ИСТОРИЈА НАЈВИШЕГ ПОЛИТИЧКОГ ОРГАНА: У Сомбору лежи културна грађевина, не само Војводине, већ свих Срба (ВИДЕО)
Зидање је започето 20. априла 1880. године, а завршено је 16. септембра 1882. године.
Данас седиште управе Града и Западно-бачког округа, овај знаменита зграда у Сомбору изграђена је 1808. године за смештај администрације Бач-бодрошке жупаније, а садашњи изглед је добила 1882. године када су јој дозидани бочни торњеви и зачеље.
У Свечаној сали је слика-монумент Ференца Ајзенхута "Битка код Сенте", а у Сали грбова су знамења племићких породица из околних места.
ПАНЧЕВО НА ЕВРОПСКОМ ПУТУ: Северна привредна зона привлачи инвеститоре широм света (ВИДЕО)
МОДЕРНИЗАЦИЈА И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ПАНЧЕВА: Градска управа марљиво ради на побољшању живота својих грађана (ВИДЕО)
НАЈВЕЋЕ УЉЕ НА ПЛАТНУ У СРБИЈИ: У Сомбору се већ 120 година налази слика која је прави симбол Жупаније (ВИДЕО)
Зграда има 200 просторија, док је у дворишту, све до недавно, био жбун барског растиња као сећање на мочварно острво Пандур, на коме је подигнута.
Налази се у највећем парку града заснованом с краја 19. века када овде престају са одржавањем четири годишња сомборска вашара и редовне сточне пијаце.
Слика "Битка код Сенте", Ференца Ајзенхута наручена за 1896. чиме се Сомбор укључио у прославу Миленијума од доласка Мађара на низије Панона. Величином 7 метара са 4 метра, а са рамом од чак 40 метара квадратних, највеће је уље на платну, тканом из једног комада, на простору негдање Југославије.
Рађена у Минхену, слика је на ово место постављена 20.2.1898. године, а њен мотив је одредио велики историјски значај истоимене Битке код Сенте која је одржана 11.9.1697. године између турске и аустријске царевине у чијим редовима је било и 500 Сомбораца, предвођених принцом Еугеном Савојским.
Повеља слободног и краљевског града Сомбора, потписана у Бечу од царице Марије Терезије 17.2.1749. године депутацијом је допраћена, а од почасне страже на Дунаву дочекана и у Сомбор прослеђена 27. марта, где су је на улицама нестрпљиво очекивали грађани.
Повељу је на свечани начин Сомборцима уручио краљевски повереник гроф Стефан Колер 24.4.1749. године у просторијама парохије фрањеваца.
Повеља је писана црним мастилом и златом, латинским језиком, на 26 страна, односно на 14 листова, на посебној хартији у тврдом повезу и садржи 19 чланова. Њен саставни део је и печат-грб у црвеном воску. Све то се чува у сребрном ковчегу у Историјском архиву Сомбора.
Архитектура
Репрезативна и монументална двоспратна палата бивше Бачко-бодрошке Жупаније је изузетно вредно и велико архитектонско дело, налази се код највећег градског парка. На архитектонској концепцији објекта и парка осећа се далеки утицај француских краљевских стилова и двораца. Као парковска зграда одише свечаним изгледом и ретко сретаном експонираношћу у градском центру.
Почетком деветнаестог века овај простор био је за вашаре и пијаце. Године 1786, донета је одлука о зидању жупанијске зграде. План зграде израдио је жупанијски инжењер Јозеф Бауер, сазидана у времену од 1805-1808. године.
Првобитна зграда била је сасвим једноставна спратна грађевина без много украса блиска стилу бидермајера. Доградња другог дела урађена је према пројекту најчувенијег мађарског архитекте Ђуле Партоша, родом из Апатина. Зидање је започето 20. априла 1880. године, а завршено је 16. септембра 1882. године.
Партошев пројекат је предвидео велико проширење палате и преобликовање старе фасаде која је потпуно измењена и по новом пројекту добила декоративнију архитектуру у стилу еклектизма. У средишту главне фасаде је трочлани улаз са колском капијом и бочним пешачким улазима са стране. Сва три улаза се лучно завршавају.
Дограђени део знатно је шири од првобитног зграде, а на споју ова два дела налазе се удвојене куле различитих димензија и висина, петоспратна на спољнем делу и унутрашња четвороспратна према атријуму односно дворишту. Кровови кула покривени су декоративним керамичким црепом Жолнаји из Мађарске. Једина је зграда у Сомбору с овим покривачем.
Сомборски сликари Милан Коњовић и Зоран Стошић Врањски, имали су у торњу сликарски атеље.
У великој сали где се одржавају скупшинске седнице, раније Магистрат, налазе се скулптуре Јустиције, римске богиње правде и грчке богиње Атене, заштитнице мудрости и градова. На плафону сале осликано је у боји пет грбова земаља који су биле под јурисдикцијом Мађарске и 1968. године грб слободног и краљевског града Сомбора, дело сомборског вајаа Еугена Кочиша.
Једно од највећих знамења која се налазе у сали је велика слика "Битка код Сенте", Ференц Ајзенхута. Лево од главног улаза у објекат је сала грбова племићких породица Башко- бодрошке Жупаније нацртаних на плафону сале. Зграда данас има 270 просторија и једна је од највећих подигнутих грађевина тог времена у Војводини.
ГРАД ЈЕ ОНАКАВ КАКВИ СУ И ЊЕГОВИ ГРАЂАНИ: Панчевци никад топлијим речима описали свој живот у овом граду (ВИДЕО)
Љубавно гнездо Сомбора: Лаза Костић је Ленки писао "Санта Мариа della Салуте", а коме ви пишете успомене? (ВИДЕО)
"У том Сомбору свега на вољу, ко кроз њега једном прође, опет ће да дође": Завирите у ЗЕЛЕНУ ОАЗУ СРБИЈЕ (ВИДЕО)
Посебан шарм и лепота краси овај војвођански град: Како је Сомбор постао једно од најлепших места у Србији? (ВИДЕО)
Овде се рађа ФЕСТИВАЛСКА МАГИЈА! За један град у Србији чуо је цео свет, а све због КАРНЕВАЛА! (ФОТО)
