Ко је најгори Градоначелник у историји Новог Сада?
Када су Брозови политички комесари стигли у Нови Сад 1944. године започео је период оштре класне борбе и политичког терора.
После готово четворогодишње страшне окупације уследио је период кршења основних људских права оличен кроз принудни откуп и бројна хапшења и затварања политичких противника. Колико су та времена била страшна најбоље сведоче масовне гробнице у Рајиној шуми.
Пробудио се Нови Сад из дубоког сна који је трајао деценију, довољно је да се провозате
ИГРА КОЈА МОЖЕ НЕКОГ ДА КОШТА ЖИВОТА! Хулигани палили ватру у близини вртића у Суботици (ВИДЕО)
РАК ПЛУЋА ВИШЕ НИЈЕ НЕПОБЕДИВ: Србија уводи нови програм који га детектује у раној фази развоја
Омиљене пароле тадашњих комунистичких агитатора, поред обећања о бољој будућности, биле су тезе како ништа пре њих није ваљало. Краљ Александар је проглашаван за фашисту, хришћанске заједнице су стављане на стуб срама и ивицу егзистенције и све што је пре комуниста постојало проглашавано је ништавним, ретроградним и најгорим.
Када су стасале нове генерације одрасле у благодатима социјалистичког самоуправљања оштар вербални дискурс према свим политичким противницима остао је исти, без обзира да ли су у питању били "империјалисти" са запада, "тврди комунисти" са истока или "националисти" у држави. Слободно се може рећи да је апарат Титове Југославије вешто усмеравао зрак мржње према дневним потребама политике. Уосталом, Маркс и Лељин су волели да пишу ко ће све отићи на ђубриште историје и који су све народи достојни мржње и презира. Захваљајући тим тезама на десетине милиона људи у бившем СССР-у су изгубили животе а тачан број страдалих и затвараних широм Источне Европе и данас је тешко утврдити. Зато нас и не чуди да је данас главни лучоноша примене ових теза у свакодневном политичком наступу бивши професор марксизма, који се у периоду транзиције пресвукао у професора социологије па на крају постао чак и директор Завода за изградњу града.
Зашто нам је битан за ову причу оволико широки увод? Наше друштво никада није прошло кроз темељан процес детитоизације, тако су рецидиви вербалног насиља и данас присутни у неким партијама као основни вид комуникације са јавношћу и борбе против политичких противника
По том принципу лако се таргетирају политички противници или чланови њихових породица са циљем да постану дехуманизоване личности према којима је сваки акт агресије не само дозвољен већ и добродошао.
У скорашњим наступима опозиционих медија, данашњи градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је проглашен најгорим у историји. Теза без утемељења и потврде али са јасним циљем дискретитације без аргумената. Како то наш народ уме да каже, лупили и остали живи. Да не улазимо у чињеницу да је Милош Вучевић по трећи пут победио на слободним изборима, морамо видети којом методом су носиоци ове трвдње закључили да је Вучевић гори од било којег претходника још од 2. јануара 1789. године када се први пут у записницима са седница градских власти појављује титула градоначелника.
Стара латинска пословица каже Де мортуис нихил ниси бонум, али овде је битно да се присетимо неких челних људи Новог Сада из прошлости чија достигнућа могу да нам помогну да озбиљније вреднујемо учинак данашњег градоначелника
Не тако давно, Нови Сад је потресала афера Фурфурол. Међународни мешетари успели су да обману тада првог човека града да ће у Нови Сад донети технологију која ће омогућити да се од шапурика добија супстанца звана “фурфурол”. Сматрало се да је процену првог човека града помрачила заносна италијанка Сантином Риголи и обећања о великим провизијама. Посао је пропао, први човек града је смењен а фабрика је после дуге афере срушена.
Данас наспрам тог времена видимо другачију ситуацију. Градоначелника Вучевића не можемо да видимо у проводу у Италији али зато у Нови Сад једна за другом стижу модерне фабрике са најсавременијом технологијом: Континентал, Нидек, Бери Калебо, Делфај, Лир и друге... Можда чињеница да је за време мандата Милоша Вучевић, Нови Сад прошао кроз снажан процес реиндустријализације након периода пљачкашке приватизације га чини најгорим у историји? Можда посебну тежину ове оптужбе пружа чињеница да су људи који нападају Вучевића управо били они који су после 5. октобра у црно завили новосадску привреду због чега су десетине хиљада људи остале без посла?
ПАМЕТНОМ ДОСТА, АЛИ ОЧИГЛЕДНО НЕКИМА ЈЕ БОЉИ МИКЛОШ НАЂ ОД ВУЧЕВИЋА
А можда је по њиховом аршину био бољи градоначелник др Миклош Нађ? За време његовог мандата, током Другог светског рата, бројни наши суграђани су били протерани из града, опљачкани и убијани само због тога што су били „погрешне“ националности или вере. Можда домети овог градоначелника и чињеница да је готово целокупна индустрија града била покрадена надвисују све оно што је Милош Вучевић, три пута бирани градоначелник, по слободно исказаној народној вољи, учинио до сада. Теза о најгорем градоначелнику у историји вређа директно здрав разум, замрачује сећања на Холокауст и Погром-Рацију из 1942. године што само по себи представља анти-цивилизацијски гест. Можда управо креаторима ове политике смета посвећеност градоначелника Вучевића према култури сећања? За разлику од времена када су они били на власти када је облежавање сећања Погрома-Рације доведено на ивицу скандала, за време мандата Милоша Вучевића подигнуте су плоче које сећају наше суграђане и посетиоце на најмрачнији период у новосадској историји. Паметном доста, али очигледно некима је и Миклош Нађ бољи од Милоша Вучевића.
Нови Сад је град са динамичном историјом и квартови овог града памте и догађаје пре 1941. године.
Да ли је можда бољи градоначелник био Бела Профума, човек који је лично заштитио своје суграђане од покоља током ратног периода 1914 -1918. године али за чијег мандата је град немилосрно пљачкан до те мере да су се и црквена звона скидала и предавала аустроугарског војсци. Или је можда био бољи Јожеф Шимич за чијег мандата је број становника пао на седам хиљада. Они који нешто знају, сећају се да је тада противправно отимана имовина протераних Новосађана након девастирајућег бомбардовања града 1849. године? Данас и поред тенденција опадања броја становника у читавој Европи сведоци смо да се број Новосађана константно увећава, што најбоље говори шта људи мисле о квалитету живота у граду којим Милош Вучевић управља већ девет година. Када упоредимо домете двојице поменутих градоначелника, стварно човек мора да се запита по чему су то они били бољи и због чега Вучевић, три пута бирани градоначелник, по слободно исказаној народној вољи, треба да буде најгори у његовој историји?
Наравно иза свега стоји оргомна политичка амбиција недостојних људи који покушавају да се баве озбиљним послом државне управе. Њихово незнање нас је све скупо коштало после 5. октобра 2000. године када су наша држава, привреда и град пали на колена. Зато нас и не чуди да управо од таквих појединаца, долазе овакве срамне оптужбе које вређају људску интелигенцију и достојанство. Због тога смо уверени и знамо да ће и на следећим изборима Нови Сад дати огромну подршку Милошу Вучевићу и Српској напредној странци.
