ЗОМБИЈИ ЗАИСТА ПОСТОЈЕ: Ово су паразити који контролишу умове, а ЈЕДАН ЈЕ ПОСЕБНО ОПАСАН ЗА ЉУДЕ (ВИДЕО)
Зомбији заиста постоје и део су природних циклуса већ милионима година.
Страх од бића која се дижу из мртвих, присутан је међу људима хиљадама година. Још у каменом добу људи су страховали од зомбија. Поједини научници верују да је страх од живих мртваца подстакао настанак споменика које данас виђамо на гробљима. Наиме, древни људи су на гробове преминулих првобитно постављали гомилу камења како би спречили преминуле да поново устану.
Некада су о зомбијима кружиле бројне легенде и приче страве и ужаса, а данас су они неизоставни део популарне културе, од књига и стрипова до филмова и видео-игара.
Иако мислимо да су зомбији бића из маште, они заиста постоје и део су природних циклуса већ милионима година. Наиме, постоје паразити који могу да контролишу умове других животиња, а неки могу утицати и на човека.
Ово је неколико примера оваквих створења страве и ужаса.
Гљива Ophiocordyceps унилатералис
Један од најпознатијих примера је гљива Ophiocordyceps унилатералис. Ова гљива напада мраве тако што продире у њихова тела и преузима контролу над њиховим нервним системом. Када гљива преузме потпуну контролу, тера мрава да се пење на високу биљку и чврсто се закачи за лист или стабло. Мрав на крају угине, а гљива онда наставља да расте из његовог тела, ослобађајући споре које могу инфицирати друге мраве. Овај циклус смрти и поновног рађања чини гљиву невероватно успешним паразитом.
Паразитске осе и пауци
Други фасцинантан пример паразитске манипулације долази од осе Hymenoepimecis argyraphaga, која полаже јаја на стомак паука Плесиомета argyra. Када се ларве осе излегу, излучују хемикалије које преузимају контролу над нервним системом паука. Ове хемикалије натерају паука да исплете специфичну мрежу која штити ларве док се развијају. Када је мрежа готова, ларва убија паука и користи мрежу као заштитни заклон док не заврши свој развојни циклус.
Паразит Toxoplasma гондии
Један од најјезивијих паразита који утиче на понашање сисара, укључујући и људе, је Toxoplasma гондии. Овај протозоан инфицира мозгове мишева и пацова тако да они престају да се боје мачака. На овај начин, паразит повећава шансе да домаћин буде поједен, омогућавајући му да се пренесе на следећег домаћина – мачку. Студије су показале да Toxoplasma гондии може утицати и на људе, потенцијално мењајући наше понашање и повећавајући ризик од менталних поремећаја.
Екстремнији примери
Заиста ужасавајући пример долази од паразитске глисте Leucochloridium paradoxum, која напада пужеве. Глисте преузимају контролу над антенама пужа, које затим пулсирају и изгледају као гусенице. Ово привлачи птице које једу пужеве, омогућавајући паразиту да пређе на следећег домаћина.
Научна објашњења
Како паразити утичу на нервне системе домаћина? Научници верују да паразити производе одређене хемикалије које могу преузети контролу над нервним ћелијама домаћина. Ове хемикалије могу да промене понашање домаћина на начин који погодује паразиту. На пример, гљива Ophiocordyceps унилатералис користи специфичне ензиме који омогућавају гљиви да контролише мишиће и покрете мрава.
Потенцијална примена и опасности
Ова истраживања постављају важна етичка питања. Ако можемо разумети како паразити контролишу умове својих домаћина, можемо ли користити те методе у медицини? На пример, можда би се могла развити терапија за неуролошке поремећаје. Али, са друге стране, ова технологија такође може бити и злоупотребљена, што отвара многа етичка и морална питања.
Природа је пуна фасцинантних и застрашујућих примера манипулације понашањем. Паразити као што су Ophiocordyceps унилатералис, Hymenoepimecis argyraphaga и Toxoplasma гондии показују нам како мало знамо о комплексним облицима живота на Земљи. Остаје застрашујуће питање да ли ћемо икада моћи да потпуно разумемо и контролишемо ове моћи паразита. И шта бисмо могли да учинимо са њима.
Извор: Србија Данас/М.А.