Isidora Sekulić je prva žena član SANU: Govorila je da srećna nije bila, evo šta je obeležilo njen život u Pančevu
Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole
Ne postoji manje mesto u Srbiji od Pančeva u kom rođeno ili bar deo života provelo toliko poznatih ličnosti. Među njima je Isidora Sekulić srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.
NAJVEĆI DOBROTVOR SRPSKOG NARODA: Đorđa Vajferta znate po PIVU, a ustvari je mnogo više!
Isidora je rođena 16. februara 1877. godine u Morošinu, a umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu.
Kao vrlo mlada došla je u Pančevo gde je radila kao učiteljica. Dvasedetogodišnja gospođica Isidora Sekulić “osposebljena za učiteljicu u viši narodnim i građanskim školama iz svih predmeta matematičke-prirodnoslovne struke”, kako je sama navela u molbi za prijem, javila se upravi Srpske više devojačke škole u Pančevu 4. decembra 1897. godine.
O Isidori je školski savet imao visoko mišljenje, a školske 1901/1902. bila je vršilac dužnosti upravnika škole. Tada su počeli i njeni sukobi sa upravom škole i malograđanskom sredinom, zbog čega je kasnije i napustila Pančevo.
Naime, čitavu deceniju je provela u ovom gradu gde se kao prvi ženski akademik sa prostora Srbije borila u devojačkoj školi gde je počela da radi, te je tražila ravnopravnost jer joj je plata bila manja u odnosu na kolege.
Po isteku mandata na čelu upravnika, Isidora Sekulić traži da joj se odobri pola godine odsustva zarad odlaska u inostranstvo i usavršavanja engleskog, ali školski savet je odbija. Naredne godine je zatražila da joj je potrebno odsustvo od godinu dana zarad lečenja pluća, a da joj se isplaćuje cela plata. Školski odbor prihvata odsustvo, ali samo pola plate isplaćuje. Isidora, borbena, kakva je bila, ne prihvata odluku, već ostaje u Pančevu.
Isidora je bila bolešljiva, tako da je zapisano kako je volela da odlazi na pančevačku pijacu, gde je mogla naći veliki izbor različitog voća, povrća, meda i drugih zdravih namirnica.
Nakon toga započela je vezu sa pančevačkim kompozitorom Petrom Krančevićem, ali njegov otac Atanasije je bio protiv njihove ljubavi. Pod pritiskom svog oca, Petar napušta Pančevo, a Atanasije nastavlja torturu nad Isidorom.
U školu stižu prijave protiv nje, da je bolesna i da se roditelji plaše za zdravlje svoje dece, zatim da se loše ophodi prema deci, a Atanasije podnosi prijavu u kojoj navodi sumnjivo moralno ponašanje Sekulićeve.
Nalaže se lekarsi pregled u kom je ustanovljeno da boluje od hroničnog plućnog katara i nalaže se lečenje. Što se kleveta tiče, Isidora je dala reč ukoliko se išta od prijavljeno ispostavi kao istina, da će dati ostavku. Dali su joj odsustvo da se leči, ali opet sa isplaćivanjem pola plate. Isidora ljuta zbog takvog ophođenja uzima otpremninu u visini dvogodišnje zarade.
Od velike važnosti za čitav srpski narod: Zbog ove institucije Novi Sad je dobio naziv Srpska Atina
Ostala je još nekoliko godina u Pančevu, a onda je otišla tiho. Na zgradi u kojoj je službovala pančevački književnici su 80 godina postavili spomen-ploču. Jedino ona i ime jedne osnovne škole danas svedoče o Isidorinom boravku u Pančevu.
- Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole - govorila je Isidora Sekulić.
