Дани кад се пије и весели и све се може: Манифестација "Дани пива" у Зрењанину програмом окупља посетиоце широм региона (ФОТО/ВИДЕО)
Производња пива започела је на овим просторима давне 1745.године.
Зрењанин је највећи град у Банату и трећи највећи град Војводине, иза Новог Сада и Суботице. Својом лепотом, природом, уређеним улицама, кућицама, окућницама, фасадама које чувањем одолевају рубу времена које са собом носе дух прошлог народа и живота, представља право место, оазу мира и одмора за душу.
Зрењанин, град инвестиција, јаке локалне самоуправе и грађана који вредно, марљиво и са пуно труда раде и улажу у свој град. Град великих туристичких садржаја, манифестација, приредба и прослави које окупљају посетиоце из свих крајева Србије.
Нова улагања донеће нове погодности за грађане: Време је за екологију и боље комунално окружење (ВИДЕО/ФОТО)
Цвета дуално образовање у Старој Пазови: Више знања доноси нова радна места, веће плате и нове инвестиције за све грађане (ФОТО/ВИДЕО)
ЖУТА И ЛЕКОВИТА ВОДА КАО СИМБОЛ БЕЧЕЈА: Људи са свих страна наше земље хрле у ову општину по "домаћу" воду (ФОТО/ВИДЕО)
Када је реч о манифестацијама и туристичкој понуди коју овај град пружа, мора се напоменути да Зрењанин одликују бројне манифестације које окупљају велики број посетилаца и представљају праву атракцију у Србији, добру атмосферу и место на којем ћете се сигурно незаборавно провести, а још боље јести и пити.
Наиме, некада Бечкерек и Петровград, сада Зрењанин, давне 1769. године као средиште Дистрикта, добија право на две сајамске приредбе годишње а нешто касније на још две, тако да је свако годишње доба почињало великим вашаром. Потреба за пазаром, сусретима сваке врсте, па и разбибригом и весељем чинила је да се број вашара повећава.
Поред робе разне врсте ту су били и алвари и печењари са богатом понудом посластица, а и неизбежно и веома дуго ексклузивно пиће - пиво.
Посебно у топлим летњим данима вашара, сваки добро обављен посао заливао се хладним пивом, најпре из најпростијих дрвених, а касније изнутра лимом окованих ледара.
Тренутак када се у замену за крајцаре и форинте од кафеџија преузимала пенушава кригла био је и свечаност и час за уживање и сећање. Крајем тридесетих година XX века, вашари све брже губе на значају. Развија се и специјализује трговина па све то утиче да велики вашари нестану али остаје носталгија за сусретима са поводом и забавом те врсте, а тако долазимо до стварања најзначајније манифестације у Зрењанину - долазимо до "Дана пива".
Производња пива започела је на овим просторима давне 1745. године у Зрењанину.
Како је пиво дошло до Зрењанина?
Пиво је потекло у Великом Бечкереку, протекло кроз Петровград и улило се у Зрењанин. Пиварски мајстор Себастијан Крајцезен је отворио прву радионицу за производњу пива и од тада је прожимање градског живота и живота пиваре настављено у континуитету до данашњих дана. 1878. године пивару купује један од највећих велепоседника у Војводини, Лазар Дунђерски, који је значајно проширио пивару. Довео је тада најбоље архитекте из Прага који су осмислили сјајан комплекс зграда чију је естетску вредност потврдило време.
Врхунац квалитета зрењанинско пиво достиже седамдесетих година XX века, да би осамдесетих година достигла свој технички максимум произвевши 406.000 хл пива и тут- гута. Кренувши путем транзиције и приватизације, иста је условила пад производње, а убрзо после и престанак рада.
Ако ни због чега другог, оно због сећања на те сретне дане једне пиваре, становници Зрењанина не дозвољавају да се ова манифестација прекине.
Манифестација која траје!
Манифестација "Дани пива", настала је 1986. године, у част 240 година производње пива у Зрењанину. Те прве дане пива организовали су Туристички савез општине и Угоститељско предузеће "Војводина" уз неколицину ентузијаста. Градом су почели да дефилују фијакери који су точили бесплатно пиво, позивајући суграђане на дружење и добро расположење. Свирали су и играли дечји ансабли, декламовали песници и сликали сликари, мирисала крај Бегеја рибља чорба и многи други.
Иако је у почетку све подсећало на вашар, полако се стварала физиономија будућих сусретања Зрењанинаца са бројним гостима и својим суграђанима. Манифестација се одржавала сваке године крајем лета. Приредбе су "сељене" од последњих дана августа, до првих дана октобра, да би се усталиле у последњој недељи августа.
Зрењанин у том периоду постаје фестивалски град, јер се упоредо одвија више мањих фестивала, међу којима су: Међународни фестивал фолклора "Лала", Фестивал тамбураша "Прим за примом, фестивал са пивом", Фестивал традиционалног народног стваралаштва "Банатске вредне руке", Међународни фестивал свадбених обичаја и Фестивал гајдаша, флураша, двојница и окарина.
Поред шаренила народних ношњи, одржава се свакако већ традиционално, такмичење у брзом испијању пива и издржљивости литарске кригле пуне пива.
У виду пратећег програма, током одржавања зрењанинског фестивала пива, на различитим пунктовима, одвијају се и спортски програми, као што су кошаркашки турнир, одбојка на песку, скокови у воду с моста, промоције борилачких вештина.
У славу индустријског првренца града и напитка чије је испијање и поштовање под овим поднебљем већ вековима, сваке године с новим идејама, уз задржавање оног што се показало добрим и што људе уме да окупи, развесели и опусти, зрењанинска туристичко-културна манифестација има претензија да прерасте у истински фестивал пива.
Пројекат је финансиран из буџета општине Зрењанин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
