ZOMBIJI ZAISTA POSTOJE: Ovo su paraziti koji kontrolišu umove, a JEDAN JE POSEBNO OPASAN ZA LJUDE (VIDEO)
Zombiji zaista postoje i deo su prirodnih ciklusa već milionima godina.
Strah od bića koja se dižu iz mrtvih, prisutan je među ljudima hiljadama godina. Još u kamenom dobu ljudi su strahovali od zombija. Pojedini naučnici veruju da je strah od živih mrtvaca podstakao nastanak spomenika koje danas viđamo na grobljima. Naime, drevni ljudi su na grobove preminulih prvobitno postavljali gomilu kamenja kako bi sprečili preminule da ponovo ustanu.
Nekada su o zombijima kružile brojne legende i priče strave i užasa, a danas su oni neizostavni deo popularne kulture, od knjiga i stripova do filmova i video-igara.
Iako mislimo da su zombiji bića iz mašte, oni zaista postoje i deo su prirodnih ciklusa već milionima godina. Naime, postoje paraziti koji mogu da kontrolišu umove drugih životinja, a neki mogu uticati i na čoveka.
Ovo je nekoliko primera ovakvih stvorenja strave i užasa.
Gljiva Ophiocordyceps unilateralis
Jedan od najpoznatijih primera je gljiva Ophiocordyceps unilateralis. Ova gljiva napada mrave tako što prodire u njihova tela i preuzima kontrolu nad njihovim nervnim sistemom. Kada gljiva preuzme potpunu kontrolu, tera mrava da se penje na visoku biljku i čvrsto se zakači za list ili stablo. Mrav na kraju ugine, a gljiva onda nastavlja da raste iz njegovog tela, oslobađajući spore koje mogu inficirati druge mrave. Ovaj ciklus smrti i ponovnog rađanja čini gljivu neverovatno uspešnim parazitom.
Parazitske ose i pauci
Drugi fascinantan primer parazitske manipulacije dolazi od ose Hymenoepimecis argyraphaga, koja polaže jaja na stomak pauka Plesiometa argyra. Kada se larve ose izlegu, izlučuju hemikalije koje preuzimaju kontrolu nad nervnim sistemom pauka. Ove hemikalije nateraju pauka da isplete specifičnu mrežu koja štiti larve dok se razvijaju. Kada je mreža gotova, larva ubija pauka i koristi mrežu kao zaštitni zaklon dok ne završi svoj razvojni ciklus.
Parazit Toxoplasma gondii
Jedan od najjezivijih parazita koji utiče na ponašanje sisara, uključujući i ljude, je Toxoplasma gondii. Ovaj protozoan inficira mozgove miševa i pacova tako da oni prestaju da se boje mačaka. Na ovaj način, parazit povećava šanse da domaćin bude pojeden, omogućavajući mu da se prenese na sledećeg domaćina – mačku. Studije su pokazale da Toxoplasma gondii može uticati i na ljude, potencijalno menjajući naše ponašanje i povećavajući rizik od mentalnih poremećaja.
Ekstremniji primeri
Zaista užasavajući primer dolazi od parazitske gliste Leucochloridium paradoxum, koja napada puževe. Gliste preuzimaju kontrolu nad antenama puža, koje zatim pulsiraju i izgledaju kao gusenice. Ovo privlači ptice koje jedu puževe, omogućavajući parazitu da pređe na sledećeg domaćina.
Naučna objašnjenja
Kako paraziti utiču na nervne sisteme domaćina? Naučnici veruju da paraziti proizvode određene hemikalije koje mogu preuzeti kontrolu nad nervnim ćelijama domaćina. Ove hemikalije mogu da promene ponašanje domaćina na način koji pogoduje parazitu. Na primer, gljiva Ophiocordyceps unilateralis koristi specifične enzime koji omogućavaju gljivi da kontroliše mišiće i pokrete mrava.
Potencijalna primena i opasnosti
Ova istraživanja postavljaju važna etička pitanja. Ako možemo razumeti kako paraziti kontrolišu umove svojih domaćina, možemo li koristiti te metode u medicini? Na primer, možda bi se mogla razviti terapija za neurološke poremećaje. Ali, sa druge strane, ova tehnologija takođe može biti i zloupotrebljena, što otvara mnoga etička i moralna pitanja.
Priroda je puna fascinantnih i zastrašujućih primera manipulacije ponašanjem. Paraziti kao što su Ophiocordyceps unilateralis, Hymenoepimecis argyraphaga i Toxoplasma gondii pokazuju nam kako malo znamo o kompleksnim oblicima života na Zemlji. Ostaje zastrašujuće pitanje da li ćemo ikada moći da potpuno razumemo i kontrolišemo ove moći parazita. I šta bismo mogli da učinimo sa njima.
Izvor: Srbija Danas/M.A.
