ПЕТ КАФАНА, А ДЕСЕТАК КУЋА: До тамо можете само вожњом скелом, а Дунав и тврђава су никад лепши! (ВИДЕО/ФОТО)
Стара Паланка данас представља место које обилује садржајем који је прави туристички потенцијал Србије.
Прелепо, мало, ушушкано и природно богато место у Белој Цркви јесте и Стара Паланка која је уједно и његов прави цвет на Дунаву.
Млада, амбициозна и креативна сликарка наиве: Марина Петрик поносно чува културу, историју и лепоту Ковачице на платну (ФОТО/ВИДЕО)
Знате ли ви шта је то "АЈФЛЕЛОВ ШЛАЈЗ"? У Бачкој се крије драгуљ Србије, а његова прича фасцинира! (ВИДЕО/ФОТО)
За њега је чуо цео свет, а потекао је из Ковачице: Овако је Јонаш уз ДЛАНОВЕ И СТОПАЛА импресионирао планету (ВИДЕО/ФОТО)
Стара Паланка данас представља место које обилује садржајем који је прави туристички потенцијал Србије. Специфичност овог насеља се огледа у томе што, иако је мало насеље, оно има пет ресторана надалеко познатих по рибљој чорби и рибљим специјалитетима које посетиоци Беле Цркве не смеју пропустити, а кућа мало више од десетак. “Граничар”, “Сунце”, “Дунавски цвет”, “Старо сидро” и “Дунав” начичкани су дуж једине улице, Дунавске.
Својом бурном историјом, прелепим погледом на Дунав, животом, радом, религијом и културом људи представља познаницу не само наших туриста у Србији, већ засигурно и шире, али и скеле која представља спас локалном становништву од гужве у саобраћају и прекратницу пута "са једне стране Дунава, до друге стране Дунава".
Завирите у бурну историју Старе Паланке
Прво насеље овде је подигнуто још у седамнаестом веку на месту данашње Старе Паланке која се налази код ушћа реке Нере у Дунав. Почетком деветнаестог века Паланка је била значајно пристаниште.
Паланка је назив места у средњем веку. Старо име Паланке Хором, првобитно је значило незнабожачки храм окружен бедемом.
Новија историја
Паланка је прастаро насеље и са гледишта политичког и комерцијалног и било је врло значајно насеље у прошлости.
Ископине из преисторијског доба сведоче, да су овде били насељени људи како у камено, тако и у бронзано доба. Треба споменути и два гроба жара (урна) из бронзаног доба.
А када је реч о новијем добу, новијој историји, треба поменути да, када је 1914. избио Први светски рат, пребегло је у Србију 15 Паланчана, који су се борили као добровољци.
У јесен 1915. године, пред офанзиву против Србије, Паланка је евакуисана и становници су пребачени у унутрашњост Угарске. 7. октобра извршио је овде један део немачке армије прелаз преко Дунава, у присуству командујућих Макензена и Галвица.
После једномесечног одсуства враћени су становници у своје опљачкане домове, те су стога у зимско доба многи гладовали и злопатили се.
Касније, 6. новембра 1918. стали су први српски војници, једна чета добровољаца, код Паланке на Војвођанско земљиште. 1921. пописано је 1277 становника, од којих је било Срба 1270, Немаца 2, Мађара 5.
Године 1919. привремено, а 1924 дефинитивно припојен је Базијаш Краљевини Румунији, па је Паланка као Дунавско пристаниште опет дошла у обзир и добила царинарницу. Потом, 22. октобра 1927. добила је фирма Јоце Горгијевића дозволу за градњу пруге уског колосека од Паланке до Беле Цркве. У децембру 1927. извршене су поправке на путу Паланка - Врачевгај, а 1928. узет је у претрес план за изградњу дунавског пристаништа са предрачунском свотом од 12.000.000 динара 28. новембра 1927. године конституисало се новоизабрано општинско председништво и тада се пишу први трагови новије историје у Старој Паланци.
Скела Рам
У Старој Паланци на Дунаву сваки дан је прича за себе. На супротној обали Дунава налази се чувена Рамска тврђава, а обале повезује скела. Скела који вози у пола 8, пола 11, пола 2, пола 5 и последња у пола 8 увече, вози до Рама, па даље до Сребрног језера. Међутим, скела лети, па и у септембру вози пет пута, док се зими смањује број вожњи.
Местом пролазе увек други људи на путу за Рам на другој обали Дунава који потом одлазе даље куда их пут носи, а све њих превози скела за коју се везује прича стара готово читав један век, која почиње са Милованом Секулићем 1920. године, коју је наставио његов син од 1950. до 1980, а од тада унук Живорад, који се вратио у Рам да одржи породични посао, и дан данас плови Дунавом.
Скелом се превозе пешаци, бициклисти, путнички аутомобили, камиони и то представља веома велику предност из разлога што није само у функцији путника и туриста, него повезује привредне потенцијале Браничевског региона и Јужног Баната.
Поред путника који пролазе кроз Стару Паланку , овде свакодневно борави и велики број пецароша, туриста, љубитеља воде који дођу да проведу пар лепих тренутака уз Дунав, јер река је овде широка, поглед пуца према суседној обали и Раму и право је уживање.
Стара Паланка представља идеално место за све љубитеље риболова и одмора уз широко пространство Дунава и рибљу чорбу. Стара Паланка, као споменик материјалне културе, поседују велике вредности и има велике перспективе у развоју екотуризма.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бела Црква. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
