ПОЈАВЉИВАЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ САЈМУ ЗНАЧАЈАН ИСКОРАК ЗА СРБИЈУ Од 18. до 23. маја на најстаријем сајму у земљи представљање више од 40 држава
Копаоник бизнис форум обогатила је и панел дискусија „Пољопривреда Европске уније на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду“ која је одржана, у уторак, 5. марта у Централној сали Хотела Гранд.
Учесници су били: Слободан Цветковић, министар привреде у Влади Србије, Ведрана Илић, помоћница министра, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Андреј Папић, пројект менаџер Делегације Европске уније у Београду, Антонио Вентреска, директор Италијанске трговинске агенције ИТА/ИЦЕ, у Београду и Никола Ловрић, генерални директор Новосадског сајма.
Пре панела, приказан је филм посвећен стогодишњици Новосадског сајма. Ове године Пољопривредни сајам први пут нема Земљу партнера, већ цео један регион – Европску унију. Нови Сад се већ представио као Европска престоница културе, Омладинске престоница Европе, а постављено је питање може ли да буде и престониоца пољопривреде...
-ЕУ је најважнији економски партнер Србије, а међународни сајмови незаобилазни за развој наших компанија, рекао је министар привреде Слободан Цветковић. - Европска унија је стратешки партнер Републике Србије. Када се посматра сарадња између привреде Србије и ЕУ, веома битан параметар је тржиште ЕУ које чини 450 милиона становника. То је не само велики тржиште, већ тржиште грађана који имају просечну плату око 3.000 евра. То значи да је тржиште ЕУ једно врло потентно потрошачко друштво, за које је тржиште Србије веома заинтересовано, додао је министар Цветковић.
Он је и истакао да је робна размена између Србије и ЕУ на нивоу од 39,1 милијарде евра и додао да ЕУ учествује са скоро 60 посто страних директних инвестиција у Србији.
- Србија има значајне користи од трговинске и економске интеграције са ЕУ. Са једне стране, ЕУ са високим стандардима и квалитетом услуга и производа, које очекују да приме на своје тржиште, штите своје тржиште, а са друге стране, подижу капацитете потенцијалних испоручиоца услуга и роба. Зато ЕУ од наших фирми захтева да се подигну на виши ниво, нагласио је министар Цветковић.
Када је реч о тренду улагања ЕУ у тржиште Србије, министар привреде је истакао да нашој земљи у прилог иду и географски положај, добра путна инфраструктура, образовани кадар, повољнија цене енергената него у региону, као и подстицаји за стране директне инвестиције. Србија је лидер у региону у привлачењу СДИ.
Говорећи о најучинковитијем моделу подршке српској привреди за представљање на међународном тржишту, Цветковић је истакао да је сада акценат на сајамској индустрију, чијем је развитку допринела савремена технологија попут праћења манифестација путем онлајн формата.
Додао је да Министарство привреде кроз различите програме и у сарадњи са Привредном комором Србије и Развојном агенцијом Србије, подржава наше привреднике у процесу интернационализације и наступу на иностраним тржиштима.
-Ми у Европској унији често организујемо теренске посете фармерима, имамо састанке са организацијама и покушавамо у што већој мери да их обавестимо о главном инструменту подршке Европске уније пољопривредницима, а то је већ добро знани програм ИПАРД, који заиста укључује широк спектар мера и широк спектар пројеката који се могу финансирати у оквиру ИПАРДА, од нпр средстава која се могу инвестирати у пољопривредну механизацују, изградње нових објеката попут штала, руралног туризма итд. У текућем приоду од 2021. до 2027. године Европска унија је лоцирала око 290 милиона евра за ИПАРД уз кофинансирање из националног буџета Републике Србије и такође из приватног сектора. То ствара потенцијал за један инвестициони циклус од око 550 милиона евра у пољопривредни сектор Републике Србије, рекао је Андреј Папић, пројект менаџер Делегације Европске уније у Београду.
-Морамо сви још много да радимо да знање о ИПАРДУ постане што ближе привредницима и да објаснимо да то није никакав баук и да то није тешко, као и да имамо успешне пољопивреднике који су успешно аплицирали и добили тракторе и сва остала средства чиме њихова газдинства постају конкурентрнија, а самим тим и пољопривредни сектор у Републици Србији. Европска унија има и друге пројекте осим ИПАРД-а. То су процеси изградње капацитета за државну администрацију, а поменуо бих и вишегодишњи пројекат искорењивања беснила, који је почео пре 10 година, а траје и данас. Програм се спроводи путем оралне вакцинације, а резултат је да од 2019. године нама беснила, рекао је Папић.
