ЖРТВЕ ИНЦЕСТА! Ове девојчице су остале трудне, након што су их силовали најближи чланови породице!
Ове девојчице имале су најгори животни сценарио
Перла је била 12-годишњакиња која живи у Каза Роса Марији у главном парагвајском граду Асунсион. Кад је имала десет година силовао ју је брат, па је годину дана касније постала мајка.
НЕЗАПАМЋЕН ХОРОР: Педофили упали на дечију забаву, а родитељима рекли да су дошли да се "ДРУЖЕ"!
ОВАЈ ТИНЕЈЏЕР ДИЖЕ НАТАЛИТЕТ АУСТРИЈИ: Има 18 година, а већ чека четврто дете! (ВИДЕО)
Она је једна од неколико стотина девојчица које су прешле праг уточишта за дјевојчице-мајке и њихову децу коју је основала локална католичка црква. Неке међу њима су млађе од девет година.
- Када су толико младе 'искочиле' из уобичајеног породичног живота и дошле овде, то за њих може бити јако тешко. Али ми им пружамо здравствену помоћ, одећу и храну, па се врло брзо прилагоде - рекла је Килса Вера која је задужена за њих. Такав је случај и са Мерцедес која је остала трудна са 12, након што ју је силовао очух. Одахнула је када је стигла у Каса Роса Марију.
- Када сам живела код куће, живот ми је био грозан. Све је пуно боље откад сам дошла у Асунцион. Желим да студирам кулинарство, завршим школовање и идем на факултет. Желим најбоље својој кћери и не желим јој да икада искуси оно кроз што сам ја прошла - испричала је Мерцедес.
У овом уточишту за децу-мајке све се девојке потичу на студирање како би се запослиле и издржавале децу. Према подацима парагвајског Министарства здравља, 704 девојке, које имају до 14 година, родиле су 2014. године. Другим речима, сваки дан по њих две.
Али права цифра могла би бити и пуно већа јер је прикупљање података непоуздано, посебно у удаљеним заједницама, а неке од њих се налазе и у врло забаченим подручјима.
- Број расте из године у годину, што га чини растућим проблемом. То је алармантна ситуација. Десетогодишњакињи која је постала мајка, живот је ограничио путању. Губимо превише драгоцених живота за будућност - каже је Мирта Ривалора из УНФПА, УН-ова Фонда за становништво.
У Енглеској и Велсу, на пример, са популацијом од 57 милиона људи - што је осам пута више од парагвајске, било је 1378 случајева зачећа девојчица које су млађе од 14 година у 2013. Побачај је у Великој Британији легалан, па је тако већина тих трудноћа и завршила. Међутим у Парагувају, абортус је дозвољен само ако је живот мајке у опасности.
Десетогодишња Маинумби завршила је на насловницима из истог разлога. Пожалила се на болове у стомаку. Мајка ју је водила у различите клинике, али бол није попуштао. Три месеца касније, болнички лекар прегледао је ултарзвуком и открио да је већ 20 недеља трудна. ДНК анализа је показала да је злостављач Маинумбин очух. Медији су се заинтересирали за случај кад јој је ухапшена мајка због злостављања, која је затворена на два месеца приликом којих јој није допуштено да се види са кћерком.
Амнести Интернешенал је покренуо кампању да се Маинумби допусти побачај, па је група стручњака УН-а за људска права критиковала Парагвај, али су тамошње власти остале равнодушне.
- Психолошке процене којима је Маинумби подвргнута, показале су да је она била срећна девојчица, девојчица без икаквих проблема. И једина отворена опција за нас, будући да живот девојчице није био угрожен, јесте да настави са трудноћом - рекао је парагвајски министар здравља, др. Антонио Бариос.
Маинумби је родила девојчицу, али неки Парагвајци мисле да се влада коцка са здрављем деце јер је трудноћа пуно ризичнија за девојчице и тинејџерке него за одрасле жене.
- Овде постоји јако снажан верски фундаменталистички утицај - казала је Елба Нуњез, координаторка феминистичке мреже Кладем.
- На крају је потребно да се докаже да десетогодишњакиња не може бити мајка у Парагвају. Сексуално злостављање је проблем, али присиљавање детета на трудноћу је такође проблем, а то је уједно и питање људских права - азала је Елба Нуњез.
Незаконити побачај је доступан, само ако породица девојчице може да плати. Али не постоје поуздани подаци као ни број жена које су умрле због последица таквих процедура јер су 'stvari прошле лоше'. Нуњез је разговарала са децом у Концепциону, северно од Асунсиона, која добро знају за такве случајеве.
Сиромашна деца кажу ''Да, догађа се то овде. Девојке имају грозницу, једва дишу и онда умиру''. Богатија деца знају и које тачно клинике раде побочаје и колико коштају. Побачај називају ''упалом слепог црева са малом ногом''. Девојке не долазе у школу по неколико недеља и сва деца знају да оне имају ''упалу слепог црева са малом ногом“.
Често се иза приче о дечјој трудноћи крије прича о сексуалном злостављању – око 600 случајева сексуалног злостављања деце испод 14 година стиже до државног тужилаштва сваке године, иако починиоци често избегну казну.
- Оно што видимо није укупна слика злостављања у Парагвају. А ту је и некажњавање, верујемо да управљамо са 30 одсто случајева. Такође, казне су кратке, најчешће добију три или пет година за злостављање, а касније настављају слободно да живе и злостављају - каже стручна тужитељка Тереса Мартинез Акоста. Али, додаје како постоји једна важна позитивна промена. "Сада ипак добијамо више случајева, до пре неколико година нико ништа није пријављивао, али сада комшије и учитељи долазе код нас са информацијама“.
Спремност на пријављивање злостављања од националне је помоћи како би се реаговало на злостављање деце, а у само месец дана месецу Маинумбине трудноће, број позива скочио је са 750 на 950.
