НАТО и ЕУ у року од шест до осам година.

Естонски обавештајци су упозорили да НАТО може очекивати "масовну совјетску војску" у наредној деценији ако Русија успешно реформише своју војску. Иако би таква војска била "технолошки инфериорна" у односу на НАТО, њена "војна моћ би била значајна". Кубилијус је нагласио да НАТО мора озбиљно да схвати ова упозорења и да се хитно припреми.

Балтичка и источна Европа у првим редовима

Русија је активним учешћем у сукобу у Украјини подстакла Шведску и Финску да се придруже НАТО-у, значајно проширивши границу алијансе са Русијом. НАТО сада настоји да повећа потрошњу за одбрану изнад циља од 2% БДП-а, али многе европске земље историјски нису успеле да постигну тај циљ.

Земље на источној граници НАТО-а предњаче у јачању одбране. Балтик – Летонија, Литванија и Естонија – већ су потписали споразуме о јачању заштите својих граница са Русијом и Белорусијом, кључним савезником Москве. Естонија је најавила изградњу мреже бункера, док Литванија подиже препреке попут "змајевих зуба" да би зауставила тенкове.  

Пољска, суочена са претњама из Калињинграда и Белорусије, улаже више од 2,5 милијарди долара у пројекат "Источни штит", највећу операцију јачања своје источне границе од 1945. године.

Цивилна одбрана у фокусу

Припреме нису само војне. Шведска, Финска и Норвешка објавиле су водиче за грађане шта да раде у случају рата, док Литванија планира да потроши 12 милијарди евра на изградњу склоништа до 2025. године. Немачка је почела да прави списак склоништа за цивилну употребу, а Летонија припрема 5.000 подземних објеката за смештај грађана.

Балтик и источна Европа истичу потребу за јачом противваздушном одбраном. Мађарска је већ инсталирала системе контроле ваздушног простора на североистоку земље, док савезници из НАТО-а развијају интегрисане системе ваздушне и ракетне одбране, учећи из искуства руске агресије на Украјину.

Западна Европа заостаје

Док су Пољска, Балтик, Финска и Шведска значајно повећале улагања у одбрану, западноевропске земље делују спорије. Велика Британија, Француска и Немачка тек планирају да достигну циљ НАТО-а од 2% БДП-а, док су Естонија, Литванија и Пољска већ далеко изнад тог прага.

Адмирал Роб Бауер, највиши војни званичник НАТО-а, упозорио је да европска индустрија мора бити спремна за ратне сценарије. "Иако војска добија битке, економије побеђују у ратовима", закључио је Бауер.

Србија Danas/Index.hr