ГОРАН ВАСИН: Дан државности нас симболички везује за преломне догађаје у српској историји - НОВИ САД центар Срба у држави Хабзбурга

Празник српске државности и уставности Сретење, симболички нас везује за преломне догађаје српске историје – подизање Првог устанка (1804) и доношење првог Устава (1835). Ова два кључна догађаја, од вишеструког су значаја и за град Нови Сад.

Неуморна пожртвована, снажна борба Светозара Милетића

Срби који су живели под влашћу Аустрије доприносе материјално победама устаника али и учествују у изградњи институција Карађорђеве државе Првог устанка и Србије кнеза Милоша Обреновића. Нови Сад, интелектуална Српска Атина постаје један од центара окупљања Срба у држави Хабзбурга, борбом за заветну мисао пречанских Срба- Српску Војводину. Неуморна, пожртвована и снажна борба Светозара Милетића и његових либерала за уздизање Српске Атине и остварење Српске Војводине, преносила се као идеја водиља- Завет, на радикале Јаше Томића. Победе српске војске у јесен 1918, дале су могућност да се Милетићева заветна идеја Српске Атине и Српске Војводине оствари у заједници са Краљевином Србијом. Српска Војводина постојала је много пре 1945, али се на њу баш као и на Српску Атину, сећање смишљено и систематски потискивало.

Вучевић оживљава дух Српске Атине

Милетић је тумачен у другачијој перспективи, ван оквира српске либералне и националне политике. Доласком Милоша Вучевића, на место градоначелника Новог Сада, ствари се мењају. Оживљава дух Српске Атине- Милетићевих идеја, слободарске мисли, али и политике пружене руке свима који Нови Сад воле и поштују. Идентитет Српске Атине, на темељу политике Светозара Милетића и Јаше Томића је чување националног идентитета, поштовање традиције, језика и писма, али исто тако поштовање истих наведених начела, и равноправности за све Новосађане, на чему је посебно инсистирао као градоначелник Милош Вучевић. Стога је историја идеје Српске Атине, Српске Војводине у изворном смислу, либерална, грађанска и национална идеја која је била светиљка окупљања у тешким временима решавања српског питања у 19. и почетком 20. века. Светозар Милетић, Јаша Томић, краљ Петар и Карађорђевић, чији споменици красе центар Српске Атине, јасно сведоче о тој важној поруци српске историје.