Судар четири народа у једном војвођанском селу: Ово је прича о становништву Нове Црње (ФОТО)

Нова Црња, насеље и центар општине која се налази у Војводини, налази се у североисточном Банату, на раскршћу између Зрењанина и румунске границе.

Судар свих религија света у срцу Војводине: Ово је верско богатство Врбаса (ФОТО)

Права природна оаза у срцу Војводине: Ево зашто морате посетити парк Јегричка (ВИДЕО)

Ово насеље је специфично по томе што је настало насељавањем углавном мађарског, немачког, српског и словачког становништва.

Према попису становништва Торонталске жупаније из 1787. године, Црња је имала 185 кућа у којима је живело 240 породица. Црњу је као и остала насеља и добар део површина од Жомбоља до Честерега узео 1790. године у закуп пуковник Јожеф Чекоњић. Поред Мађара, које наводи гроф Телеки, који је 1794 обишао многа места у Банату, Бачкој и Срему, у свом извештају који тим поводом прави, Чекоњић је одмах почео на своја имања да насељава и Немце. Тако је већ 1790. тик уз постојеће насеље Црња у коме живе срби населио 55 породица Немаца. 
Био је то зачетак будуће политичке општине Немачка Црња, која ће 1808. године имати око 200 кућа. 

Спој Србије и Холандије у срцу Војводине: Ово је прича о ветрењачи у Равном селу (ФОТО)

Гроф Чекоњић почео је да усељава прве насељенике како би они обрађивали његову земљу, а придошлице су биле родом са територије Сегедина и Арада. После смрти Јожефа Чекоњића имање је наследио Јанош Чекоњић који се трудио да од ранчева направи право сеоско насеље. Године 1828. године су на ове просторе кренули да пристижу Мађари, па се у Новој Црњи у једном тренутку могло чути четири различита језика.

Пред налетом пљачкаша 21. јануара 1849. године, комплетно становништво бежи у Мартонош како би се спасили од напада Сервиануша. Када су видели да је све пусто опљачкали су куће потом запалили насеље. Тад је изгорела и црквена архива. Становништо се вратило 7. маја 1849.године. 1828 године становништво је изградило школску зграду која је функционисала и као привремена црква. 2.јуна 1844.године се завршила изградња цркве у којој се од 1796.године води матична књига рођених. 

Музеј у цркви: ОВО је једино место у Србији које има збирку духовних предмета

Године 1857, Српска Црња има чак 4276 становника: Православаца 3580, римокатолика, углавном Немаца, 655, Јевреја 30, Лутеранаци 7 и 
Калвинаца 4.

Први светски рат је узбуркао миран развој села. После завршетка рата мештани Нове Црње нису добили земљу и због овога пољопривредници су остали без посла, живели су у критичном стању, данас за сутра. Због изразитих класних разлика сиромашни грађани су били немоћни и незадовољни. Поред свега овога социализам и комунализам су стигли и у ове крајеве.

Након првог светског рата у Новој Црњи је основан први Савез земљорадника.1927.године у оквиру општинских избора изабрана су три радника без прогресивног размишљања. Увођењем диктатуре и усвајањем Видовданског устава, раднички покрет је и код нас прешао у илегалност. Почело је прогањање комуниста. Вршени су претреси и хапшења.

Чувени глумци, славни спортисти, велики писци: Они су понос Србије, а рођени су у Врбасу (ФОТО)

Сва насељена места имају већинско српско становништво осим Нове Црње и Тобе, која имају мађарско.

На територији Општине Нова Црња зиви 10.465 становника по последњем попису из 2011. године, од чега највећи број становника насељава Српску Црњу а најмањи број Тобу. И данас је становништво мешовито

• Срби (70,31%)
• Мађари (18,64%)
• Роми (6,83%)
• остали