ЦАРСКА ПАЛАТА СИРМИЈУМ: Археолошки бисер Војводине који је био седиште римских императора (ФОТО/ВИДЕО)

Историја Сирмијума као античког града трајала је шест векова. Сирмијум се развијао на обали Саве, погодној за пловидбу, у залеђу дунавског лимеса са штитом Фрушке горе, на раскрсници путева између истока и запада.

Повољан географски и стратешки положај условили су да се град брзо претворио у административно-економски центар најпре провинције Доње Паноније, затим, од Диоклецијанових реформи Паноније Секунде, да би 324. постао седиште дијацезе Илирик. Најранији хоризонт Сирмијум настао је после доласка римских легија крајем И века пре н. е. и трајао је до претварања насеља у колонију у време династије Флавијеваца. Он се, у римским литерарним изворима, помиње као  заједница Сирмијенза и Амантина, домородачких народа који су на овом простору живели и пре доласка Римљана. Прву мању заједницу римских грађана на овом простору чинили су колонисти из Италије, вероватно трговци и ислужени римски војници. Насеље из овог периода познато је само у мањем обиму, пошто га је одликовала првенствено дрвена архитектура са кућама од набоја и плетера са заштитним бедемима од дрвета и земље.

Градски статус Сирмијум стиче оснивањем Цолониае Флавиае Сирмиум између 69. и 96. године. Под управом града Сирмијума налазила се шира територија на западу до територија градова Цибалае и Мурсе, на истоку до територије града Bassianаe. Дунав је био северна граница, а на југу је градска територија Сирмијума обухватала и област данашње Мачванске Митровице. До данашњих дана остала су нам сачувана имена насеља са шире градске територије Сирмијума: Будалиа, пагус Мартис, Спанета, Улмус, Бонониа, Ацуминцум, Јосиста, Cuccium, Корнакум. Бројна су насеља и villae рустицае из римског периода чије трагове налазимо данас у околини античког Сирмијума чија нам имена остају непозната.

Сирмијум има значајну улогу у историји раног хришћанства. У њему се налази и седиште епископа. У време Диоклецијанових прогона, у Сирмијуму је страдао велики број мученика за Христову веру: Иринеј, Синерот, Димитрије, Секундус, Девице монахиње, Четири овенчана фрушкогорска мученика, Анастасија, Базила и др. Велики углед у Сирмијуму имали су Свети Синерот око чије капеле је настала Западна некропола, затим Свети Иринеј коме је подигнута базилика на Источној некрополи. Познато је да су се на главном градском форуму налазиле цркве Светог Димитрија и Свете Анастасије.

У време цара Констанција II Царство потресају догматске расправе. Сирмијум постаје центар аријанства и место где су се одржавали синоди. Јака хришћанска традиција се одржава и у средњем веку. Континуитет из касне антике може се пратити на локалитету ˝Зидине˝ у Мачванској Митровици. Локалитет представља култно место где су пронађене четири цркве једна изнад друге. У средњем веку град добија име по манастиру Светог Димитрија у његовој близини – Цивитас Санцти Деметрии. Сам данашњи назив града нераскидиво је везан за име Светог Димитрија и дугу хришћанску традицију која је негована у овим крајевима.