- Мислим да је пољопривредни сектор у Србији обавештен о стандардима у ЕУ, а мада постоје још неки на којима треба радити. Пошао бих од тога да је ЕУ главна извозна дестинација за производе Србије. Пољопривредна политика у Европској унији се мења, у правцу одрживије употребе ресурса. Делегација Европске уније је ту да помогне Министарсрву и целом сектору да се све сто успоешније обави. Ми смо у свакодневном контакту и сарадњји. Имамо низ пројеката на којима се ради, многи су примењени у прошлости и резултат тих контаката су многи усвојени законски акти, подзаконска акта... То је процес на којем морамо да наставимо да радимо, нагласио је Папић.
Ведрана Илић, помоћница министра, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије је одговарала и на питања - Шта су предности тржишта Европске уније, у односу на друга страна тржишта, када је реч о извозу наши пољопривредних и прехрамбених производа? - Да ли довољно користимо ИПАРД и друге програме приступне помоћи Европске уније? Колико је сајам добро место да за промоцију тих програма?
-Сваке године имамо дан Европске Уније на нашем штанду где ћемо представити цео пројекат ИПАРД који користи не само малим произвођачима. Протеклих година ми смо добили 3180 захтева и ту говоримо о јавним инвестицијама о неких 400 hilljda евра. Оно што свакако треба да радимо је и да више едукујемо попљопривредне производаче како да искористе те фондове, рекла је Ведрана илић. - Много радимо на увођењу стандарда квалитета, пре свега рад на нашим поглављима 11, 12 и 13 која се односе посебно на пољопривреду. С једне стране, стремимо ка Европској Унији, а са друге стварамо правни оквир да нашим пољопривредни произвођачи и производи могу да учествују на том тржишту - рекла је Илић.
Нарочиту важност, помоћница министра види у процесу стандардизације, односно усклађивању са европским оквирима јер се, пре свега, ради се о безбедности хране, али и о декларисању и бројним другим стварима.
- У 2023. години укупан извоз на тржиште ЕУ био је 2,2 милијарде евра и то је значајан наш потенцијал. Првенствено, ми ту говоримо о приступу великом тржишту, стварања већег поверења потрошача, али и могућности конкуренције на великом броју тржишта. Оно што држава ради, уз помоћ Европске уније јесте опремање акредитације наше Дирекције за националне референтне лабораторије. Затим, континуирана едукација наших запослених, али и пољопривредних произвођача кроз пољопривредно-саветодавне стручне службе, али такође и унапређења нашег инспекцијског надзора, промоција орагнске производње...Ведрана Илић је додала да је за Европску унију велики потенцијал улагање у прерађивачки сектор.
- Ми у нашој структури пољопривредно-прехрамбених производа имамо само 27 одсто прерађених производа, све остало су примарни, 73 одсто. Првенствено извозимо смрзнуту малину, меркантилни кукуруз, пшеницу, храну за кућне љубимце и тако даље - објаснила је. Држава улаже у повећање наших прерађивачких капацитета, односно враћање наших гиганата као што је Будимка, затим Фиделинка. То су погони који годинама нису радили, али такође и велике инвестиције у фабрику за производњу хране за кућне љубимце или мађарско-српску компанију која се налази у Ариљу и која улаже велики новац и запослено је 40 људи.
Органска производња је још једна велика шанса наше земље, сматра Ведрана Илић и наводи податак да смо у органској производњи у 2012. години имали 1.000 произвођача, а сада их ма 7.000, а 29.000 хектара је под органском производњом. Извоз нам је скочио са 3,74 милиона евра на 52,8 милиона. - Надам се да ћемо сви заједно да улажемо у пољопривредну производњу јер она представља велику инвестициону шансу на тржишту Европске уније - закључила је помоћница министра пољопривреде, Ведрана Илић.
Италија учествује на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду готово 60 година, а само у последњој деценији је више три пута пута била Земља партнер, (2016, 2019, 2023, једном и Земља пријатељ. Имајући то све у виду, господин Вентреска је годинама лично присутан на Сајму. Питање “Колико је за италијанску привреду значајан наступ на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду“ је постављено Антониу Вентрески, директору Италијанске трговинске агенције ИТА/ИЦЕ, у Београду, као некоме ко је лично присутан на Новосадском сајму, али и као представнику једне велике економије.
