Исидора Секулић је прва жена члан САНУ: Говорила је да срећна није била, ево шта је обележило њен живот у Панчеву
Ако нисте вољени, узалуд ћете ви настојати да вас воле
Не постоји мање место у Србији од Панчева у ком рођено или бар део живота провело толико познатих личности. Међу њима је Исидора Секулић српска књижевница, академик и прва жена члан Српске академије наука и уметности.
НАЈВЕЋИ ДОБРОТВОР СРПСКОГ НАРОДА: Ђорђа Вајферта знате по ПИВУ, а уствари је много више!
Исидора је рођена 16. фебруара 1877. године у Морошину, а умрла је 5. априла 1958. године у Београду.
Као врло млада дошла је у Панчево где је радила као учитељица. Дваседетогодишња госпођица Исидора Секулић “оспосебљена за учитељицу у виши народним и грађанским школама из свих предмета математичке-природнословне струке”, како је сама навела у молби за пријем, јавила се управи Српске више девојачке школе у Панчеву 4. децембра 1897. године.
О Исидори је школски савет имао високо мишљење, а школске 1901/1902. била је вршилац дужности управника школе. Тада су почели и њени сукоби са управом школе и малограђанском средином, због чега је касније и напустила Панчево.
Наиме, читаву деценију је провела у овом граду где се као први женски академик са простора Србије борила у девојачкој школи где је почела да ради, те је тражила равноправност јер јој је плата била мања у односу на колеге.
По истеку мандата на челу управника, Исидора Секулић тражи да јој се одобри пола године одсуства зарад одласка у иностранство и усавршавања енглеског, али школски савет је одбија. Наредне године је затражила да јој је потребно одсуство од годину дана зарад лечења плућа, а да јој се исплаћује цела плата. Школски одбор прихвата одсуство, али само пола плате исплаћује. Исидора, борбена, каква је била, не прихвата одлуку, већ остаје у Панчеву.
Исидора је била болешљива, тако да је записано како је волела да одлази на панчевачку пијацу, где је могла наћи велики избор различитог воћа, поврћа, меда и других здравих намирница.
Након тога започела је везу са панчевачким композитором Петром Кранчевићем, али његов отац Атанасије је био против њихове љубави. Под притиском свог оца, Петар напушта Панчево, а Атанасије наставља тортуру над Исидором.
У школу стижу пријаве против ње, да је болесна и да се родитељи плаше за здравље своје деце, затим да се лоше опходи према деци, а Атанасије подноси пријаву у којој наводи сумњиво морално понашање Секулићеве.
Налаже се лекарси преглед у ком је установљено да болује од хроничног плућног катара и налаже се лечење. Што се клевета тиче, Исидора је дала реч уколико се ишта од пријављено испостави као истина, да ће дати оставку. Дали су јој одсуство да се лечи, али опет са исплаћивањем пола плате. Исидора љута због таквог опхођења узима отпремнину у висини двогодишње зараде.
Од велике важности за читав српски народ: Због ове институције Нови Сад је добио назив Српска Атина
Остала је још неколико година у Панчеву, а онда је отишла тихо. На згради у којој је службовала панчевачки књижевници су 80 година поставили спомен-плочу. Једино она и име једне основне школе данас сведоче о Исидорином боравку у Панчеву.
- Ако нешто вредим, нека кажу после моје смрти, а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. Нисам била срећна. С тим сам се помирила. Постоји васионска срећа која опредељује људе. Ако нисте вољени, узалуд ћете ви настојати да вас воле - говорила је Исидора Секулић.
