У Панчеву је рођена једна од најзначајнијих сликарки на ОВИМ ПРОСТОРИМА

Оља Ивањицки је рођена 10. маја 1931. године у Панчеву. Њено право име је било Олга, мада су је сви звали Оља. Њени родитељи су дошли у Србију као прогнаници из Русије, након Октобарске револуције. Отац Василиј Васиљенко Ивањицки и мајка Вероника Михајловна Пјотровска су са ћерком живели у Крагујевцу, све до њеног доласка у Београд. 

Ту је почела да студира вајарство на Академији за ликовне уметности, али је упркос томе одувек више привлачило сликарство. Након постдипломских студија, 1962. године је добила стипендију Фордове фондације за наставак студија у Сједињеним Америчким Државама.

Са групом сликара – Леонидом Шејком, Милићем од Мачве, Милованом Видаком, Светозарем Самуровићем, Костом Брадићем, Синишом Вуковићем и другима, 1959. године, као једина жена сликар основала је групу "Медиала", коју су представљали млади сликари, писци, филозофи, архитекте, композитори. 

Била је препознатљива и светски призната уметница баш зато што су њена дела имала нешто више. Имала је 99 самосталних изложби у земљи и иностранству, а нека од њених дела се налазе у музејима и галеријама у Њујорку, Калифорнији, Филаделфији…

Један је од оснивача Ниш Арт Фондације и Салона Музеја Медиале а 2007. основала је и Фонд Олге Оље Ивањицки са крајњим циљем да Фонд ради на оснивању Музеја Оље Ивањицки.

Изабрана је за најбољег сликара двадесетог века у Југославији, на основу гласања спроведеног међу југословенском публиком. Добитник је и "Седмојулске" и "Вукове" награде за животно дело, највећих признања у земљи.

Преминула у Београду у 78. години у јуну 2009. године, а сахрањена је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

У посебном делу галерије Историјског музеја Србије планирана је реконструкција делова њеног атељеа са аутентичним намештајем и личним предметима.

- Ја не идем за успехом, него за трајањем, не само док сам ту, него и кад нећу бити ту. Да све остане и траје. То је мој пут - говорила је Ивањицки.