НОВИ САД У КОРАК СА ЕВРОПОМ: Четврт у Војводини парира невероватном римском делу града (ФОТО)
Циљ града је да напуштене фабрике, складишта, млинови или старе болнице искористе свој велики потенцијал тако што ће се на исправан начин ревитализовати и понудити грађанима на коришћење.
Рим је веома аутентичан по томе што је сведок разних доба, од оних пре нове ере, до средњег и новог века, све до модерних доба и индустријске револуције, па и онога што следи након ње.
ДАНАС И ЗВАНИЧНО: Нови Сад постаје Европска престоница културе уз пооштрене епидемиолошке мере
НОВИ САД ЈЕ ЦЕНТАР ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ: Српска Атина званично преузима престижну титулу, ово је пример како се воли град
ВЕЛИКИ ДАН ЗА НОВИ САД: Војвођанска престоница постаје ГРАД КУЛТУРЕ, а ове мере морају да се поштују
Преуређивање бивших индустријских зона у културне и уметничке просторе актуелно је у читавој Европи, али Римљани, као и увек, то раде на специфичан начин.
Џентрификација се у Италији увукла у сваки већи град, од Болоње, Ђенове и Милана, све до престонице, тачније Рима.
У питању је бивши индустријски кварт по називу "Testaccio". Када се каже индустријски, превасходно се мисли на индустрију меса.
Некада је ово била једна велика римска кланица, или како они кажу – "mattatoio".
Била је срце овог кварта, а 1888. саграђена је као највећа европска кланица на тадашњој периферији града. Радници су уз посао добили и смештај, читав комшилук "живео је на месу". Када се кланица затворила 1975. године, осим послова, многи су остали и без домова, а читав крај остао је запуштен и неискоришћен.
Просторије са шинама на плафону коришћеним за лакше померање разних животињских тела сада су простор за модерну уметност и младе који се њоме баве.
Лонгитудиналне грађевине поређане једна до друге носиле су ознаке "свињетина", "телетина", и остало, али ако сада уђете у њих, нећете наћи месаре, већ студенте и младе уметнике.
Ово место постало је центар културно-уметничких па и музичких догађаја.
Овај призор дугачких зграда чија је употреба потпуно измеђена помало подсећа и на један део Новог Сада.
У питању је Културна станица Лиман.
На подручју старих фабрика и старе индустријске зоне града, некадашњем Великом Лиману, налази се нови културни простор, већ коришћен као дом Калеидоскопа културе, па и бројних изложби, панела, и уметничких презентација.
Наравно, обриси објеката КС Лиман су сведоци индустријског развоја и историје Новог Сада, а не римске кланице из 19. века.
Креативни дистрикт који је направљен на локацији комплекса бивше фабрике "Петар Драпшин" задржао је своје урбанистичко-архитектонске карактеристике.
Циљ града је да напуштене фабрике, складишта, млинови или старе болнице искористе свој велики потенцијал тако што ће се на исправан начин ревитализовати и понудити грађанима на коришћење, а то је у популарној "кинеској четврти" већ постигнуто отварањем Културне станице Лиман.
