Овако је мало војвођанско село одало почаст великом Степи Степановићу (ФОТО/ВИДЕО)
Феноменална прича
Тамо где се у војвођанским равницама сместила мала општина Нова Црња, на самој граници са Румунијом, простире се и мало село, Војвода Степа које може да се похвали својом богатом историјом.
Од "Боемских дана" до Штрудлијаде: Ово је прича о фестивалима у Новој Црњи (ФОТО/ ВИДЕО)
Првобитно име села је било Леоновац, а тада највећи велепосед у Банату, од чак 35.000 катастарских јутара земљишта, био је власништво Андрије и Александра Чеконића.
На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово, а по оснивању, село је носило назив по Леону, сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село.
Становници су касније одлучили да селу дају име по свом команданту, војводи Степи Степановићу. Војвода Степа је насељена 1923. године, колонизацијом из разних делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Херцеговине, Црне Горе, Лике и Босне), а такође и доласком српских оптаната из Мађарске (Батања) и Румуније.
Мурал Степи Степановићу захваљујући општини Нова Црња
Захваљујући садашњем руководству оштине Нова Црња на чијем се челу налази Пера Миланков, степа Степановић је добио и мурал. Мурал је величине 25м² и налази се на згради Дома културе, поред споменика Степи Степановићу и добровољцима из И светског рата који су основали ово насеље. Поред мурала написани су стихови Алексе Шантића „Шта Србија може показô си свету, и њезине душе да су бога део“, из песме „Војводи Степи“ написане 1919. године.
Да руководство општине Нова Црња брине о културном наслеђу говори да је на територији те општине поред мурала Степи Степановићу исцртан и мурал мурал Ђуре Јакшића и Девојке у плавом.
Колонисти су већином били српски добровољци са Солунског фронта. Четири породице Солунских добровољаца су насељене из Величана код Требиња.
Од збирки предмета до оригиналних рукописа песама и прича: Овде се чува благо Ђуре Јакшића (ФОТО)
Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља.
Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору.
Спој Србије и Холандије у срцу Војводине: Ово је прича о ветрењачи у Равном селу (ФОТО)
Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато.
У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра 1927. године да ради школа, а први учитељ био је Душан Тодоровић из Чачка.
Године 1934. изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. Војвода Степа постаје општина 1935. године, а 1936. је изграђена општинска зграда. Године 1939. у новом насељу изграђени су, поред храма, и соколски и парохијски дом.
Верско богатство Куле које нема цену: Спој православног и католичког света у срцу Војводине
Осим богате историје, мештани Војводе Степе данас са поносом истичу чувени рибњак који овде окупља љубитеље риболова из целе земље, али и региона. Рибњаком управља истоимено спортско удружење. У језеру има шарана, амура, за које важи правило Ухвати и пусти, беле рибе – бабушке ( која се може понети).
