КРАТКА УЛИЦА СА ДУГОМ ИСТОРИЈОМ: Шта један од најстаријих делова града представља за Новосађане?
Иако јединствени неоренесансни стил у, коме је изграђена, никада није мењан, годинама се надограђивао.
У Новом Саду постоји много улица које су веома јединствене.
Неке од њих јединствене су по људима који су некада у њима живели, неке по специфичним местима на којима су се скупљала одређена друштва, а неке по својој чаробној архитектури.
САТИМА ЧЕКАЈУ НА ПРЕГЛЕД: У Новом Саду сваки дан више стотина новооболелих, порасло интересовање за вакцину
ГРАД КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО ВИШЕ ОД 200 НАЗИВА: Знате ли како се Суботица пре звала?
ПЕСНИЦАМА ДОКАЗИВАЛИ КО ЈЕ ВЕЋИ ЕКОЛОГ: Вође новосадске блокаде се потукли међусобно (ВИДЕО)
Историјом богата, Поштанска улица, сматра се једном од најстаријих у нашем граду, а оно што је чини препознатљивом јесу најстарије занатске радње које и даље пркосе новом времену као и пре много деценија.
Свима нам је позната пракса да многе новосадске улице добијају називе по неким значајним именима из наше богате културне и историјске прошлости. Међутим, једна улица у нашем граду јесте потпуни изузетак.
Данас причамо о Поштанској улици. Улици која поносно чува објекте који се сматрају за културно-историјско наслеђе Новог Сада.
Назив је добила, гле чуда, по згради Мађарске краљевске поште која је на истом месту смештена још од 19. века.
Ова велелепна грађевина савременим Новосађанима познатија је као стара, или главна пошта, али се осим назива, код овог здања деценијама ништа није мењало, ни намена, а ни изглед.
Иако јединствени неоренесансни стил у, коме је изграђена, никада није мењан, годинама се надограђивао.
Ова зграда је на почетку била једноспратница, да би је касније проширили за још један читав спрат и том приликом јој у потпуности направили нови кров.
Зграда главне поште заправо је урађена по пројекту Драгише Брашована, а унутрашњост је дорађивана у режији једног од највећих имена модерне архитектуре код нас, Ђорђа Табаковића.
Ретко када ћете наићи на овако кратку, а са друге стране историјски богату улицу начичкану разним занатским радњама, што би стари Новосађани рекли: "Од игле до локомотиве!"
Налази се иза некадашњег "НОРК"-а. Данас се на овом месту налази велика кинеска робна кућа, али наши суграђани често пате од носталгије и оних лепших времена када се овде налазила "Новосадска робна кућа".
Признаћете, многи од вас су тек сада сазнали за значење ове скраћенице, јер се она већ деценијама тумачи кроз шалу као: "Немој Овде Робу Куповати".
У Поштанску улицу могуће је ући из три правца. Са стране Трга младенаца, са стране Синагоге и са стране главне поште.
Старе занате, по којима је ова улица специфична, занатлије су преносиле са колена на колено.
Некада су се у овој занатској улици налазили и кројач, крзнар, урамљивач, фризер, док су талас урбанизације преживели шеширџија, брица, обућар и виолина мајстор чије се радње и даље налазе на својим локацијама.
Није ствар само у дугој традицији постојања, ове занатлије познате су и по квалитету својих услуга који држе на високом нивоу много година уназад.
Тако прелепе шешире са најуникатнијим радом можете наручити баш у овој улици, док је обућарска радионица позната по томе што је снабдевала каубојкама пола Југославије.
Поштанска улица је пре пет година уређена, те је постала пешачка зона са бехатоном, новом расветом и реконструисаном канализацијом.
У овој слепој уличици, коју суграђани више доживљавају као пролаз, од 1940. године налази се и биоскоп "Јадран". Он је, додуше, већ годинама затворен и празан, али чека на својих пет минута када ће у њему кренути нека нова интересантна пројекција, а малишани, надамо се, трчати све до Трга младенаца и назад вичући: "Поново ради биоскоп!"
Чини се да млађи Новосађани немају навику да пролазе овом кратком уличицом пуном сећања и културног наслеђа које нас дефинише.
За неке је Поштанска улица једна од старијих градских улица са оронулим локалима и биоскопом који више ни сам не броји пре колико година је пустио последњи филм. Ипак, када се све ове ствари поставе са стране, шетајући туда, приметићете стари дух Новог Сада, који је данас, нажалост, очуван на веома мало места.
Управо ови занати, који свакодневно пркосе модерном времену, показују онај прави новосадски инат и неговање породичног наслеђа упркос финансијским издацима. Показују да и даље умемо да направимо разлику између онога шта нам је важно и онога шта нам је изузетно важно!