-Италија је 60 година присутна на Пољопривредном сајму у Новом Саду. Важно је велико пријатељство између ИТА/ИЦЕ и Новосадског сајма, а да бих то посведочио, донео сам фотографије из четрдесетих година на којима се види како се Сајам мења, и што је још важније да је Сајам и даље ту. Сајам је за мене покретач догађаја. Наше компаније нас следе јер знају да ће се наћи у прилици, не само да продају своје производе већ и да се сретну са новим технологијама и новим људима. За нас је Нови Сад центар Баклана и најбоља прилика да успоставимо контакте са тржиштем, да видимо шта оно очекује од нас. Италија је одличан партнер Сајму због тога сто делимо проблеме, али и технологије. Сајам је најбоља платформа и начин за успостављање контаката, али и могућност да промовишемо нашу технолохију, рекао је Вентреска.
Сарадња се може поправити кроз инвестиције – сајам је драјвер, и платформа, најбољи начин како можемо да поставмо италијанску технологију у Србију. Нама је важно да видимо ста тржиште очекује од нас и шта је то што ми можемо да му пружимо, истакао је Вентреска.
-У нашој архиви у Риму пронашли смо фотографије које сведоче о нашој сталној вези током година. Уз помоћ моћних средстава сајамског особља монтирали смо малу презентацију која предвиђа изложбу фотографија коју ћемо имати у мају. Ове су фотографије из шездесетих година- додао је Вентреска.
Србија ће 2027. године бити домаћим сајма EXPO, тачније Специјализоване изложбе на тему: Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све. Дакле, привући ћемо огроман број људи из целог света да посете Србију и Београд али могу ли неки од њих бити заинтересовани да дођу на Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду? Да виде и нешто друго, квалитетно и на светком нивоу, а што није у званичној агенди Сајма EXPO 2027?
Сви панелисти су истакли значај и традицију Новосадског сајма, дотакли се и улоге коју ће EXPO имати у његовом развоју и сложили се да ће Сајам наставити да буде један од лидера када је сајамска област у питању.
- Ове године смо добили најјачег, најзначајнијег и најбољег партнера за редстојећи 91. међународни пољоривредни сајам – Европску унију. Пре 15 година, ми на Новосадском сајму смо увели институцију Земља партнер и занимљиво ја да су све оне које су до сада носиле ту титулу и биле земље Европске уније. ЕУ као Партнер са својих 27 земаља, представља 450 милиона становника. Уједно свима скрећемо пажњу да ће овај Пољопривредни сајам бити много јачи и много бољи. Информација да је Еврпопска унија Партнер је привукла је и друге, тако да имамо и излагаче из још 20-так држава. У ово тренутку имамо пријављене излагаче из више од 40 држава са скоро свих континената осим Аустралије, рекао је Никола Ловрић, генерални директор Новосадског сајма. Европска унија - Партнер за нас на сајму представља и велику част и велику обавезу. Треба одговорити и свим оним високим критеријумима, али ми смо сигурни, на основу наше историје и традиције да то можемо да урадимо, нагласио је Никола Ловрић.
Никола Ловрић је подсетио и је 1953. године направљена је прва велика Општејугословенска изложба, а да је 1954. дозвољено да на Новосадском сајму учествују стране земље којих је већ прве године било 15. Сваке следеће године било их је више.
-Појављивање Еропске уније на Пољопривредном сајму је значајан искорак, за тржиште Европске уније, за наше људе, Србију, за све да се упознају са стандардима, стратегијом Европске уније, поготово да се упознају са новим стратешким планом који подразумева зелену, праведнију, безбеднију храну, богатију храну... Дакле, сигуран сам да ће од 18. до 23. маја Нови Сад, ако не Европска престоница бити Европска позорница пољопривреде, нагласио је Ловрић. - Може се живети без фудбала, и спорта, али без хране и без енергије - не. Управо зато је Новосадски сајам мест на којем ће се причати о тако важним стварима, о егзистенцијалниом темама, додао је Ловрић.
Констатовано је, да је Сајам напредовао и да се налази на престижном агробизинис нивоу, али и да је спреман да буде у репрезентацији за EXPO 2027. Верује се и да Новосадски сајам може убудуће, као и до сада да „игра за човечанство“, чак и кроз спорт и кроз музику, а нарочито кроз храну за све. Музика јесте храна за душу коју најбоље потврђује EXIT фестивал у Новом Саду, а спорту и спортистима су храна и производи аграра, нарочито органски, здрави, контролисани и безбедни.
Новосадски сајам је ту и оптимистично очекује све изазове.
Извор: Србија Данас/Дневник