ЗОРАЈА (28) НЕМА НИКАКВИХ ПРОБЛЕМА, АЛИ ЖЕЛИ ДА УМРЕ: Горица Ђокић открива како можемо да помогнемо оваквим људима (ВИДЕО)
Случај девојке која је вољена и материјално збринута, а жели да умре, шокирао је све.
Има 28 година, дечка који је воли, породицу, пријатеље, материјално је збринута, а заказала је еутаназију јер више, каже, не може да издржи да живи свој живот. Случај младе Зораје Тер Бек (28), из малог села у Холандији, близу немачке границе, која ће у мају прекинути живот, шокирао је све! Зорајине интензивне борбе против живота су довеле до тога да је почела да носи значку "не реанимирати" око врата, нешто што обично носе старији људи. Такође, девојка је шокирала након што је рекла да би "извршила самоубиство" да јој није одобрена еутаназија.
Зораја има дијагнозу депресије и гранични поремећај личности. На први поглед рекло би се насмејана и срећна девојка. Друго лице депресије или можда једино које она показује јавно, скрива праву истину о овој тешкој болести. "Деловао је добро, не знам шта му би", често ћете чути када депресија покаже право лице и када пацијент потоне.
Модерно доба довело је до великих промена, стрес је све присутнији у свакодневници и чини се да се тешко може заобићи, и док неки успевају да изађу на крај са њим, други су пак немоћни. Стање анксиозности и депресије наступа када нам се учини да за проблем нема решења.
Наша саговорница, неуролог Горица Ђокић истакла је за медије да особа која угрожава сопствени живот или туђи може принудно да се хоспитализује одлуком суда и истиче да смрт узрокована суицидом представља четврти узрок смрти који се најчешће дешава.
- Особа која угрожава сопствени живот (или туђи живот) може принудно да се хоспитализује одлуком суда. Мајор депресивни поремећај (MDD) познатији под називом депресија је психијатријски поремећај који карактерише снижено расположење удружено са веома ниским степеном самопоштовање и губитком задовољства или интересовања за људе, ствари и догађаје који су особу раније чинили срећном. Смрт због суицида представља четврти најчешћи узрок смрти у развијеним земљама, а годишње просечно 800 хиљада људи у свету изврши суицид. Суцид је други најчешћи узрок смрти у адолесцентној популацији од 15-24 година. Фактори ризика за самоубиство укључују депресију, злоупотребу алкохола и психоактивних супстанци (често у комбинацији са другим психијатријским поремећајима)и друге препознате или непрепознате психијатријске поремећаје. Више од 90 одсто људи који умру због самоубиства имају ове факторе ризика - истакла је др сц мед Горица Ђокић и додала:
- Фрагилне групе јесу жене, мушкарци старији од 50 година, а поготово старији од 75 година, адолесценти, старије особе, особе са родном дисфоријом, LGBTQ особе. Ризик од самоубиства у адолесцентној популацији се јавља често у комбинацији са спољним околностима за које се чини да надјачавају тинејџере који нису у стању да се носе са изазовима адолесценције због рањивости, предиспозиције за развој психијатријских поремећаја, постојећих психијатријских поремећаја. Примери стресора који могу тригеровати покушај суицида су проблеми у школи и дисциплински проблеми, раскид везе, неузвраћена љубав, вршњачко насиље, насиље у породици, забуна у сексуалној оријентацији, физичко и сексуално злостављање. Свему овоме претходи и велики степен неразумевања старијих генерација (родитеља, професора, чак и терапеута) који адолесценте сматрају незахвалним, бахатим, са непоштовањем ауторитет - рекла је саговорница.
Како би помогли околини, уколико нам се обрате за помоћ, јако је важно да одговоримо на прави начин, али и да особи којој је потребна помоћ, има поверења да нам исприча све о проблему који је доводи до суицидних мисли.
- Кад вам неко дође по помоћ, реците им да нису сами и да сте ту за њих и понудите да заједно решите њихова питања. Признајте њихова осећања и реците им колико вам значе. Нека знају да је у реду бити тужан. Такође је важно рећи да не можете разумети како се осећају, али да желите да разумете и понудите своју подршку и саосећање. Изнад свега, слушајте и слушајте, а затим послушајте још мало. Питајте "како вам могу помоћи?" Уверите се да знају да нису сами и да их нећете напустити - завршава разговор др сц мед Горица Ђокић.
За медије је говорила и психијатар Анђелка Коларевић, која је истакла да еутаназија није код нас легализована и да људи из различитих разлога се могу одлучити за чин самоубиства. Околина је кључна и потребно је пуно разумевања и стрпљења како би се озбиљно схватио апел психолошке жалбе за помоћ својих ближњих.
- Еутаназија код нас није легализована нити се расправља о легализацији самоубиства. Људи из различитих разлога покушавају или заиста ураде самоубиство. Можемо их поделити на реактивне,или из потребе за апелом за помоћ говоре да им се не живи , на ситуационе, алтруистичне али могу да буду и део поремећаја воље,мишљења и емоционалне нестабилности код депресије и психоза попут схизофреније, али и код тежих поремећаја личности као што је емоционално нестабилни поремећај. Околина треба да са пуно разумевања,топлине, стрпљења и озбиљно да схвати психолошке жалбе својих ближњих. Не треба да се потцењује нити анксиозност, нити изјаве "и мени је тако" или ако је особа у апелу да се убије, да се говори, "да жели већ би то урадила или шта ја ту могу". Увек можемо да одвојимо време и да питамо особу шта јој заиста треба у том тешком тренутку, никако не отписивати како се осећа или због чега се тако осећа. Ако се процени да сама родбина или пријатељи не могу да помогну, онда је потребно да се предложи да заједно оду до стручне особе која може разговором и лековима да јој пружи адекватну помоћ - изјавила је прим. др Анђелка Коларевић психијатар.
Телефони коме се можете обратити за помоћ
СОС телефон за превенцију самоубиства 0-24х Клинике Лаза Лазаревић 0800-309-309 опција 1 од 0-24х
0800-300-303 од 14-23х Центар Срце из Новог Сада
Извор: Србија Данас/Телеграф/Марија Станковић/М.А.