Познати Панчевац: Ћурчина називају ЗАБОРАВЉЕНИМ ПЕСНИКОМ, а умро је верујући у "југословенску идеју"
У песми закони ћуте - Пустите осећај!
Стишо се у вече ветар, не дрма више грање, те ћути јела танка и немо стоји бор. С неба се лако спушта, невидно, са две стране сутон. Врабаца само брбљиви слушам збор... - ово су стихови прве песме коју је песник Милан Ћурчин објавио у часопису Бранково коло.
Црњанског са Панчевом повезује нераскидива веза: Волео је фудбал, а ево шта је писао Андрићу
Милан Ћурчин рођен је у Панчеву, 14. новембара 1880. године. Био је песник, књижевни критичар, публициста и преводилац. Потицао је из имућне трговачке породице. Основну школу учио је у Панчеву, а гимназију у Новом Саду. Један је од представника српске модерне и значајан књижевни историчар, а радио је и као доцент Београдског универзитета на Катедри за немачки језик и књижевност, обрађујући јужнословенско-немачке литерарне везе.
Тада издаје и уређује две књиге Српскохрватског алманаха. Ћурчин је 1904. докторирао германистику и славистику у Бечу са тезом Српска народна поезија у немачкој литератури. Теза је наредне године објављена у Лајпцигу, да би на наш језик била преведена 1987. поводом двестоте годишњице Вуковог рођења. У периоду од 1920. до 1941. у Загребу излази часопис ”за културна, политичка и друштвена питања” под називом Нова Европа, који уређује и издаје Ћурчин.
Ћурчин као добровољац учествује у балканским ратовима. Због широког образовања и неколико европских језика које је говорио Ћурчин је до повлачења преко Албаније у Врховној команди српске војске био задужен за стране медицинске мисије. Од 1916. па до 1918. године налази се у Лондону као службеник Посланства Краљевине Србије, где ради на пропаганди југословенске идеје. После Првог светског рата долази у новонасталу државу, одбија државну службу и одлази у Загреб где покреће часопис Нову Европу.
Милан Ћурчин је умро 20. јануара 1960. године, а Југославија је нестала у крви и пламену 30 година после његове смрти, те није морао да присуствује агонији идеја у које је веровао.
Милан Ћурчин је један од оних песника које називају “заборављени песници” и којем се тек однедавно поново издаје збирка поезије.
У збирци Драга моја... објављене су најлепше песме Милана Ћурчина. Млади песник их је исписивао на илустрованим дописницама и најчешће их је слао сестри Соки у родно Панчево. Те дописнице, каквих више нема, од својих предака је прикупила и за штампу приредила Федора Бикар.
Пустите ме како ја хоћу!
Зашто увек једно и исто,
Зар баш мора бити јасно и чисто,
И свуда прописан број?!
Та песма није акт, и мис'о није слово.
А дух тражи увек ново,
И хоће да буде свој.
Ритам ће кроз музику речи
Пробити себи путе, И отићи у прави крај;
У песми закони ћуте — Пустите осећај!
