"СЛИКАР НОЋИ" ЧИЈЕ ЈЕ ДЕЛО СТИГЛО И ДО ЛУВРА: Ковачицу је прославио, а водио се само једним - СРЦЕМ (ФОТО/ВИДЕО)
Књазовиц је имао богат уметнички живот, а његове слике налазе се у великим музејима и приватним збиркама.
На ликовно-уметничкој мапи света још од давних тридесетих година прошлог века налази се и општина Ковачица, родно тле наивне уметности. Још тада су први сликари, самоуки и необразовани, почели еру ковачичког сликарства и уметности, а та доминација и светска слава не губи сјај ни у данашње време.
Зачетници наивне уметности на овом подручју су Мартин Палушка и Јан Сокол. Касније им се придружују Јан Књазовиц, Јан Гарај, Мартин Јонаш, Ондреј и Јан Вењарски, Михал Биреш и Зузана Халупова, која је посредством сарадње са Уницефом Ковачицу уздигла у светске токове уметности наиве.
Поред многих талентованих уметника из Ковачице, један је био најсмелији и најоригиналнији, а то је засигурно Јан Књазовиц. Док је Халупова била “Мама Зузана”, Јан је био “Сликар ноћи”.
Царство војвођанске наиве: Свет се диви Ковачици - Халупова, Јонаш и Бобош одушевили и чувене Ролингстонсе! (ВИДЕО/ФОТО)
"УРАМЉЕНЕ УСПОМЕНЕ" КОЈЕ ЋЕ СЕ ПАМТИТИ: Јано Чех - колекционар који оригинале наиве чува од заборава (ФОТО/ВИДЕО)
НАЈВЕЋА СВЕТИЊА ОВОГ КРАЈА: Погледајте какве тајне крије "МАЛИ ОСТРОГ" у Малом Зворнику (ФОТО/ВИДЕО)
Јан Књазовић рођен је 1925. године у Ковачици где је завршио свега шест разреда основне школе, живео је целога живота и радио у Ковачици. Бавио се пољопривредом.
Његово интересовање за сликарство појавило се још у раном детињству, а таленат је примећен у војсци, где је уређивао зидне новине. Након што се вратио са служења војног рока Књазовиц је наставио да слика, али уз остале ковачичке уметнике наиве.
Наиме, Јан Књазовиц је са Јаном Соколом, Мартином Палушком, Владимиром Бобошом и Михалом Бирешом основао ликовну секцију „Покрок“ у Ковачици. Тако је настала чувена „ковачичка школа“ наивног сликарства у Ковачици, којој се касније придружују Мартин Јонаш и Зузана Халупова.
Био је један од најоригиналнијих сликара наивне уметности, али и међу најпознатијим на овим просторима. Међу сликарима ковачичке наиве познат је и као највећи познавалац боје и њених односа. У својој сликарској каријери прошао је кроз неколико фаза: светлу и тамну. Сликао је ноћи, а препознатљив по је био по особеном начину приказивања актера на слици. Уљем на платну, на само њему својствен начин, сликао је жанр мотиве, ведуте, пејзаже и анималитичке мотиве.
- Увек се потписивао са једним срцем и у њему слово К, а његова ћерка се сада потписује са два срца у којима стоји К и А, а његова унука Наташа има три срца и у њима стоји Н, К и А и тиме се додатно труде да му одају почаст. Оне се труди и да га кроз сликарство у потпуности наследе и зато користе ултра марин боје, што је право освежење за уметност Ковачице – рекла је директорка Галерије наивне уметности Ана Жолнај Барца.
Како објашњавају из Галерије наивне уметности, Књазовиц је био најхрабрији сликар ковачике наиве јер се није плашио да изрази своју машту, као и да користи боје на основу њихове унутрашње, емотивне вредности, а не на основу миметичких принципа. То значи да су насликане животиње, лишће на дрвећу или само дрвеће могли да буду на пример плави или рози.
- Јан Књазовиц био је сликар ноћи иако је сликао и сцене које приказују живот у току дана. Под маском његових „ултрамаринских ноћи“ одигравао се весео живот на селу чудесног ликовног света. На дводимензијалном тамном простору слике Јан Књазовиц линеарно је усклађивао сеоске куће, дрвеће, цвеће, животиње и људе и показивао је склоност према композиционом умножавању истих или сличних мотива. Његов јако изражен смисао за симетрију на композиционој површини слике даје им јединствену уређеност и неку врсту онеиричног надахнућа – рекла је директорка Галерије наивне уметности Ана Жолнај Барца.
Књазовиц је имао богат уметнички живот, а његове слике налазе се у великим музејима и приватним збиркама. Један је од ретких уметника чије се дело налази у музеју у Ватикану, а једини је Словак чија је слика била изложена у Лувру. Његова слика „Дечји плес“је репродукована на поштанској марки Југославије 1974. године.
Уметност Јана Књазовица наставила је да живи и после њего смрти кроз дела пре свега његове ћерке Ане, али и унуке Наташе. Оне су се потрудиле да очувају основне постулате Јанове уметности, али и да јој дају неки свој лични печат. Тематика је остала иста – сеоска средина, али је палета боја коју користе разноврснија.
Критичари су га сврставали међу најоригиналније наивне сликаре света. Његов животни мото била је мисао из Егзиперијевог Малог принца,да „човек само срцем добро види“, а срцем се и потписивао на својим делима, а то су сада наследиле и његова ћерка и унука. Био је члан Галерије наивне уметности од 1952. године, а умро је 1985. године.
Пројекат је финансиран из буџета општине Ковачица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
