Ево зашто Ђура Јакшић никада НИЈЕ ПИО у Кикинди, али јесте у осталим СРПСКИМ градовима
Ђура Јакшић је у неколико наврата истакао како никада не пије када је у Кикинди
Познати српски сликар, песник, приповедач и драмски писац Ђура Јакшић настанио се у Кикинди 1855. године.
Оне су ПОНОС Оџака и Србије: Цркве старе по ТРИ ВЕКА (ИНФОГРАФИКА)
Јакшић је стално живео у оскудици због свог боемског живота због чега је својој породици стално задавао главобољу.
Како је као боем материјал за своје приче и песме углавном прикупљао у кафанама, породица је замолила све кикиндске кафеџије да га више не услужују када им дође пијан. Овакав развој ствари натерао га је да често одлази у друга места да се опија, али и довија како да дође до новца за свој боемски живот.
Постоји анегдота о Ђури Јакшићу коју је 1934. године објавио „Моравски гласник“, а која се односи на то како је својевремено покушао да превари монахе манастира Раваница. Прича коју је испричао архимандрит Макарије каже да је једном питао Ђуру зашто се толико опија када дође у Раваницу, а да му је овај одговорио са: „зато што у Кикинди никада не пијем“.
Монаси манастира Раваница једном су намерно закључали врата не пуштајући Јакшича у порту пошто је константно долазио под дејством алкохола. Да би им се осветио, Ђура је следећом приликом фалсификовао потпис и печат једног београдског чиновника и дошао у ванредну инспекцију касе у Раваници.
Архимандрит Макарије тада није знао да Ђура није заиста одређен за ванредну финансијску контролу манастира, али је знао да ће га лако одбровољити ако га пусти да доста попије, а потом и преспава у Раваници.
Анегдота каже да се Ђура тада опијао три дана и три ноћи, а да су га монаси, када је заборавио због чега је дошао избацили на улицу и оставили га на путу за Ћуприју.
Касније се за његову бруку чуло све до Београда, а он се правдао кроз шалу да „зато у Кикинди никада ни кап алкохола није окусио, а да се из Раванице ионако ничега не сећа“.