Да није било највеће аустроугарске ЦАРИЦЕ не би било ни овог СРПСКОГ ГРАДА
Један од најлепших војвођанских градова дугује велику захвалност аустроугарској царици
Кикинда је на основу археолошких налаза настала још 1423. године. Први пут се у писаним траговима спомиње као добро угарских краљева под називом Нагкекен.
Прва беба мигрант рођена у породилишту у Кикинди!
ПРЕМИЈЕР У КИКИНДИ: Отворена фабрика "Мекафор" вредна 4 милиона евра!
Срби се први пут насељавају на подручју Кикинде између 1750. и 1753. и то у подручју долине речице Галацке. Други талас насељавања Кикинде догодио се крајем 18. и почетком 19. века када је ово подручје захватио талас Немаца, Мађара, Француза и Јевреја. У време турске окупације Србије Кикинда је као и цела Војводина била уточиште за прогнано становништво.
Кључни моменат у историји Кикинде одиграо се 1774. године када је аустроугарска царица Марија Терезија прогласила Великокиндски дистрикт. Кикинда је њеним указом постала средиште округа у којем је било још девет насеља.
Моменат проглашења Великокиндског округа сматра се пресудним за историју овог војвођанског места зато што од тада почиње успон града. Кикинда је тада добила битне привилегије у области економије, судства и политике. Повела Марије Терезије о формирању дистрикта и данас се чува у кикиндском архиву.
Захваљујући овом указу Кикинда и данас у свом округу има Мокрин, Иђош, Башаид, Банатску Тополу, Наково и многа друга села.
Назив Кикинда повезује се са мађарском речи „кокени“ који означва трњину и старословенском речи „кик“ која значи глава.
Између два рата ово место је имало назив Велика Кикинда управо због широк округа који је тај појам обухватао. По завршетку Другог светског рата име места се мења у Кикинда и тај назив је и данас актуелан.